четвртак, 26. март 2015.

Уредба о изменама Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника


"Službeni glasnik RS", broj 132/14, strana: 30 od 09.12.2014.
Službeni glasnik RS", broj 28/15, strana: 14 od 20.03.2015.

На основу члана 44. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09 и 99/14),

Влада доноси

У Р Е Д Б У
О ИЗМЕНАМА УРЕДБЕ О РАЗВРСТАВАЊУ РАДНИХ МЕСТА 
И МЕРИЛИМА ЗА ОПИС РАДНИХ МЕСТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА


Члан 1.

У Уредби о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника („Службени гласник РС”, бр. 117/05, 108/08, 109/09, 95/10, 117/12, 84/14 и 132/14), у члану 10. алинеја пет мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање седам година радног искуства у струци.”.

Члан 2.

У члану 11. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци.”.

Члан 3.

У члану 12. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.”.

Члан 4.

У члану 13. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.”.


Члан 5.

У члану 14. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.”.

Члан 6.

У члану 15. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.”.

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.



05 Број: 110-2773/2015
У Београду, 19. марта 2015. године

В Л А Д А

ПРЕДСЕДНИК


Александар Вучић

четвртак, 12. март 2015.

Kako to rade Nemci!!! - Fachspezialist -Specijalista drugog stepena strukovnih studija

Još 2013 pisao o problemu http://specijalisticke.blogspot.com/2013/02/problem-br-4-republicki-zavod-za.html

"Informacije o tome kakve profesionalne kvalifikacije postoje u nekoj zemlji i kako se one mogu uporediti sa nemačkim sistemom vrednovanja, mogu se naći na internet stranici BQ-Portal u čijem definisanju je učestvovalo i nemačko ministarstvo privrede."

Poslovično pedatni i ažurni Nemci su do 2015 pronikli u dubine našeg obrazovnog sistema i objavili sledeće:


https://www.bq-portal.de/sites/default/files/serbien-abbildung-berufsbildungssystem-seit_2006.pdf
https://www.bq-portal.de/de/printpdf/2216

среда, 11. март 2015.

ЛИСТА СТРУЧНИХ, АКАДЕМСКИХ И НАУЧНИХ НАЗИВА ШИФРИРАНИХ У СКЛАДУ СА ЈНЗ

ЛИСТА СТРУЧНИХ, АКАДЕМСКИХ И НАУЧНИХ НАЗИВА* ШИФРИРАНИХ У СКЛАДУ СА ЈНЗ *"Сл.гласник РС", број 30/2007, 112/2008, 72/2009, 81/2010 и 39/2011

АКАДЕМСКЕ НАЗИВ ШИФРА
основне (180 ЕСПБ) инжењер електротехнике и рачунарства 62.28.00
основне (240 ЕСПБ) дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства  71.28.20
мастер мастер инжењер електротехнике и рачунарства  71.28.00
(180+120=300 ЕСПБ)
(240+60=300 ЕСПБ)
специјалистичке специјалиста инжењер електротехнике и рачунарства   72.28.10
(300+60=360 ЕСПБ)
докторске доктор наука - електротехника и рачунарство 80.28.00
(300+180=480 ЕСПБ)
СТРУКОВНЕ
основне (180 ЕСПБ) струковни инжењер електротехнике и рачунарства 62.28.11
специјалистичке специјалиста струковни инжењер електротехнике и рачунарства  71.28.11
(180+60=240 ЕСПБ)

UREDBU O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNIM SLUŽBAMA

понедељак, 9. март 2015.

ЗАПИСНИК СА САСТАНКА РАДНЕ ГРУПЕ СТРУКОВНИХ СПЕЦИЈАЛИСТА СРБИЈЕ И ПРЕДСТАВНИКА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ ОДРЖАНОГ 05.03. У НЕМАЊИНОЈ 24



Састанак је почео у 12 и трајао до 14 часова. Састанку су присуствовали:

1. Мирјана Бојанић, посебна саветница министра просвете, чланица Завода за унапређење васпитања и образовања
2. Милован Шуваков, посебни саветник министра просвете
3. Зорана Лужанин, помоћница министра просвете, чланица стручног тима за реформу високог образовања и  представница Сектора за развој образовања и међународну просветну и научну сарадњу Министарства просвете

На састанку су покренута многа питања која се тичу статуса струковних специјалиста, а пре свега равноправности по Закону са студентима академских студија, одређивају буџетских места за школовање специјалиста што аутоматски повлачи и могућност конкурисања за домове, стипендије (државне и локалне), кредите, коефицијенти, степеновање у пракси, правилници у школама, Закон о предшколству, положај специјалиста у здравству, струковном мастеру итд.

(НЕ)РАВНОПРАВНОСТ
Што се тиче равноправности, надлежни су се сагласили са ставом Радне групе да у пракси студенти струковних студија нису баш равноправни са академцима, како је то још увек актуелни Закон о високом образовању дефинисао. Та неравноправност се огледа у томе да се ниједан струк. спец. не школује из буџета Р. Србије и да због тога не постоји могућност конкурисања за домове и стипендирање. Ово питање је стављено у контекст тога да се студије другог степена (мастер академ.) делимично финансирају из буџета, а да вид другостепеног образовања на струк. студијама-не. Само по овом потезу се већ примећује фаворизација одређених студија, што је директно кршење Зак. о високом образовању и Зак. о забрани дискриминације. Господин Милован Шуваков се сложио са нашом констатацијом и сматра да би то требало да се уреди и да ће се у наредном периоду порадити на решењу тог проблема. Госпођа Зорана Лужанин је рекла да Влада одређује број буџетских места и да ће бити тешко да се повећа њихов број и за струк. специјалисте због мањка средстава. Постоји могућност, да се нека буџетска мастер места пребаце за струк. специјалисте, али ће тада настати проблем и побуна неких факултета.  

СТЕПЕНОВАЊЕ/КОЕФИЦИЈЕНТИ
Представници Министарства су се сагласили са нама да су струк. спец. студије по Закону о високом образовању, студије другог степена у рангу мастер академских студија и да се не требају сврставати са основним студијама. Значи специјалисти не могу бити први степен студија или неки стари 6.2 који ни не постоји. Специјалистичке струковне студије су еквивалентне некадашњем завршеном факултету, што значи да су у рангу 7.1 степена и коефицијентом 17.32. Речено је да Министарство просвете нема ингеренције приликом одређивања коефицијената за стручну спрему стечену високим  образовањем јер тако нешто се одређује путем систематизација на нивоу установа или у Мин. за државну управу/ Мин.рада. Приказана им је табела са стручним називима и шифрама које смо добили од НСЗ и са којом смо се сви сагласили.

Пример:
ЛИСТА СТРУЧНИХ, АКАДЕМСКИХ И НАУЧНИХ НАЗИВА* ШИФРИРАНИХ У СКЛАДУ СА ЈНЗ
*"Сл.гласник РС", број  30/2007, 112/2008, 72/2009, 81/2010
и 39/2011


Поље 1: Природно-математичке науке
Биолошке науке
АКАДЕМСКЕ
НАЗИВ
ШИФРА
основне (180 ЕСПБ)

основне (240 ЕСПБ)
биолог
еколог
дипломирани биолог
дипломирани еколог
62.83.30
62.83.31
71.83.60
71.83.61
основне
(180 ЕСПБ)
Струковни биолог
струковни еколог
62.83.35
62.83.36
специјалистичке
(180+60=240 ЕСПБ)
специјалиста струковни биолог
специјалиста струковни еколог
71.83.35
71.83.36

Констатовано је да поред сваког акредитованог студијског програма у продужетку стоји шифра, на којој почетна цифра одређује степен еквивалентан некадашњем степеновању који се још увек користи. Овај списак занимања коју смо доставили на састанку, за њих је нови документ који до сада нису имали прилике да виде (!), те да је то "вероватно" само предлог класификације са убаченим новим занимањима и шифрама које тек треба да се утврде.
Ову конфузију која још увек влада око степеновања и коефицијената ће се коначно разрешити када НОК буде објављен и када платни разреди буду завржени. Господин Шуваков нас је известио да се оформила комисија за дефинисање Националног оквира квалификација стручних спрема. Прва фаза је формирање паралелних колона занимања које би се састојале од занимања по старом систему образовања (до 2005 године) и новог система образовања (Болоња). Рок за завршетак прве фазе је крај 2015 године. Рад комисије за НОК-а би био траспарентан тј. могућност онлине праћења активности рада. Друга фаза је тзв. "пуњење" тих табела које би подразумевало попуњавање описа сваког занимања понаособ са свим њиховим карактеристикама. Рок за завршетак друге фазе је 5 година. Израда новог Закона о високом образовању је започета, без објашњења када ће нацрт новог закона бити објављен. Договорена је даља сарадња и контакт Радне групе и Министарства поводом израде Закона о високом образовању и даљем статусу струк. специјалиста и мастера.
Тражили смо да Министарство просвете достави установама/управама допис којим ће потврдити да су струковне специјалистичке студије еквивалентне некадашњем  7.1 степену образовања. Речено нам је да они такав допис не могу послати, саставити, да им то није у ингеренцији. Предлог/препорука Министарства просвете за добијање одговора о статусу специјалиста струковних студија, потребно је доставити Комисији за акредитацију и Комисији за високо образовање, који су иначе на нашем састанку у Палати Србија, подржали нашу групу у борби и којима је апсолутно јасно који су струк. спец. степен. Значи по овом питању морамо још прибавити информације о надлежности и могућношћу писменог обраћања поменутих Комисија према Министарству ради појашњења степеновања. У пар наврата су се неке наше колеге обраћале Министарству просвете ради појашњења статуса, степена струк. специјалиста, али је увек по правилу добијен некакав двосмислен одговор који свако може да тумачи на свој начин. Речено нам је да је то због тога што се они придржавају чплана неког Закона који је тако дефинисан, значи службеник Министарства само препише тај члан.
Представници Радне групе су указивали на проблем селективног признавања степена струковним специјалистима, у зависности од установе до установе. Речено је да су Министарства (просвете, здравства, полиције, привреде....)  у обавези да адекватно тумаче и спроводе одредбе Закона о високом образовању која се тичу нивоа студирања специјалистичких струковних студија. Тачније, Министарство просвете не може да натера друге државне органе да поштују Закон о високом образовању. Њихов је задатак координација, доношење Закона, усклађивање аката/ранијих решења Закона и слично.
Што се тиче коефицијената који се такође селективно примењују, Министарство просвете нема никаквог утицаја на промену Уредбе о коефиијентима како за запослене у јавном сектору, тако и на остале запослене у другим областима друштва. Уредбе о коефицијентима састављају ресорна Министарства, а примену истих спроводе установе тј. послодавци променом Систематизације радних места. Током састанка, помињани су и примери селективног степеновања спец. струк. студија у државним установама у Београду, госпођи Мирјани Бојанић није никако јасно како се нпр. у истим установама на супротним крајевима града различито степенују и вреднују специјалистичке студије? Дошли смо до закључка да је то уметничка слобода сваког правника неке установе и да је на њему како ће тумачити двосмислене дописе и решења. Пружено им је пар примера из просвете и медицинске области. Колегиница Јасмина је приложила један документ као доказ да се у мед. установама не уважавају струк. спец. студије.
Што се тиче струк. мед. сестара специјалиста, представнике Мин. просвете чуди што се Коморе здравствених радника до сада нису оглашавале или обраћале њима, биле гласније у тим захтевима да се реши проблем сестара и других спец. из медицинске области и упутили су нас на Коморе. Васпитачи треба да траже од Вис.струк.школа да покрену питање акредитација академских студија, као и да струк. васпитачи треба да раде у ПУ (Лужанин рекла), такође инсистира да Удружења васпитача треба да се баве том проблематиком специјалиста и траже решења
Замолили смо представнике Министарства да апелују на институције и установе да се придржавају Закона о високом образовању. Њихов став је да треба да се обратимо Државној управи и комисији за НОК.

СТРУКОВНИ МАСТЕР
Између осталог је разговарано и о струковном мастеру и неком његовом будућем статусу у Закону и пракси. Госпођа Лужанин је нама поставила питање, како ми видимо мастер и по чему се он разликује од специјалиста, ако изузмемо бодове и године студирања? Која је његова сврха? Њен став је да треба стопирати акредитовање струк. мастера јер треба разрешити сврху постојања спец. струк. студија и разграничити та два вида студирања. Чак је и нагласила да би се лично заложила да стопира акредитовање струк. мастера док се све тачно не дефинише. Ту смо приметили анимозитет према Комисији за акредитацију и Националном савету за високо образовање које су аутономне у свом деловању, а опет иду у корак са временом. Проблем је то што администрација у Мин. просвете не може све то да испрати и усвоји јер је администрација трома. Још је ту присутна и сујета код појединаца, па то све чини један проблем, зачаран круг и пребацивање одговорности и надлежности од једних до других. Госпођа Лужанин је рекла да све што стоји у Закону о високом образовању, тамо стоји као предлог и да то не мора аутоматски значити и да тако нешто већ постоји, те стога и поменути мастер струковних студија, у Закону постоји као могућност а не као могућа опција, која се иначе и даље разматра.
Према нашим сазнањима, нормативи за акредитацију мастер струковних студија је Комисија за акредитацију, према Закону о високом образовању, већ усвојила и пружила могућност високошколским установама да пошаљу захтеве за акредитацију. Закључили смо да Комисија одрађује оно због чега је и сачињена и да спроводи Закон. Усвојени су нормативи у веома кратком року и кренуло се са процесом акредитације. Акредитовање струк. мастер програма сигурно неће застати/бити стопирано јер је високошколским установама потребан новац, те ће сви желети ту нову могућност за упис већег броја студената.

ПРАВИЛНИЦИ У ПРОСВЕТИ
Госпођа Бојанић, као запослена у Заводу за унапређење васпитања и образовања који је задужен за допуну и формирање Правилника о стручној спреми запослених у образовним установама, известила нас је да су допуњени правилници пре пар дана и да се ускоро очекује њихово објављивање. На констатацију члана Радне групе, да су поједине области у Правилнику за средње стручне школе без струк. специјалиста и да се у Правилницима за гимназије и основне школе такође не налази ниједно звање струк. специјалисте, речено нам је да се звања струковних специјалиста убацују само  областима у којим мастер звања не постоје на тржишту. Оправдавајући да тако пише у неком члану Закона о основама васпитања и образовања, што није истина. Ово је још један пример фаворизовања/истицања мастер академских студија као јединих меродавних и одговарајућих за вршење наставе у школама, па чак и вежби и праксе.
Предавачи тј. професори у систему високог образовања морају да имају завршен мастер ниво да би могли да добију лиценцу и буду предавачи.
Наравно, пошто се ради о кршењу Закона и даљем отвореном фаворизовању, тражићемо допуну и равноправну заступљеност струк. специјалиста у свим правилницима у образовању, на овоме се неће стати.
По искуствима појединих колега специјалиста којима се у појединим школама прети отказом јер их нема у Правилницима, госпођа Бојанић је подвукла да нико ‚‚стари‚‚ (школовани по закону до 2005.год) не може добити одказ... уколико је у међувремену уклоњено њихово старо звање из Правилника о стручној спреми.


Још једном је поменут КАССС и НСВО, као и предлог да се њима обратимо. Пошто Радна група има веома добре односе и контакте са КАССС-ом, контактирали смо њихову председбицу након састанка и изнели став Министарства. Ииз разговора са председницом КАССС-а др Ружицом Станковић, сазнали смо да се тај орган небројано пута писмено обраћао Мин. просвете поводом проблема струк. специјалиста, али да никада нису добили конкретан одговор па чак је и у пар наврата он изостао.
На крају састанка су сумирани проблеми и преложена даља сарадња, односно конкретно још један састанак почетком априла са још неким представницима из Министарства просвете са којима би покушали да решимо бар неки од поменутих проблема.
Министарство просвете је овим састанком показало да Радну групу струковних специјалиста сматра релевантном, односно да су чланови групе представници специјалиста са којима жели да настави и продуби сарадњу на решавању проблема. Захвалили су нам се што смо им изнели/указали на неке од горућих проблема са којима се струковни специјалисти већ годинама уназад суочавају и да они до сада нису имали таква сазнања.




понедељак, 2. март 2015.

Sastanak Radne grupe sa predstavnicima Ministarstva prosvete

Radna grupa strukovnih specijalista Srbije je pozvana da u četvrtak 5. marta, sa početkom u 12h, prisustvuje sastanku povodom rešavanja aktuelnih problema sa kojima se već godinama unazad suočavaju strukovni specijalisti svih oblasti.

Sastanku će prisustvovati ukupno 5 predstavnika Radne grupe i (za sada) tri predstavnika Ministarstva prosvete:
1. Mirjana Bojanić, posebna savetnica ministra prosvete, članica Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja
2. Milovan Šuvakov, posebni savetnik ministra prosvete
3. Zorana Lužanin, pomoćnica ministra prosvete, članica stručnog tima za reformu visokog obrazovanja i  predstavnica Sektora za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu i naučnu saradnju Ministarstva prosvete

Dnevni red:


1. Prezentovanje problema sa kojima se godinama suočavaju strukovni specijalisti, negiranje stepena, neusklađenost raznih pravilnika, nepoštovanje Zakonom garantovanih prava i diskriminacija, kroz formu kraćeg obraćanja predstavnika Udruženja;

2. Pokretanje procedure i predlaganje koraka za rešavanje aktuelne situacije.