уторак, 20. јануар 2015.

УЧЕСТВУЈМО У ЈАВНОЈ РАСПРАВИ ЗАКОНА О САОБРАЋАЈУ. МОЖЕМО СЛАТИ ПРЕДЛОГЕ ДО 20. ФЕБРУАРА



Шаљите предлоге и контактирајте надлежне, познанике из ове области и изнесите им исправке.

Тренутни предлог:

Члан 156и
Ревизори и проверавачи су независна, стручна лица која испуњавају прописане услове, која имају важећу лиценцу и која су уписана у одговарајући регистар који води Агенција.
Лице из става 1.овог члана, за добијање лиценце за ревизора, односно проверавача мора да испуњава следеће услове:

1 )да има завршене најмање основне академске студије 2. степена (дипломске академске студије-мастер)–усмерења друмски саобраћај, односно најмање завршене основне академске студије 2. степена (дипломске академске студије-мастер) грађевинске струке усмерења путеви и железнице;

Члан 156ј
Комисија из чл. 156а, 156б, 156в и 156ђ је независна од управљача јавног пута. Комисијом из чл.156а, 156б, 156в и 156ђ руководи лице које испуњава услове из члана 156и став 2. и има завршене најмање основне академске студије 2. степена (дипломске академске студије-мастер)–усмерења друмски саобраћај.
Већину чланова комисије из члана 156а, 156б, 156в и 156ђ чине лица са завршеним студијама 2. степена (дипломске академске студије-мастер)–усмерења друмск и саобраћај.
Руководилац и већина чланова комисије из члана 156ђ поред услова из става 1. овог члана морају бити у Регистру вештака саобраћајно-техничке струке министарства надлежног за правосуђе.

Члан 80.
У члану 238. став 2. у тачки 3)
речи: „вишу стручну спрему саобраћајне струкe-друмски саобраћај“ замењују се речима: „завршене струковне студије првог степена-усмерења друмски саобраћај", а речи:
"високу стручну спрему друге струке" замењују се
речима: "основне академске студије првог степена другог усмерења.

 Образложење предлагача:

У члану 3. Нацрта предложена је измена Члана 156 ЗБС-а. који није примењив јер не дефинише услове за спровођење ревизије, провере и дубинске анализе што је довело до ситуације да је у протеклих 5 година од примене закона ови послови везани за безбедност пута нису рађени. Не дефинише ни појам ревизор нити проверивач, што је довело до ситуације да нису усвојени правилници на основу којих би послови ревизије, провере и дубинске анализе били реализовани.

У члану 36. Нацрта предложено је додавање чланова 156а, 156б, 156в, 156г, 156д, 156ђ, 156е, 156ж, 156з, 156и, 156ј, 156к, 156л и 156љ чијим дефинисањем појмова и разрадом се стичу услови да се послови безбедности из угла пута раде на стручан и професионалан начин у складу са добром праксом.

 У члану 80. Нацрта предложене су измене члана 238. ЗБС које је предложила Агенција за безбедност саобраћаја због терминолошког усклађивања са прописима о високом школству, односно осталим одредбама Закона, као и због уочених проблема у примени важећих одредаба.

Образложење Радне групе струковних специјалиста Србије:

Према садашњим решењима измена и допуна, овај Закон није усклађен са Законом о високом образовању (чланом 25.). Дискриминисани су специјалисти из области саобраћаја и грађевине. 

Перфидно су у члану 156и основне академске студије 2. степена, а у Закону о високом образовању стоји да су основне академске студије 1. степена, а да у студ. 2. степена спадају мастер академске, мастер струковне, спец. академске и струковне. Значи намерно нису поменути сви остали облици другостепених студија, иако се увелико пар година уназад образују специјалисти саобраћајне и грађевинске струке, а предати су и захтеви за акредитацију мастер струк. студија.

У члану 156ј опет се појављује грешка са основним академским студијама 2. степена (које не постоје) и опет се фаворизују само мастер академске студије иако имамо још облика у домену другостепених студија.

Члан 80. је писак овог предлога Измена и допуна показао самовољу и непознавање садашњег Закона о високом образовању. Вишу стручну спрему пореде, изједначавају са основним струковним, а Високу стручну спрему изједначавају са основним академским студијама првог степена. Основне студије и струковне и академске (било да трају 3 или 4 године) су по Закону о високом образовању ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ ПРВОГ СТЕПЕНА, што значи да су по правима већ  изједначене законски и не треба уводити забуну. Значи и код једног и код другог предлога треба навести обе врсте основних студија!

ПРОГРАМ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ
О ТЕКСТУ НАЦРТА ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О
БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

1. У поступку припреме закона којим се уређује област безбедности саобраћаја на путевима, Министарство унутрашњих послова спроводи јавну расправу о тексту Нацрта закона o изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима
( у даљем тексту: Нацрт закона).

2. Учесници у јавној расправи су представници релевантних државних органа,
невладин сектор, еминентни стручњаци у овој области, као и друге заинтересоване
стране.

3. Нацрт закона са Образложењем, у складу са Пословником Владе налази се у
прилогу овог програма и чини његов саставни део.

Нацрт закона биће постављен на интернет презентацији Министарства унутрашњих
послова www.mup.gov.rs и порталу е-управе.

Примедбе, предлози и сугестије достављају се Министарству унутрашњих послова
путем електронске поште на адресу: vladan.nikolic@mup.gov.rs
или на адресу
Министарство унутрашњих послова, Београд, Булевар Михајла Пупина бр. 2.

4. У току јавне расправе биће организовани oкругли столови у Новом Саду,
Крагујевцу, Нишу и Београду.

5. Јавна расправа ће се одржати од 20. јануара до 20. фебруара 2015. године.

6. По окончању јавне расправе, Министарство унутрашњих послова ће сачинити
извештај о одржаној јавној расправи.

05 Број:

У Београду, 2015. године.

ОДБОР ЗА ПРАВНИ СИСТЕМ И ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ
ПРЕДСЕДНИК
ОДБОРА
Никола Селаковић

понедељак, 19. јануар 2015.

ДОНЕТЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПОКРАЈИНСКЕ УРЕДБЕ О УТВРЂИВАЊУ ЗВАЊА И ЗАНИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОКРАЈИНСКИМ ОРГАНИМА И О НАЧЕЛИМА ЗА УНУТРАШЊУ ОРГАНИЗАЦИЈУ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ РАДНИХ МЕСТА

На основу чл. 35. и 36. став 1. Покрајинске скупштинске одлуке о Покрајинској влади („Службени лист АПВ”, број 37/14), а у вези са одредбама Закона о радним односима у државним органима („Службени гласник РС”, број: 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/01 – др. закон, 39/02, 49/05 – одлука УС, 79/05
– др. закон, 81/05 – испр. др. закона, 83/05 – испр. др. закона и 23/13
– одлука УС), Покрајинска влада, на седници одржаној 15. јануара 2015. године, донела је

ПОКРАЈИНСКУ УРЕДБУ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПОКРАЈИНСКЕ УРЕДБЕ О УТВРЂИВАЊУ ЗВАЊА И ЗАНИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОКРАЈИНСКИМ ОРГАНИМА И О НАЧЕЛИМА ЗА УНУТРАШЊУ ОРГАНИЗАЦИЈУ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ
РАДНИХ МЕСТА

Члан 1.

У Покрајинској уредби о утврђивању звања и занимања запослених у покрајинским органима и о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних места („Службени лист
АПВ”, број: 24/12, 35/12, 16/14 и 40/14), у члану 1. после речи: „разврставају се”, додају се речи: „именована и”.

Члан 2.

У члану 5. у алинеји првој, другој и трећој, речи у загради: „дипломске академске студије-master, специјалистичке академске студије”, замењују се речима: „мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије”.

У алинеји четвртој и петој, речи у загради: „дипломске академске студије-master, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије”, замењују се речима: „мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије”.

субота, 10. јануар 2015.

KRATAK IZVEŠTAJ SA SASTANKA NACIONALNOG SAVETA ZA VISOKO OBRAZOVANJE



Drage koleginice i kolege, krajem decembra meseca, koleginica Slavica Đorđević je ispred Udruženja strukovnih specijalista, prisustvovala sastanku Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje R. Srbije. Koleginica je nakon sastanka u Palati Srbija, odabrana da bude predstavnica Udruženja u pomenutom telu koje je zaduženo za formiranje Nacionalnog okvira kvalifikacija. Sastanak je bio veoma konstruktivan, imamo značajnu podršku Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Pojedini članovi Saveta su bili šokirani nakon izlaganja naše koleginice. Nisu mogli da veruju da se Zakon u toj meri ne poštuje...
Strukovni master će trajati dve godine 60+60 ESPB...
Na naš zahtev za bolji status strukovnih specijalista, poštovanje Zakonskih odredbi, biće prosleđen u formi dopisa Ministarstvima prosvete, zdravlja, rada... kao pojašnjenje oko nivoa obrazovanja po završetku strukovnih i specijalističkih studija! Što se tiče priznavanja spec. studija kao prve godine mastera, to će ostati individualno na školama kojima su akreditovanje master strukovne studije. Stav KASSS-a (direktora visokih škola) jeste, da specijalističke studije budu priznate kao prva godina mastera.

Koleginica Slavica Đorđević je u Jutarnjem programu TV Pink-a 03.01.2015. iznela sve probleme strukovnih specijalista. Snimak
gostovanja možete pogledati na linku ispod. Izvinjavamo se zbog losijeg kvaliteta snimka.

https://www.youtube.com/watch?v=pjW_i-AWaY8&feature=youtu.be

четвртак, 25. децембар 2014.

Извештај са састанка одржаног 11. 12. у Палати Србија



У четвртак 11. децембра са почетком у 14h је одржан Састанак у просторијама Палате Србија. Састанак је организовала Радна група струковних специјалиста у сарадњи са Конференцијом академија струковних студија Србије. 
Састанку су присуствовали представници Радне групе специјалиста по областима (медицинске, просветне, техничко-технолошке, грађевинске, економске)

Састанку су присуствовали  представници следећих Високих школа:
Висока техничка школа Нс
Висока пословна школа Шабац
Висока васпитачка Шабац
Висока школа електротехнике и рачунарства Београд
Висока спортска и здравствена школа Београд
Висока технолошка школа Шабац
Академија за националну безбедност
Висока железничка школа  Београд
Висока медицинска школа Милутин Миланковић Београд
Високо текстилна струковна школа Београд
Београдска политехника
Висока школа ликовних и примењених уметности Београд
Висока техничка школа Крагујевац
Висока техничка школа Урошевац
Висока пословна школа Нови Сад
Висока здравствена школа Београд
Висока техничка школа Пожаревац

Састанку су присуствовали представници институција:
председница КАССС-а др Ружица Станковић
генерални секретар Националног савета за високо образовање проф. др Мирољуб Миливојчевић
Комисија за акредитацију и проверу квалитета, др Ратко Николић и др Данијел Цвјетићанин
Завод за унапредјење васпитања и образовања, Оливера Тодоровић
Министарство рада, запошљавања, сектор рада Снежана Милајић
Канцеларија Заштитника грађана Слободан Симић
Министарство просвете:
  -државна секретарка Снежана Марковић
  -правна служба Владимир Бојковић
  -саветница министра просвете Мирјана Бојанић
  -сектор за високо образовање Љиљана Тодоровић
Министарство здравља:
  -Небојша Јокић
  -Милош Јанковић
  -Горан Ђуран

Састанак је организован у циљу дефинисања и расправе о актуелним проблемима са којима се студенти поменутих студија суочавају већ годинама уназад. Наиме, реч је о негирању степена, неравноправности и непоштовању, кршењу Законских одредби и дискриминацији од стране надлежних органа, пре свега Министарстава просвете, здравља, рада и запошљавања, комора. Састанак претставља један апел и покушај утицаја на надлежне да у сарадњи са Радном групом струковних специјалиста, покрену измене разноразних подзаконских аката, правилника. Статус струковних специјалиста је пре пар година регулисан Законима, али су неуклађени подзаконски акти, довели нас у потчињен положај. Састанак је организован са представницима Министарства просвете, здравља, рада и запошљавања, а у плану је одржавање још једног сличног састанка са представницима Министарства просвете, грађевинарства, рада, здравља.

Састанак је започет поздравном речи проф. Ружице Станковић и члана радне групе (област просвета) Александра Митревског.
Некон тога, сваки представник области Радне групе је изнео проблеме струковних специјалиста из своје области и аргументовано указивао на дискриминацију и неусклађеност разноразних правилника и подзаконских аката, па чак и појединих Закона са Законом о високом образовању.

Представници радне групе изнели су проблематику која је присутна и са којом се сусрећу:
  -Препознавање  диплома
  -Усаглашавање коефицијента
  -Разумевање и препознавање броја  бодова који се стичу по завршавању специјализације (240 ЕСБ)
  -Захтев да Министарство просвете упути допис са разјашњењем свим Министарствима и школама ради лакшег препознавањан ових  назива
  -Дозволити да се специјалистичке студије финансирају из буџета
  -Захтев за измену подзаконских аката
  -Да се изврши расподела послова у свим областима и на свим нивоима
  -Усклађивање лиценци

Након излагања представника радне групе, обратио нам се проф. Миливојчевић који је у свом говору похвалио труд и залагање, иницијативу групе специјалиста и подржао у свему што су навели, јер су то стварни проблеми са којима се сусрећу струк. специјалисти. Истакао је како у Нац. савету за високо образовање постоје само два члана-представника струковних студија, што није добро. Те се нада, с обзиром да смо земља кандидат за чланство у ЕУ, да ће у савету бити једнак број чланова свих облика студија по узору на земље ЕУ. Рекао је, да творац Закона 2005. године није предвидео доношење новог НОК-а (Националног оквира квалификација) и самим тим је ту прво настао застој. Иако је Савет добио препоруку још 2008. године да по угледу на Европски оквир квалификација, буде сличан донет и у Србији. Ипак, Савет је донео први предлог НОК-а у априлу 2010. године. Савет је након тога успео да убеди Министарство просвете да су потребне измене Закона о високом образовању, како би се кроз Закон уредило стање и надлежност доношења НОК-а. Уследиле су тада измене, у којима се између осталог наводи, да Савет даје предлог НОК-а, а Министарство просвете га потврђује. С обзиром да Министарство никако да потврди предлог НОК-а, онда видимо у коме је проблем. Господин Миловчевић је рекао да ће ова борба трајати неко време, али је убеђен да ћемо успети и да специјалисти имају велику подршку Савета за високо образовање. На седници 16.12.2013. године, Национални савет за високо образовање је направио предлог НОК-а за високо образовање, али ето пошто је потребан општи оквир квалификација, рекли су из Мин. да је проблем сад уклопити тај НОК за високо образовање са осталим нивоима образовања (са средњошколским). Што је невероватно?! Лопта је код Министарства просвете. С тога, Национални савет за високо образовање је дао све од себе да одради оно што им је надлежност. Ради се, али би могло брже. Изнео је да овај 6. и 7. степен никако не може да се спакује у Болоњу, то само може унатрашке да испадне, нешто несхватљиво. Као добар пример поштовања Закона о високом образовању, навео је специјалисте из геодезије/грађевинарства који без икаквих проблема имају систематизацију/имају могућност да стекну звање млађи саветник, виши, самостални саветник што доноси одговарајући коефицијент. Значи, ако је просвећена управа ето што се тиче ове области,  тамо функционише, онда је то знак да ће и други специјалисти имати могућност. Висока грађевинска школа је издејствовала да њихови специјалисти добију у Инжењерској комори право на лиценцу која је виша од оних са основним студијама. Дао нам је препоруку да се региструјемо као удружење и обећао сву помоћ од стране КАССС-а, јер сматрају да нису завршили посао и да треба заједничким снагама то привести крају. Господин Миливојчевић сматра да је овакав састанак требао да се деси бар пре 4 године, али је истакао да је добро што се састанак ипак десио. Ето грађевинци су донекле успели и то нека служи као пример за даље деловање. Позвао је министарство просвете да убрза процедуру, одобравање/доношење новог НОК-а.

Директорка Високе грађевинске школе из Београда је изјавила, да без мастер звања у инжењерској комори не може да се разговара о лиценцама, значи веома су лобирали да би се у последњим измена Закона о високом образовању, убаце мастер струковне студије. Велики проблем су стручне организације, које се просто противе омогућавању добијања лиценце специјалистима као другостепеним студијама. Струковним мастерима је према последњим договорима, омогућена лиценца за пројектовање без ограничења, равноправно са факултетским мастером.

Саветница министра Мирјана Бојанић је изјавила да се НОК не може добити слепљивањем предуниверзитетског и универзитетског оквира јер НОК овакав-какав је замишљен, са 8 главних нивоа и много поднивоа, не ваља као такав и показало се као и у другим земљама ЕУ, да НОК треба да је што једноставнији, јединственији. НОК мора препознати данашње дипломе и оне из ранијег периода. НОК је доста далеко од тога да буде готов, али он ће дати тада неки одговор. Један од одговора који смо помињали јесте тумачење које је дато од стране Мин. просвете, а подржано Националним саветом за високо образовање, пре неколико година око тог тумачења нових диплома  и морамо бити свесни да нико и никада неће смети да изјави такву једну тврдњу, без да се претходно донесе НОК, да ли је 6. 1,  7. 1, 7. 2 што су потпуно легитимни начини степеновања по класификацији које су донете деведесетих и које су важиле све до новог Закона о високом образовању. Акти систематизација се доносе у свакој установи, у акту о систематизацији одговорност се сноси у складу са Законом и то је нешто што се доноси на основу диплома које поседују запослени или требају да их поседују будући запослени. Свака установа подразумева да су људи стекли дипломе у различитим системима образовања и писаће опис да им нпр. треба неко ко је стекао диплому до доношења новог Закона 2005. године и онда ће следити опис да им треба први или други степен студија високог образовања по новом Закону од 2005. године. С обзиром да је тренутно у току успостављање, проширивање комисија за НОК у Министарству просвете, који се мора референцирати са ЕУ НОК-а, да би наше дипломе могле да буду препознате, када наш НОК буде референциран са ЕУ, што неће бити пре 2016. године. Значи није ствар простог преписивања једног система у други. Чињеница је то да наш јавни сектор није баш најбоље упознат, не желећи да брани колеге из сектора здравља или из било ког другог, поприлична је забуна са дипломама јер ни сврха ових диплома не изгледа увек једнака како је изгледала некада у старом систему. Уз сву жељу да се брзо уреде ствари, Мин. не може ићи великом брзином и изразила је жаљење...То су животни проблеми. Њено мишљење је да је тешко да српски НОК тешко да може имати 8 нивоа и да није добро оволико поднивоа. Словенци су то решили тиме што имају 10 нивоа али су избегли поднивое. У њиховом НОК-у су уважене и некадашње магистарске дипломе и докторске некадашње и данашње мастер студије. Мисли да се искуства из региона и сличних образовних система  морају узети у обзир, сада када буду спајали и стварали јединствен НОК. Што се тиче Правилника о врсти образовања у образовним и васпитним установама, ти Правилници се допуњују на основу курикулума високог образовања, Завод за унапређење образовања располаже са свим курикулумима и старих и нових система када гледа и узима и пореди планове и програме у предуниверзитетском образовању и пореди курикулуме високог образовања, да ли струковног или академског и покушава да нађе ко је стручан да некога нечему научи.
То се ради врло прецизно и врло детаљно и то нису једном направљени правилници, ти правилници се стално морају ажурирати, а то је посао који је јако компликован. Ако смо гледали правилнике, видели смо да се они се стално допуњују неким новим дипломама у складу са програмима који се појаве као акредитовани. Значи, у програмима и у правилницима могу да буду само они који поседују акредитацију за коју је одговорна Комисија за акредитацију. Што се тиче тога да су само у Правилнику за средње стручне школе нпр. у области текстилства, уврштена нека звања специјалиста, тако је а то је зато што нема мастер студената из тих области. Што се тиче комисије за израду НОК-а, саветница предлаже да именујемо једног представника који ће бити придодат стручном тиму и самим тим бити директан сведок како се на томе ради, а исто тако ћемо бити позвани да будемо присутни на састанцима секторских већа када буду обухваћени послодавци, јер послодавци су ти који ће одлучити да ли нам требају одређене квалификације или не.


Одговором саветнице министра просвете у погледу онемогућености бројним струк. специјалистима да буду предавачи теоријске наставе у основним и средњим школама, нисмо задовољни. Из одговора се не види жеља за унапређењем и превазилажењем проблема. Поменут је начин одабира звања која ће бити уврштена у неки Правилник. Сматрамо да и поред анализе курикулума (студијског програма) има доста грешака, јер једноставно поједина звања која у курикулумима имају довољне компетенције да врше наставу, и даље нису убачена у Правилнике, као што су: специјалиста струковни ликовни уметник, специјалиста струк. инж. електротехнике, специјалиста стру. информатичар и многи други. Сматрамо да су компетенције појединих струковних специјалиста довољне за вршење наставе из одређених, поготово дефицитарних области (ликовне, музичке културе, физике, математике, информатике...) Поготово, знајући да су начињени преседани у Правилницима у погледу предмета Информатика и вршење наставе Енглеског језика у основној школи. Значи, преседани су могући само у неким областима, али у дефицитарним и даље нису! Предложено је Министарству да се у дефицитарним областима, Правилници бар мало начине флексибилним како би директорима школа олакшали одабир и попуну упражњених радних места.

Представник Министарства здравља је опет поменуо неке чињенице које се тичу Министарства просвете и изнео да је Министарство расположено за сарадњу и да се нормативи морају усагласити са Законом о високом образовању.

Представница Министарства рада је изнела такође сличан став, и поменула да је опет све на Министарству просвете јер они од њих добијају директиве када је реч о овако неким стварима. Значи, да је Мин. расположено за сарању и поменуто је да је Закон о државним службеницима усклађен са Законом о високом образовању и да је то један од доказа да Мин. рада поштује донети Закон. Проблем су систематизације у неким јавним и приватним установама, различито тумачење Закона о високом образовању и погрешном степеновању. А ту је грешка, односно остављен је простор послодавцима да тумаче Закон како желе.

Закључак састанка:

Добили смо велику подршку од Националног савета за високо образовање, Комисије за акредитацију и проверу квалитета и КАССС-а, са којима су чланови Радне групе у контакту. У плану је тресна сарадња са овим телима убудуће. Нису донети конкретни потези на састанку, већ је договорен хитан састанак/пријем у Министарству просвете крајем ове или почетком наредне године. Планирано је да састанку присуствују министар др Срђан Вербић, саветница министа, државни секретар, сектор за високо образовање, председница КАССС-а и до пет представника Радне групе специјалиста. Захтев за сазивање састанка је упућен пре неколико дана. На овом састанку би требали да се усвоје конкретни кораци за побољшање статуса струковних специјалиста. Предлози су они које смо усвојили на првој Конференцији специјалиста:

1) Да се и струковне специјалистичке студије, као студије другог степена, у складу са Законским прописима финансирају из буџета, односно да се одреде буџетска места и за студенте струковних специјалистичких студија;
2) Да се струковним специјалистима омогући упис друге године струковног мастера из специјализиране области, како би стекли још неопходних 60 есп бодова или да се диплома специјалисте изједначи са дипломом струковног мастера;
3) Да сви Правилници о стручним спремама запослених у образовању буду усклађени са Законима и да струковним специјалистима буде омогућено да буду предавачи теоријских и појединих општих предмета у гимназијама, средњим стручним и основним школама;
4) Да се у складу са Законима, омогући специјалистима из техничке области право на полагање/стицање лиценце;
5) Да се кроз систематизацију препознају струковне специјалистичке студије на сва три нивоа здравствене заштите;
6) Да се подзаконски акти у органима управе (републичким, покрајинским, локалним)  ускладе са Законом о високом образовању и Законом о државним службеницима.

За члана Комисије за израду НОК-а из редова Радне групе струковних специјалиста је именована Славица Ђорђевић.
Што се тиче струковног мастера, предлог КАССС-а је да се студентима који су завршили струковне специјалистичке студије, омогући директан упис у другу годину мастер студија уз признавање испита са специјализације, која ће се уважавати као прва година мастера под условом да се уписује иста (специјализирана) област.