среда, 27. март 2013.

PROBLEM BR 2. Lokalne samouprave i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima iz 2002.

Lokalne samouprave raspisuju oglase za radna mesta je u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98 - dr. zakon*, 49/99 - dr. zakon**, 34/2001 - dr. zakon***, 39/2002, 49/2005 - odluka USRS, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2005 - ispr. dr. zakona).

Osim što u članu 6 zakon kaže da se radni odnos u državnom organu može se primiti lice pod sledećim uslovima:
1) da je državljanin SFRJ;  uhhh

 
takođe vidi se da je zakon, mada su izmene zakona iz 2005, ne "vidi" diplome po Zakonu o visokom obrazovanju
Član 27
Zaposleni u držanim organima mogu sticati sledeća zvanja:
1) u okviru visoke školske spreme: viši savetnik, savetnik, samostalni stručni saradnik, viši stručni saradnik i stručni saradnik;
2) u okviru više školske spreme: viši saradnik i saradnik,
3) u okviru srednje školske spreme: viši referent i referent.
.....
Takođe 
Danom stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005), odnosno 1. jula 2006. godine prestaje da se na radne odnose u državnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02). Odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se shodno primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona.
i naravno još nije nađeno za shodno da se nešto promeni.... za NO COMMENT

 Zakon o državnim službenicima se ne primenjuje na zaposlene u organima lokalne samouprave.
 Uslovi za obavljanje poslova u lokalnim samoupravama predviđeni su Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u lokalnoj samoupravi koji bi trebao biti u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali ....

Od 4.aprila 2012 predlog zakona o službenicima u jedinicama loakalne samouprave je u proceduri i tekst predloga možete videti ovde  .



Odredbama člana 50. izvršilačka radna mesta definisana su kao radna mesta koja nisu položaji uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Izvršilačka radna mesta i zvanja uređuju se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Takođe, Pravilnikom se utvrđuje i opis radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj zaposlenih za svako radno mesto, vrsta i stepen školske spreme, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu (član 51). Kako se razvrstavanje radnih mesta po zvanjima zasniva na složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, izvršilačka radna mesta razvrstavaju se u zvanja: viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, viši saradnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent (čl. od 52. do 62).

Odredbama čl. od 53. do 62. zakona izvršeno je razvrstavanje radnih mesta po zvanjima. U zavisnosti od stepena školske spreme izvršilačka radna mesta su razvrstana u savetnička, saradnička i referentska zvanja. U zvanje višeg savetnika, samostalnog savetnika, savetnika odnosno mlađeg savetnika razvrstavaju se radna mesta za koje je, u smislu vrste i stepena stručne spreme, propisano visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (čl. od 53. do 56.). U zvanju viši saradnik, saradnik i mlađi saradnik razvrstavaju se radna mesta za koje je potrebno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine (čl. od 57. do 59.). U zvanju viši referent, referent i mlađi referent vrše se poslovi za koje je potrebna završena srednja škola (čl. od 60. do 62.). Dodatno rangiranje ovih zvanja vrši se prema kriterijumima: složenost poslova, stepena odgovornosti, samostalnosti u radu i pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca. Pri tome, radno iskustvo u struci vezuje se za vreme koje je lice provelo na radu u toku koga se stručno osposobLjavalo i sticalo iskustvo za obavLjanje poslova u okviru odgovarajuće vrste struke i u okviru odgovarajućeg stepena školske spreme.


***************UPDATE od 13.3.2013**********************
Oдлука је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 23/2013 од 13.3.2013. године.

Полазећи од изложеног уставноправног оквира који је од значаја за разматрање спорних уставноправних питања у овом предмету, а посебно одредбе члана 97. тачка 8) Устава, Уставни суд констатује да је законодавац био овлашћен да својим прописом уреди систем у области радних односа и запошљавања, руководећи се при томе пре свега уставним нормама које гарантују свакоме право на рад, слободан избор рада и доступност радних места свима под једнаким условима (члан 60. ст. 1. до 3. Устава). Услове и начин заснивања радног односа на територији Републике Србије, Народна скупштина уредила је Законом о раду из 2005. године ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09), док су посебним законима уређени услови и начин заснивања радног односа у државним органима, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, односно јавним службама. При томе, Закон о раду је матични закон у области рада и има карактер општег системског закона, док оспорени Закон о радним односима у државним органима има карактер посебног - специјалног закона који радне односе у одређеним органима и службама јавне власти уређује на другачији начин од Закона о раду. Однос оспореног закона и Закона о раду успоставља се према правилу lex specialis derogat legi generali, али и као однос супсидијарности. Однос супсидијарности је изричито утврђен чланом 2. став 2. Закона о раду, као и чланом 2. оспореног Закона.
Закон о радним односима у државним органима донет је 1991. године на основу Устава Републике Србије од 1990. године и од тада па до 2005. године је више пута мењан и допуњаван. Овим законом, као lех specialis, уређена су питања која се односе на права, обавезе и одговорности из радних односа лица запослених у државним органима, органима територијалне локалне самоуправе и јединица аутономије и њиховим службама, укључујући и питање пријема у радни однос у тим органима и службама. Ступањем на снагу Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09), у складу са одредбама члана 189. и члана 190. став 1. тог закона, од 1. јула 2006. године Закон о радним односима у државним органима престао да се примењује на радне односе у државним органима, а настављена је његова сходна примена на радне односе у органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе. Уставни суд констатује да тај посебни закон о радним односима у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе није донет ни после скоро седам година од ступања на снагу Закона о државним службеницима, као ни након више од шест година од ступања на снагу новог Устава Републике Србије од 2006. године. Општи рок за усклађивање свих закона са важећим Уставом истекао је 31. децембра 2008. године, а на запослене у наведеним органима и даље се сходно примењују одредбе неусаглашеног Закона о радним односима у државним органима. Законско регулисање рада и запошљавања, као једне од најважнијих области друштвеног живота, укључујући и питање заснивања радног односа, мора бити у складу не само с Уставом, већ и са прихваћеним међународним конвенцијама чије одредбе имају примат над нормама закона. То је неопходно не само због потребе очувања јединственог правног поретка Републике Србије у формално правном смислу, већ и ради обезбеђења људског достојанства и остваривања пуне слободе, једнакости и пуне сигурности сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву заснованом на владавини права (члан 19. Устава). Полазећи од наведеног, Уставни суд је констатовао да је неопходно да, на основу члана 105. Закона о Уставном суду, Народној скупштини упути писмо у коме ће указати на потребу доношења посебног закона, којим ће се уредити радни односи у органима аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, сагласно Уставу и достигнутим међународним стандардима у овој области.