петак, 17. април 2015.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u EPS-u 2015




Obaveštenje za inženjere

U Pravilniku o programu, načinu i visini troškova pripreme i polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu uslovi koji su propisani za polaganje istih pozivaju se na Uredbu o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima gde u članu 5. stoji sledeće:

Za koordinatora za izradu projekta može biti određeno lice koje ima:
1) najmanje završene studije drugog stepena (diplomske akademske, specijalističke akademske ili specijalističke strukovne studije), u oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, mašinskog inženjerstva ili saobraćajnog inženjerstva,odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje četiri godine u odgovarajućoj oblasti tehničkih nauka;
2) licencu za odgovornog projektanta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji i
3) položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta u skladu sa ovom uredbom.
Ovde dolazi do takozvane kolizije. Daje se mogućnost da ispit za koordinatora za izradu projekta polaže lice koje ima specijalističke strukovne studije ukoliko poseduje licencu odgovornog projektanta, a dobro je poznato da inženjerska komora Srbije ne daje mogućnost da specijalisti dobiju pomenutu licencu.

четвртак, 09. април 2015.

PRAVILNIK o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije

Na osnovu člana 24. stav 3. Zakona o energetici ( „Službeni glasnik RS”, broj 145/14),
Ministar rudarstva i energetike donosi
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi, program i način polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije.
Član 2.
Za poslove tehničkog rukovođenja u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije stručni ispit mogu da polažu lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, kao i stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) i koja imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci na poslovima tehničkog rukovođenja.
Za poslove rukovanja i održavanja u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije stručni ispit mogu da polažu lica koja imaju stečeno srednje obrazovanje elektro, mašinske ili druge odgovarajuće tehničke struke i koja imaju najmanje dve godine radnog iskustva u struci na poslovima rukovanja i održavanja.
...
Član 10.
Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu stručne spreme i može biti za:
1) visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (diplomirani inženjer) – izrada godišnjeg programa i plana održavanja složenog postrojenja, (spisak objekata sa oznakama, strategija održavanja, tehnološki postupci održavanja, tehnička dijagnostika, preventivno-planski radovi, organizacija tehničke i operativne pripreme, planiranje nabavke materijala i delova i izvršenja radova), izrada predloga optimizacije nivoa spoljnih usluga u održavanju, izrada analize isplativosti rekonstrukcije i modernizacije složenog postrojenja sa stanovišta održavanja ili izrada uputstva za eksploataciju, rukovanje i obezbeđivanje za sigurno izvođenje radova održavanja, sa tehnološkim i/ili jednopolnim šemama, šemama delovanja, upravljanja, zaštite i drugom potrebnom dokumentacijom za složene objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije;
2) visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) – (inženjer) – izrada godišnjeg programa i plana održavanja manje složenog postrojenja, (strategija održavanja, tehnološki postupci održavanja, tehnička dijagnostika, spisak objekata sa oznakama, preventivno-planski radovi, organizacija tehničke i operativne pripreme, planiranje nabavke materijala i delova i izvršenja radova), ili izrada uputstva za eksploataciju, rukovanje i obezbeđivanje za sigurno izvođenje radova održavanja, sa tehnološkim i/ili jednopolnim šemama, šemama delovanja, upravljanja, zaštite i drugom potrebnom dokumentacijom za manje složene objekte ili delove postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije);
3) srednje obrazovanje – izrada elemenata plana održavanja za deo postrojenja ili manje složenih postrojenja sa dokumentacijom za rukovanje i održavanje unutrašnjih električnih instalacija i uređaja u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije ili izrada elemenata uputstava, analiza i predlozi za poboljšanja postojećih uputstava.

Član 24.
Usmeni deo ispita iz člana 5. stav 2. tačka 2) alineja druga, obuhvata sledeće gradivo za:
1) visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena, na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili na studijama prvog stepena:
– osnovne termine i definicije iz oblasti elektroenergetike;
– vrste energetskih objekata;
– namena i specifičnost pogona energetskih objekata za koje se polaže ispit;
– osnovni elementi energetskih objekata za koje se polaže ispit;
– pouzdanost i bezbednost rada energetskih objekata;
– zaštita energetskih objekata;
– sistemi komandnog napona i daljinskog nadzora i upravljanja;
– projektovanje i izvođenje energetskih objekata naponskog nivoa (400, 220 i 110 kV), energetskih objekata naponskog nivoa (110, 35, 20 i 10 kV) i niskonaponskih mreža;
– osnovni termine i definicije iz oblasti održavanja;
– kontrola, ispitivanje i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova;
2) srednje obrazovanje:
– osnovne termine i definicije iz oblasti elektroenergetike;
– vrste energetskih objekata;
– namena i specifičnosti pogona energetskih objekata za koje se polaže ispit;
– osnovni elementi energetskih objekata za koje se polaže ispit;
– pouzdanost i bezbednost rada energetskih objekata;
– zaštita elektroenergetskih postrojenja i vodova;
– sistemi komandnog napona i daljinskog nadzora i upravljanja;
– osnovne termine i definicije iz oblasti održavanja;
– kontrolu, ispitivanje i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova.
Pravni izvori za posebni deo ispita:
– Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, broj 145/14);
– Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS”, broj 63/13);
– Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V („Službeni list SFRJ”, br. 4/74 i 13/78 i „Službeni list SRJ”, broj 61/95);
– Pravilnik o tehničkim normativima za uzemljenje elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V („Službeni list SRJ”, broj 61/95);
– Pravilnik o tehničkim merama za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja („Službeni list SFRJ”, broj 19/68) i Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova („Službeni list SRJ”, broj 41/93);
– Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica („Službeni list SFRJ”, broj 13/78 i „Službeni list SRJ”, broj 37/95);
– Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV („Službeni list SFRJ”, broj 65/88 i „Službeni list SRJ”, broj 18/92);
– Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova samonosećim kablovskim snopom („Službeni list SRJ”, broj 20/92);
– Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova („Službeni list SFRJ”, broj 6/92);
– Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja („Službeni list SRJ”, broj 11/96);
– Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona („Službeni list SFRJ”, br. 7/71 i 44/76);
– Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona 10 kV za rad pod naponom 20 kV („Službeni list SFRJ”, broj 10/79);
– Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona („Službeni list SFRJ”, br. 53/88 i 54/88 i „Službeni list SRJ”, broj 28/95);
– Pravila o radu prenosnog sistema („Službeni glasnik RS”, broj 79/14);
– Pravila o radu distributivnog sistema „Centar” Kragujevac („Službeni glasnik RS”, br. 4/10, 2/14 i 41/14);
– Pravila o radu distributivnog sistema „Elektrosrbija” Kraljevo („Službeni glasnik RS”, br. 4/10, 5/10 i 41/14);
– Pravila o radu distributivnog sistema „Elektrovojvodina” Novi Sad („Službeni glasnik RS”, br. 8/10, 2/14 i 42/14);
– Pravila o radu distributivnog sistema „Jugoistok” Niš („Službeni glasnik RS”, br. 4/10, 3/14 i 41/14);
– Pravila o radu distributivnog sistema „Elektrodistribucija” Beograd („Službeni glasnik RS”, br. 5/10, 3/14 i 41/14);
– Pravilnik o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom („Službeni glasnik RS”, broj 87/11);
– Pravilnik o pregledima opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe („Službeni glasnik RS”, br. 87/11 i 75/13).
Član 25.
Prijave za polaganje stručnog ispita, koje su podnete Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, do dana stupanja na snagu ovog pravilnika preuzima SITS.
Član 26.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o stručnom ispitu za lica koja obavljaju poslove u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije („Službenom glasniku RS”, broj 39/13).
Član 27.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj 110-00-00002/2015-04
U Beogradu, 3. marta 2015. godine
Ministar,
Aleksandar Antić, s.r.








distribucija-ee_Page_5.tif

Bitka za EPS


Kolege iz EPS-a javljuju da se nova reorganizacija, a zatim i sistematizacija  uveliko priprema od strane "trećih lica" -firme  KPMG.
http://www.eps.rs/SiteAssets/Lists/Sitemap/EditForm/1.4_2013_JP_EPS_Rev_Izv_Fin_Izv.pdf



Sumnja se da je stanje ALARMANTNO jer su polazne postavke da je:

Stepen 1
VI-1 osnovne strukovne studije (180 ECTS - 3 godine)
VI-2 osnovne akademske studije (180 ECTS - 3 godine) i specijalističke strukovne studije (240ects -4 godine) ???
VII-1a osnovne akademske studije (240 ECTS - 4 godine)

Stepen 2
VII-1b Master

Stepen 3
VII-2 magistar
VIII doktor

Očekujemo još informacija !


Prethodno stanje je bilo uređeno pojedinačnim Pravilnicima i Smernicima članovima EPS grupe
Smernice za usaglašavanje stečenih zvanja i stepena obrazovanja po propisima koji su važili do stupanja na snagu ZoVO (2005) sa trenutno važećim propisima
  • EPS Snabdevanje
http://www.scribd.com/doc/204772554/EPS-Snabdevanje-Pravilnik-o-Sistematizaciji-EPS-Snabdevanje05-11-2013-1
http://www.scribd.com/doc/204772292/EPS-Snabdevanje-Tabelarni-Pregled-Sistematizacija-Od-6-12-2013


**** update 06,03,2015


Na sastanku u Ministarstvu prosvete nam je receno da je EPS trazio sastanak sa predstavnicima ministarstva u vezi izrade te nove sistematizacije. Zanima ih rangiranje studija. Na tom sastanku ce biti i Mirjana Bojanic (posebni savetnik ministra) sa kojom smo danas imali sastanak i porucila nam je da ce to biti reseno u narednih nedelju-dve i navela potez EPS-a kao jedan od boljih primera jer su jedni od retkih koji su zatrazili sastanak zbog pojasnjenja stepenovanja studija


***** update 9.4.2015.
RAVILNIK o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije
Član 2.
Za poslove tehničkog rukovođenja u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije stručni ispit mogu da polažu lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, kao i stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) i koja imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci na poslovima tehničkog rukovođenja.
Član 10.
Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu stručne spreme i može biti za:
1) visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (diplomirani inženjer) – izrada godišnjeg programa i plana održavanja složenog postrojenja, (spisak objekata sa oznakama, strategija održavanja, tehnološki postupci održavanja, tehnička dijagnostika, preventivno-planski radovi, organizacija tehničke i operativne pripreme, planiranje nabavke materijala i delova i izvršenja radova), izrada predloga optimizacije nivoa spoljnih usluga u održavanju, izrada analize isplativosti rekonstrukcije i modernizacije složenog postrojenja sa stanovišta održavanja ili izrada uputstva za eksploataciju, rukovanje i obezbeđivanje za sigurno izvođenje radova održavanja, sa tehnološkim i/ili jednopolnim šemama, šemama delovanja, upravljanja, zaštite i drugom potrebnom dokumentacijom za složene objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije;
2) visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) – (inženjer) – izrada godišnjeg programa i plana održavanja manje složenog postrojenja, (strategija održavanja, tehnološki postupci održavanja, tehnička dijagnostika, spisak objekata sa oznakama, preventivno-planski radovi, organizacija tehničke i operativne pripreme, planiranje nabavke materijala i delova i izvršenja radova), ili izrada uputstva za eksploataciju, rukovanje i obezbeđivanje za sigurno izvođenje radova održavanja, sa tehnološkim i/ili jednopolnim šemama, šemama delovanja, upravljanja, zaštite i drugom potrebnom dokumentacijom za manje složene objekte ili delove postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije);

четвртак, 26. март 2015.

Уредба о изменама Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника


"Službeni glasnik RS", broj 132/14, strana: 30 od 09.12.2014.
Službeni glasnik RS", broj 28/15, strana: 14 od 20.03.2015.

На основу члана 44. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09 и 99/14),

Влада доноси

У Р Е Д Б У
О ИЗМЕНАМА УРЕДБЕ О РАЗВРСТАВАЊУ РАДНИХ МЕСТА 
И МЕРИЛИМА ЗА ОПИС РАДНИХ МЕСТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА


Члан 1.

У Уредби о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника („Службени гласник РС”, бр. 117/05, 108/08, 109/09, 95/10, 117/12, 84/14 и 132/14), у члану 10. алинеја пет мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање седам година радног искуства у струци.”.

Члан 2.

У члану 11. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци.”.

Члан 3.

У члану 12. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.”.

Члан 4.

У члану 13. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.”.


Члан 5.

У члану 14. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.”.

Члан 6.

У члану 15. алинеја пета мења се и гласи: „- компетентност - стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.”.

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.



05 Број: 110-2773/2015
У Београду, 19. марта 2015. године

В Л А Д А

ПРЕДСЕДНИК


Александар Вучић

четвртак, 12. март 2015.

Kako to rade Nemci!!! - Fachspezialist -Specijalista drugog stepena strukovnih studija

Još 2013 pisao o problemu http://specijalisticke.blogspot.com/2013/02/problem-br-4-republicki-zavod-za.html

"Informacije o tome kakve profesionalne kvalifikacije postoje u nekoj zemlji i kako se one mogu uporediti sa nemačkim sistemom vrednovanja, mogu se naći na internet stranici BQ-Portal u čijem definisanju je učestvovalo i nemačko ministarstvo privrede."

Poslovično pedatni i ažurni Nemci su do 2015 pronikli u dubine našeg obrazovnog sistema i objavili sledeće:


https://www.bq-portal.de/sites/default/files/serbien-abbildung-berufsbildungssystem-seit_2006.pdf
https://www.bq-portal.de/de/printpdf/2216

среда, 11. март 2015.

ЛИСТА СТРУЧНИХ, АКАДЕМСКИХ И НАУЧНИХ НАЗИВА ШИФРИРАНИХ У СКЛАДУ СА ЈНЗ

ЛИСТА СТРУЧНИХ, АКАДЕМСКИХ И НАУЧНИХ НАЗИВА* ШИФРИРАНИХ У СКЛАДУ СА ЈНЗ *"Сл.гласник РС", број 30/2007, 112/2008, 72/2009, 81/2010 и 39/2011

АКАДЕМСКЕ НАЗИВ ШИФРА
основне (180 ЕСПБ) инжењер електротехнике и рачунарства 62.28.00
основне (240 ЕСПБ) дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства  71.28.20
мастер мастер инжењер електротехнике и рачунарства  71.28.00
(180+120=300 ЕСПБ)
(240+60=300 ЕСПБ)
специјалистичке специјалиста инжењер електротехнике и рачунарства   72.28.10
(300+60=360 ЕСПБ)
докторске доктор наука - електротехника и рачунарство 80.28.00
(300+180=480 ЕСПБ)
СТРУКОВНЕ
основне (180 ЕСПБ) струковни инжењер електротехнике и рачунарства 62.28.11
специјалистичке специјалиста струковни инжењер електротехнике и рачунарства  71.28.11
(180+60=240 ЕСПБ)

UREDBU O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNIM SLUŽBAMA

понедељак, 09. март 2015.

ЗАПИСНИК СА САСТАНКА РАДНЕ ГРУПЕ СТРУКОВНИХ СПЕЦИЈАЛИСТА СРБИЈЕ И ПРЕДСТАВНИКА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ ОДРЖАНОГ 05.03. У НЕМАЊИНОЈ 24



Састанак је почео у 12 и трајао до 14 часова. Састанку су присуствовали:

1. Мирјана Бојанић, посебна саветница министра просвете, чланица Завода за унапређење васпитања и образовања
2. Милован Шуваков, посебни саветник министра просвете
3. Зорана Лужанин, помоћница министра просвете, чланица стручног тима за реформу високог образовања и  представница Сектора за развој образовања и међународну просветну и научну сарадњу Министарства просвете

На састанку су покренута многа питања која се тичу статуса струковних специјалиста, а пре свега равноправности по Закону са студентима академских студија, одређивају буџетских места за школовање специјалиста што аутоматски повлачи и могућност конкурисања за домове, стипендије (државне и локалне), кредите, коефицијенти, степеновање у пракси, правилници у школама, Закон о предшколству, положај специјалиста у здравству, струковном мастеру итд.

(НЕ)РАВНОПРАВНОСТ
Што се тиче равноправности, надлежни су се сагласили са ставом Радне групе да у пракси студенти струковних студија нису баш равноправни са академцима, како је то још увек актуелни Закон о високом образовању дефинисао. Та неравноправност се огледа у томе да се ниједан струк. спец. не школује из буџета Р. Србије и да због тога не постоји могућност конкурисања за домове и стипендирање. Ово питање је стављено у контекст тога да се студије другог степена (мастер академ.) делимично финансирају из буџета, а да вид другостепеног образовања на струк. студијама-не. Само по овом потезу се већ примећује фаворизација одређених студија, што је директно кршење Зак. о високом образовању и Зак. о забрани дискриминације. Господин Милован Шуваков се сложио са нашом констатацијом и сматра да би то требало да се уреди и да ће се у наредном периоду порадити на решењу тог проблема. Госпођа Зорана Лужанин је рекла да Влада одређује број буџетских места и да ће бити тешко да се повећа њихов број и за струк. специјалисте због мањка средстава. Постоји могућност, да се нека буџетска мастер места пребаце за струк. специјалисте, али ће тада настати проблем и побуна неких факултета.  

СТЕПЕНОВАЊЕ/КОЕФИЦИЈЕНТИ
Представници Министарства су се сагласили са нама да су струк. спец. студије по Закону о високом образовању, студије другог степена у рангу мастер академских студија и да се не требају сврставати са основним студијама. Значи специјалисти не могу бити први степен студија или неки стари 6.2 који ни не постоји. Специјалистичке струковне студије су еквивалентне некадашњем завршеном факултету, што значи да су у рангу 7.1 степена и коефицијентом 17.32. Речено је да Министарство просвете нема ингеренције приликом одређивања коефицијената за стручну спрему стечену високим  образовањем јер тако нешто се одређује путем систематизација на нивоу установа или у Мин. за државну управу/ Мин.рада. Приказана им је табела са стручним називима и шифрама које смо добили од НСЗ и са којом смо се сви сагласили.

Пример:
ЛИСТА СТРУЧНИХ, АКАДЕМСКИХ И НАУЧНИХ НАЗИВА* ШИФРИРАНИХ У СКЛАДУ СА ЈНЗ
*"Сл.гласник РС", број  30/2007, 112/2008, 72/2009, 81/2010
и 39/2011


Поље 1: Природно-математичке науке
Биолошке науке
АКАДЕМСКЕ
НАЗИВ
ШИФРА
основне (180 ЕСПБ)

основне (240 ЕСПБ)
биолог
еколог
дипломирани биолог
дипломирани еколог
62.83.30
62.83.31
71.83.60
71.83.61
основне
(180 ЕСПБ)
Струковни биолог
струковни еколог
62.83.35
62.83.36
специјалистичке
(180+60=240 ЕСПБ)
специјалиста струковни биолог
специјалиста струковни еколог
71.83.35
71.83.36

Констатовано је да поред сваког акредитованог студијског програма у продужетку стоји шифра, на којој почетна цифра одређује степен еквивалентан некадашњем степеновању који се још увек користи. Овај списак занимања коју смо доставили на састанку, за њих је нови документ који до сада нису имали прилике да виде (!), те да је то "вероватно" само предлог класификације са убаченим новим занимањима и шифрама које тек треба да се утврде.
Ову конфузију која још увек влада око степеновања и коефицијената ће се коначно разрешити када НОК буде објављен и када платни разреди буду завржени. Господин Шуваков нас је известио да се оформила комисија за дефинисање Националног оквира квалификација стручних спрема. Прва фаза је формирање паралелних колона занимања које би се састојале од занимања по старом систему образовања (до 2005 године) и новог система образовања (Болоња). Рок за завршетак прве фазе је крај 2015 године. Рад комисије за НОК-а би био траспарентан тј. могућност онлине праћења активности рада. Друга фаза је тзв. "пуњење" тих табела које би подразумевало попуњавање описа сваког занимања понаособ са свим њиховим карактеристикама. Рок за завршетак друге фазе је 5 година. Израда новог Закона о високом образовању је започета, без објашњења када ће нацрт новог закона бити објављен. Договорена је даља сарадња и контакт Радне групе и Министарства поводом израде Закона о високом образовању и даљем статусу струк. специјалиста и мастера.
Тражили смо да Министарство просвете достави установама/управама допис којим ће потврдити да су струковне специјалистичке студије еквивалентне некадашњем  7.1 степену образовања. Речено нам је да они такав допис не могу послати, саставити, да им то није у ингеренцији. Предлог/препорука Министарства просвете за добијање одговора о статусу специјалиста струковних студија, потребно је доставити Комисији за акредитацију и Комисији за високо образовање, који су иначе на нашем састанку у Палати Србија, подржали нашу групу у борби и којима је апсолутно јасно који су струк. спец. степен. Значи по овом питању морамо још прибавити информације о надлежности и могућношћу писменог обраћања поменутих Комисија према Министарству ради појашњења степеновања. У пар наврата су се неке наше колеге обраћале Министарству просвете ради појашњења статуса, степена струк. специјалиста, али је увек по правилу добијен некакав двосмислен одговор који свако може да тумачи на свој начин. Речено нам је да је то због тога што се они придржавају чплана неког Закона који је тако дефинисан, значи службеник Министарства само препише тај члан.
Представници Радне групе су указивали на проблем селективног признавања степена струковним специјалистима, у зависности од установе до установе. Речено је да су Министарства (просвете, здравства, полиције, привреде....)  у обавези да адекватно тумаче и спроводе одредбе Закона о високом образовању која се тичу нивоа студирања специјалистичких струковних студија. Тачније, Министарство просвете не може да натера друге државне органе да поштују Закон о високом образовању. Њихов је задатак координација, доношење Закона, усклађивање аката/ранијих решења Закона и слично.
Што се тиче коефицијената који се такође селективно примењују, Министарство просвете нема никаквог утицаја на промену Уредбе о коефиијентима како за запослене у јавном сектору, тако и на остале запослене у другим областима друштва. Уредбе о коефицијентима састављају ресорна Министарства, а примену истих спроводе установе тј. послодавци променом Систематизације радних места. Током састанка, помињани су и примери селективног степеновања спец. струк. студија у државним установама у Београду, госпођи Мирјани Бојанић није никако јасно како се нпр. у истим установама на супротним крајевима града различито степенују и вреднују специјалистичке студије? Дошли смо до закључка да је то уметничка слобода сваког правника неке установе и да је на њему како ће тумачити двосмислене дописе и решења. Пружено им је пар примера из просвете и медицинске области. Колегиница Јасмина је приложила један документ као доказ да се у мед. установама не уважавају струк. спец. студије.
Што се тиче струк. мед. сестара специјалиста, представнике Мин. просвете чуди што се Коморе здравствених радника до сада нису оглашавале или обраћале њима, биле гласније у тим захтевима да се реши проблем сестара и других спец. из медицинске области и упутили су нас на Коморе. Васпитачи треба да траже од Вис.струк.школа да покрену питање акредитација академских студија, као и да струк. васпитачи треба да раде у ПУ (Лужанин рекла), такође инсистира да Удружења васпитача треба да се баве том проблематиком специјалиста и траже решења
Замолили смо представнике Министарства да апелују на институције и установе да се придржавају Закона о високом образовању. Њихов став је да треба да се обратимо Државној управи и комисији за НОК.

СТРУКОВНИ МАСТЕР
Између осталог је разговарано и о струковном мастеру и неком његовом будућем статусу у Закону и пракси. Госпођа Лужанин је нама поставила питање, како ми видимо мастер и по чему се он разликује од специјалиста, ако изузмемо бодове и године студирања? Која је његова сврха? Њен став је да треба стопирати акредитовање струк. мастера јер треба разрешити сврху постојања спец. струк. студија и разграничити та два вида студирања. Чак је и нагласила да би се лично заложила да стопира акредитовање струк. мастера док се све тачно не дефинише. Ту смо приметили анимозитет према Комисији за акредитацију и Националном савету за високо образовање које су аутономне у свом деловању, а опет иду у корак са временом. Проблем је то што администрација у Мин. просвете не може све то да испрати и усвоји јер је администрација трома. Још је ту присутна и сујета код појединаца, па то све чини један проблем, зачаран круг и пребацивање одговорности и надлежности од једних до других. Госпођа Лужанин је рекла да све што стоји у Закону о високом образовању, тамо стоји као предлог и да то не мора аутоматски значити и да тако нешто већ постоји, те стога и поменути мастер струковних студија, у Закону постоји као могућност а не као могућа опција, која се иначе и даље разматра.
Према нашим сазнањима, нормативи за акредитацију мастер струковних студија је Комисија за акредитацију, према Закону о високом образовању, већ усвојила и пружила могућност високошколским установама да пошаљу захтеве за акредитацију. Закључили смо да Комисија одрађује оно због чега је и сачињена и да спроводи Закон. Усвојени су нормативи у веома кратком року и кренуло се са процесом акредитације. Акредитовање струк. мастер програма сигурно неће застати/бити стопирано јер је високошколским установама потребан новац, те ће сви желети ту нову могућност за упис већег броја студената.

ПРАВИЛНИЦИ У ПРОСВЕТИ
Госпођа Бојанић, као запослена у Заводу за унапређење васпитања и образовања који је задужен за допуну и формирање Правилника о стручној спреми запослених у образовним установама, известила нас је да су допуњени правилници пре пар дана и да се ускоро очекује њихово објављивање. На констатацију члана Радне групе, да су поједине области у Правилнику за средње стручне школе без струк. специјалиста и да се у Правилницима за гимназије и основне школе такође не налази ниједно звање струк. специјалисте, речено нам је да се звања струковних специјалиста убацују само  областима у којим мастер звања не постоје на тржишту. Оправдавајући да тако пише у неком члану Закона о основама васпитања и образовања, што није истина. Ово је још један пример фаворизовања/истицања мастер академских студија као јединих меродавних и одговарајућих за вршење наставе у школама, па чак и вежби и праксе.
Предавачи тј. професори у систему високог образовања морају да имају завршен мастер ниво да би могли да добију лиценцу и буду предавачи.
Наравно, пошто се ради о кршењу Закона и даљем отвореном фаворизовању, тражићемо допуну и равноправну заступљеност струк. специјалиста у свим правилницима у образовању, на овоме се неће стати.
По искуствима појединих колега специјалиста којима се у појединим школама прети отказом јер их нема у Правилницима, госпођа Бојанић је подвукла да нико ‚‚стари‚‚ (школовани по закону до 2005.год) не може добити одказ... уколико је у међувремену уклоњено њихово старо звање из Правилника о стручној спреми.


Још једном је поменут КАССС и НСВО, као и предлог да се њима обратимо. Пошто Радна група има веома добре односе и контакте са КАССС-ом, контактирали смо њихову председбицу након састанка и изнели став Министарства. Ииз разговора са председницом КАССС-а др Ружицом Станковић, сазнали смо да се тај орган небројано пута писмено обраћао Мин. просвете поводом проблема струк. специјалиста, али да никада нису добили конкретан одговор па чак је и у пар наврата он изостао.
На крају састанка су сумирани проблеми и преложена даља сарадња, односно конкретно још један састанак почетком априла са још неким представницима из Министарства просвете са којима би покушали да решимо бар неки од поменутих проблема.
Министарство просвете је овим састанком показало да Радну групу струковних специјалиста сматра релевантном, односно да су чланови групе представници специјалиста са којима жели да настави и продуби сарадњу на решавању проблема. Захвалили су нам се што смо им изнели/указали на неке од горућих проблема са којима се струковни специјалисти већ годинама уназад суочавају и да они до сада нису имали таква сазнања.