Platni razredi

U sklopu reforme državne uprave platni razredi biće uvedeni za državne i lokalne službenike, prosvetu, zdravstvo

ZAKON O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014)

Predlog platnih razreda u zdravstvu 22.10.2014.

http://www.smsts.rs/wp-content/obavestenja/konacna%20usluga.pdf
http://www.smsts.rs/obavestenje5/

http://issuu.com/sindikatsnrzsookcs/docs/konacna_usluga

Predlog platnih razreda u obrazovanju.

ПРЕГЛЕД ПОСЛОВА И ПЛАТНИХ ГРУПА ЗА ОСНОВНЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ СА ДОМОВИМА УЧЕНИКА, МУЗИЧКЕ, БАЛЕТСКЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ ШКОЛЕ

http://www.sprv.org.rs/sindikati-poslali-ministru-predlog-platnih-grupa/

PROBLEM BR 2. Lokalne samouprave i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima iz 2002.

Lokalne samouprave raspisuju oglase za radna mesta je u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98 - dr. zakon*, 49/99 - dr. zakon**, 34/2001 - dr. zakon***, 39/2002, 49/2005 - odluka USRS, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2005 - ispr. dr. zakona).

Osim što u članu 6 zakon kaže da se radni odnos u državnom organu može se primiti lice pod sledećim uslovima:
1) da je državljanin SFRJ;  uhhh
 
takođe vidi se da je zakon, mada su izmene zakona iz 2005, ne "vidi" diplome po Zakonu o visokom obrazovanju

Član 27
Zaposleni u držanim organima mogu sticati sledeća zvanja:
1) u okviru visoke školske spreme: viši savetnik, savetnik, samostalni stručni saradnik, viši stručni saradnik i stručni saradnik;
2) u okviru više školske spreme: viši saradnik i saradnik,
3) u okviru srednje školske spreme: viši referent i referent.

.....
Takođe 

Danom stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005), odnosno 1. jula 2006. godine prestaje da se na radne odnose u državnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02). Odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se shodno primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona.

i naravno još nije nađeno za shodno da se nešto promeni.... za NO COMMENT

 Zakon o državnim službenicima se ne primenjuje na zaposlene u organima lokalne samouprave.
 Uslovi za obavljanje poslova u lokalnim samoupravama predviđeni su Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u lokalnoj samoupravi koji bi trebao biti u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali ....

Od 4.aprila 2012 predlog zakona o službenicima u jedinicama loakalne samouprave je u proceduri i tekst predloga možete videti ovde  .



Odredbama člana 50. izvršilačka radna mesta definisana su kao radna mesta koja nisu položaji uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Izvršilačka radna mesta i zvanja uređuju se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Takođe, Pravilnikom se utvrđuje i opis radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj zaposlenih za svako radno mesto, vrsta i stepen školske spreme, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu (član 51). Kako se razvrstavanje radnih mesta po zvanjima zasniva na složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, izvršilačka radna mesta razvrstavaju se u zvanja: viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, viši saradnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent (čl. od 52. do 62).

Odredbama čl. od 53. do 62. zakona izvršeno je razvrstavanje radnih mesta po zvanjima. U zavisnosti od stepena školske spreme izvršilačka radna mesta su razvrstana u savetnička, saradnička i referentska zvanja. U zvanje višeg savetnika, samostalnog savetnika, savetnika odnosno mlađeg savetnika razvrstavaju se radna mesta za koje je, u smislu vrste i stepena stručne spreme, propisano visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (čl. od 53. do 56.). U zvanju viši saradnik, saradnik i mlađi saradnik razvrstavaju se radna mesta za koje je potrebno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine (čl. od 57. do 59.). U zvanju viši referent, referent i mlađi referent vrše se poslovi za koje je potrebna završena srednja škola (čl. od 60. do 62.). Dodatno rangiranje ovih zvanja vrši se prema kriterijumima: složenost poslova, stepena odgovornosti, samostalnosti u radu i pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca. Pri tome, radno iskustvo u struci vezuje se za vreme koje je lice provelo na radu u toku koga se stručno osposobLjavalo i sticalo iskustvo za obavLjanje poslova u okviru odgovarajuće vrste struke i u okviru odgovarajućeg stepena školske spreme.


***************UPDATE od 13.3.2013**********************
Oдлука је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 23/2013 од 13.3.2013. године.

Полазећи од изложеног уставноправног оквира који је од значаја за разматрање спорних уставноправних питања у овом предмету, а посебно одредбе члана 97. тачка 8) Устава, Уставни суд констатује да је законодавац био овлашћен да својим прописом уреди систем у области радних односа и запошљавања, руководећи се при томе пре свега уставним нормама које гарантују свакоме право на рад, слободан избор рада и доступност радних места свима под једнаким условима (члан 60. ст. 1. до 3. Устава). Услове и начин заснивања радног односа на територији Републике Србије, Народна скупштина уредила је Законом о раду из 2005. године ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09), док су посебним законима уређени услови и начин заснивања радног односа у државним органима, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, односно јавним службама. При томе, Закон о раду је матични закон у области рада и има карактер општег системског закона, док оспорени Закон о радним односима у државним органима има карактер посебног - специјалног закона који радне односе у одређеним органима и службама јавне власти уређује на другачији начин од Закона о раду. Однос оспореног закона и Закона о раду успоставља се према правилу lex specialis derogat legi generali, али и као однос супсидијарности. Однос супсидијарности је изричито утврђен чланом 2. став 2. Закона о раду, као и чланом 2. оспореног Закона.
Закон о радним односима у државним органима донет је 1991. године на основу Устава Републике Србије од 1990. године и од тада па до 2005. године је више пута мењан и допуњаван. Овим законом, као lех specialis, уређена су питања која се односе на права, обавезе и одговорности из радних односа лица запослених у државним органима, органима територијалне локалне самоуправе и јединица аутономије и њиховим службама, укључујући и питање пријема у радни однос у тим органима и службама. Ступањем на снагу Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09), у складу са одредбама члана 189. и члана 190. став 1. тог закона, од 1. јула 2006. године Закон о радним односима у државним органима престао да се примењује на радне односе у државним органима, а настављена је његова сходна примена на радне односе у органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе. Уставни суд констатује да тај посебни закон о радним односима у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе није донет ни после скоро седам година од ступања на снагу Закона о државним службеницима, као ни након више од шест година од ступања на снагу новог Устава Републике Србије од 2006. године. Општи рок за усклађивање свих закона са важећим Уставом истекао је 31. децембра 2008. године, а на запослене у наведеним органима и даље се сходно примењују одредбе неусаглашеног Закона о радним односима у државним органима. Законско регулисање рада и запошљавања, као једне од најважнијих области друштвеног живота, укључујући и питање заснивања радног односа, мора бити у складу не само с Уставом, већ и са прихваћеним међународним конвенцијама чије одредбе имају примат над нормама закона. То је неопходно не само због потребе очувања јединственог правног поретка Републике Србије у формално правном смислу, већ и ради обезбеђења људског достојанства и остваривања пуне слободе, једнакости и пуне сигурности сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву заснованом на владавини права (члан 19. Устава). Полазећи од наведеног, Уставни суд је констатовао да је неопходно да, на основу члана 105. Закона о Уставном суду, Народној скупштини упути писмо у коме ће указати на потребу доношења посебног закона, којим ће се уредити радни односи у органима аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, сагласно Уставу и достигнутим међународним стандардима у овој области.

PROBLEM BR 5. > Inženjerska komora

Inženjerska komora je na sednici upravnog odbora 02.07.2012. ustanovila nove licence za strukovne specijaliste za objekte za koje dozvolu izdaje lokalna samouprava koja je bez ogranicenja,u odnosu na dosadasnje licence za visu skolsku spremu.  kompletan dokument

Шифра лиценце:	Назив лиценце:
700	Одговорни извођач, са специјалистичким струковним студијама,  грађевинских радова на објектима високоградње
712	Одговорни извођач, са специјалистичким струковним студијама, грађевинских радова на објектима нискоградње
730	Одговорни извођач радова, са специјалистичким струковним студијама, машинске опреме и инсталација
750	Одговорни извођач, са специјалистичким струковним студијама, електроенергетских радова ниског напона у зградама (објектима)
753	Одговорни извођач, са специјалистичким струковним студијама, телекомуникационих радова у зградама (објектима)
770	Одговорни извођач радова, са специјалистичким струковним студијама, саобраћаја у друмском и градском саобраћају
771	Одговорни извођач, са специјалистичким струковним студијама, геодетских радова на објектима високоградње и нискоградње

Inženjerska komora Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu, osnovana Zakonomo planiranju i izgradnji (Sl glasniku RS", br. 72/2009, 81/2009 i 24/2011) u cilju unapređenja uslova za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti značajnih za planiranje i izgradnju, zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima organizovanja u pružanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.

Članovi Komore su inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske, elektrotehničke, saobraćajne, tehnološke i inženjeri drugih tehničkih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz člana 162. ovog zakona. 

Komora obavlja sledeće poslove:

1) utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvođenja radova;

2) utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova u skladu sa odredbama ovog zakona;

3) proverava usklađenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;

…… 

vrste licenci:

1. odgovorni planer 1xx

2. odgovorni urbanista 2xx

3. odgovorni projektant 3xx (ovde je dobra zarada)

4. odgovorni izvodjač radova 4xx ( sa starim VII/1) i 8xx (VI/1 uz ograničenje za objekte do 2000m2)

5. po novom odgovorni izvodjač radova 7xx uz ograničenje objektima za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave

Veliki propust je i dalje onemogućavanje inženjerima specijalističkih strukovnih studija dobijanja licence "odgovorni projektant" (uz koju može stojati neki uslov tipa za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave)

***********************************************

Pravilnikom o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije i građenja ("Službeni glasnik RS" br. 04/2010 i 21/2010) propisano je da administrativno-stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog ispita obavlja Inženjerska komora Srbije.

PRAVO NA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA, predviđen Zakonom o planiranju i izgradnji, imaju:

• Lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, kao i stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), i srednje obrazovanje, građevinske, arhitektonske, mašinske, elektro, tehnološke ili druge odgovaraj će tehničke struke, sa najmanje dve godine radnog iskustva u struci na odgovarajućim poslovima.

Stručni rad kandidat izrađuje pod nadzorom ispitivača iz čije oblasti je tema pismenog rada i u zavisnosti od stepena obrazovanja sastoji se:

1) za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (diplomirani inženjeri) - izrada projekta za gradnju složenijih i tehnički i tehnološki specifičnih objekata....

2) za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) - (inženjeri) - izrada projekata za građenje manje složenih objekata...

*************************************
ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011)
2.1. Одговорни пројектант
Члан 128.
Одговорни пројектант може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, на академским студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије) односно на основним студијама у трајању од најмање пет година и лиценцом за пројектовање.
Лиценцу за одговорног пројектанта може да стекне лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, положеним стручним испитом и најмање три године радног искуства са стручним резултатима на изради техничке документације и са препоруком најмање два одговорна пројектанта или Инжењерске коморе.
Стручним резултатима за пројектанта, у смислу става 2. овог члана, сматрају се резултати остварени на руковођењу и изради или сарадњи на изради најмање два пројекта.
Одговорни пројектант потписује техничку документацију.
4. Одговорни извођач радова
Члан 151.
Извођач радова одређује одговорног извођача радова који руководи грађењем објекта,
односно извођењем радова.
...
Грађењем објеката за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе може руководити и лице које има завршене специјалистичке струковне студије, одговарајуће струке, односно смера, положен стручни испит, најмање пет година радног искуства и са важећом лиценцом.
Грађењем објеката за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе, спратности ПО+П+4+ПК чија укупна површина не прелази 2.000 m2 бруто површине, објеката мање сложених грађевинских конструкција распона до 12 метара, локалних и некатегорисаних путева и улица, унутрашњих инсталација водовода и канализације, грејања и климатизације, и електроинсталације, унутрашњих гасних инсталација, као и извођење појединих грађевинско-занатских и инсталатерских радова и радова на унутрашњем уређењу објеката и уређењу терена, може руководити и лице које има високо образовање на студијама првог степена, одговарајуће струке, односно смера, положен стручни испит, најмање пет година радног искуства и са важећом лиценцом.


**** 27.12.2012.
Novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da bude usvojen sredinom naredne godine......
Iz okvira zakona o planiranju i izgradnji biće izuzeta i Inženjerska komora, čiji će se rad, izdavanje licenci, polaganje stručnih ispita, definisati takođe posebnim propisom.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova po Odlukama iz prošlog veka (1997.)

      Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
      Opis poslova određuje poslodavac i obavezan je da o tome upozna zaposlenog prilikom zasnivanja radnog odnosa.

      Vrsta i stepen stručne spreme se takođe utvrđuje Pravilnikom.
      Pod stručnom spremom podrazumeva se školska sprema stečena ili priznata po propisima o obrazovanju (srednja, viša, visoka i drugo).
      U pravilniku se mora odrediti stručnu spremu, i vrsta zanimanja zavisno od poslova koje treba da obavlja zaposleni (npr. diplomirani pravnik, diplomirani inženjer, građevinski tehničar, medicinska sestra i dr.).

      Pod stepenom stručne spreme, podrazumeva se stepen stručne spreme koji je pojedinac dobio završavanjem verifikovanog programa obrazovanja u organizaciji koja je ovlašćena za izvođenje takvog programa ili drugih vidova obrazovanja priznatih zakonom prema klasifikaciji.
      Klasifikacija stepena stručne spreme određena je Odlukom o jedinstvenim metodološkim principima za vođenje evidencija u oblasti rada i obrascima prijava i izveštaja ("Sl.list SRJ", br. 40/97 i 25/2000 i "Sl. list SCG",br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: Odluka).

 O D L U K U O JEDINSTVENOM KODEKSU ŠIFARA ZA UNOŠENJE I ŠIFRIRANJE PODATAKA U EVIDENCIJAMA U OBLASTI RADA (Službeni list SRJ", br. 9/98, 25/00)

11) kao podatak o stepenu stručne spreme unosi se stepen stručne spreme koji je pojedinac dobio završavanjem verifikovanog programa obrazovanja u organizaciji ovlašćenoj za izvođenje takvog programa ili drugih vidova obrazovanja priznati zakonom, prema sledećoj klasifikaciji:
....
V stepen - završeno jednogodišnje specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja ili završeno petogodišnje srednje obrazovanje. U ovaj stepen razvrstavaju se i lica sa završenom školom za visokokvalifikovane radnike;
VI/1 stepen - završen obrazovni program za VI/1 stepen stručne spreme. U ovaj stepen razvrstavaju se i lica sa završenom višom školom, kao i lica sa savladanim programom I stepena studija na fakultetu;
VI/2 stepen - završen obrazovni program za VI/2 stepen stručne spreme;
VII/1 stepen - završen obrazovni program za VII/1 stepen stručne spreme. U ovaj stepen razvrstavaju se i lica sa završenim studijama na fakultetu, visokoj školi ili akademiji;
VII/2 stepen - završen obrazovni program za VII/2 stepen stručne spreme. U ovaj stepen razvrstavaju se lica sa završenim poslediplomskim studijama i akademskim zvanjem magistra nauka ili umetnosti, kao i lica sa završenom specijalizacijom i stručnim nazivom specijaliste;
VIII stepen - u ovaj stepen razvrstavaju se lica sa stečenim naučnim stepenom doktora nauka;
.....
13) o posebnim znanjima i veštinama unosi se podatak o svim sposobnostima, funkcionalnim znanjima i veštinama koje je pojedinac stekao završavanjem posebnih programa obrazovanja, obukom, usavršavanjem ili specijalizacijom, a koji mogu da uvećaju njegove mogućnosti, odnosno da olakšaju njegovo zapošljavanje;

 Po ovome proizilazli  da specijalističke strukovne studije NE mogu biti VI-2 stepen stručne spreme, jer se to odnosi na završenu VIŠU ŠKOLU. Dok se u VII/1 stepen stručne spreme razvrstavaju lica i sa završenim studijama na VISOKOJ ŠKOLI.

ZAKON O EVIDENCIJAMA U OBLASTI RADA ("Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 36/2009 - dr. zakon)

II SADRŽAJ I NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJA U OBLASTI RADA

1. Evidencija o zaposlenim licima

Član 5

Evidencija o zaposlenim licima sadrži:

1) prezime i ime;

2) matični broj;

3) pol;

4) datum i mesto rođenja (mesto, opština, republika, država);

5) prebivalište i adresu stana;

6) mesto rada (mesto, opština, republika, država);

7) naziv i adresu poslodavca;

8) delatnost poslodavca;

9) zanimanje;

10) vrstu i stepen stručne spreme;

11) osposobljenost za obavljanje određenih poslova;

12) naziv radnog mesta;

13) radno vreme - u časovima (nedeljno);

14) trajanje zaposlenja i vrste poslova do stupanja na rad kod poslodavca;

15) vrsta radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme, po ugovoru o povremenim ili privremenim poslovima, po ugovoru o ulaganju stranog lica);

16) osnov upućivanja na privremeni rad u inostranstvo (izvođenje investicionih radova, poslovno-tehnička saradnja i dr.) i trajanje rada;

17) naziv poslodavca kod koga je zaposleno lice u dopunskom radu;

18) da li je zaposleno lice zainteresovano za promenu posla;

19) da li je invalid rada ili uživalac penzije;

20) podatke o osiguranim članovima porodice;

21) podatke o korišćenju prava za vreme privremene nesposobnosti ili sprečenosti za rad;

22) podatke o trajanju plaćenog odsustva zbog smanjenja poslovanja;

23) datum zasnivanja radnog odnosa;

24) datum prestanka radnog odnosa;

25) razlog prestanka radnog odnosa.

Član 6

Zaposleno lice dužno je da svaku promenu podataka koji su u evidenciju uneseni na osnovu njegove izjave ili ličnih isprava prijavi poslodavcu u roku od osam dana od dana nastanka promene.