уторак, 18. децембар 2018.

Odluka o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada („Službeni glasnik RS”, broj 57/18)








Vlada Republike Srbije usvojila je 17. jula 2018. godine Odluku o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada („Službeni glasnik RS”, broj 57/18), čiji sastavni deo su novi šifarnici: Šifarnik zanimanja, Šifarnik nivoa kvalifikacija, Šifarnik država, Šifarnik opština u Republici Srbiji  i Šifarnik naselja u Republici Srbiji.
Do usvajanja pomenute Odluke, čiji sastavni deo je i Šifarnik zanimanja, u Srbiji je u upotrebi bila lista zanimanja iz 1990. godine (Jedinstvena nomenklatura zanimanja – JNZ, „Službeni list SFRJ”, broj 31/90), koja je u najvećem delu prevaziđena zbog dinamičnih promena u svetu rada koje su se desile u prethodnih 28 godina i koje su uslovile nestanak jednih i pojavu sasvim novih zanimanja. Osim toga, do sada postojeći Šifarnik zanimanja i stručne spreme koji je urađen na osnovu JNZ, predstavljao je spoj zanimanja i nekadašnjih stručnih sprema (sada: kvalifikacija), čije je razdvajanje je bilo neophodno, jer se radi o dva različita obeležja aktivnog stanovništva (zanimanje i kvalifikacija).
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremilo je Šifarnik zanimanja koji se sastoji od nove liste zanimanja i pripadajućih šifara. Nova lista zanimanja rezultat je višegodišnjeg rada stručnjaka iz oblasti zapošljavanja, koji su pošli od pregleda zanimanja datih u međunarodnom standardu ISCO–08 (International Standard Classification of Occupation) i uskladili ga sa potrebama tržišta rada u Republici Srbiji, putem konsultacija sa poslodavcima i relevantnim institucijama.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je Šifarnik nivoa kvalifikacija, umesto dosadašnjeg Šifarnika stepena stručne spreme, jer je donošenjem Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) utvrđen novi sistem za uređivanje nivoa i vrsta kvalifikacija.
Republički zavod za statistiku pripremio je Šifarnik država koji je usklađen sa Međunarodnim šifarnikom država, Šifarnik opština u Republici Srbiji  koji je usklađen sa podacima o naseljima i opštinama u Republici Srbiji i Šifarnik naselja u Republici Srbiji, koji je usklađen sa podacima o naseljima i opštinama u Republici Srbiji.
Kako bi se obezbedila nesmetana primena novih šifarnika od strane svih korisnika u društvu, posebno od strane organizacija obaveznog socijalnog osiguranja nadležnih za vođenje evidencija u oblasti rada (nezaposlenih, zaposlenih, osiguranika i korisnika penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja,…), poslodavaca i za potrebe zvanične statistike, u periodu do početka primene, odnosno, do 01. januara 2019. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i drugim nadležnim institucijama, nastaviće rad na:
–           pripremi priručnika za primenu šifarnika i štampanju materijala,
–           upoznavanju poslodavaca i drugih korisnika sa Šifarnikom zanimanja i drugim šifarnicima na okruglim stolovima, radionicma i predavanjima,
–           formiranju interaktivne stranice na sajtu MRZBSP/NSZ ili portala posvećenom primeni novih šifarnika, postavljanju elektronskih šifarnika radi lakšeg pretraživanja  i gde bi korisnici mogli da dobiju odgovore na postavljena  pitanja.
Navedeni šifarnici će biti u primeni od 1. januara 2019. godine.
Više informacija na http://www.minrzs.gov.rs/odluke.html

https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2019-01/odluka-o-jedins-8fc05f601770.doc

1. Ovom odlukom propisuje se Jedinstveni kodeks šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada (u daljem tekstu: Jedinstveni kodeks šifara).             2. Jedinstveni kodeks šifara sadrži šifre za sledeća obeležja:            1) zanimanje;            2) vrstu i nivo kvalifikacije;            3) država;            4) opština;            5) naselje (mesto).             3. Jedinstveni kodeks šifara sadrži sledeće šifarnike:            1) šifarnik zanimanja;            2) šifarnik nivoa kvalifikacija;
            3) šifarnik država;            4) šifarnik opština u Republici Srbiji;            5) šifarnik naselja u Republici Srbiji.            4. Šifre utvrđene u Jedinstvenom kodeksu šifara upisuju se u propisane obrasce prijava i izveštaja za vođenje evidencija u oblasti rada.
             5. Šifarnici iz tačke 3. ove odluke (Prilog) odštampani su uz ovu odluku i čine njen sastavni deo. 
2. ШИФАРНИК НИВОА КВАЛИФИКАЦИЈА
Шифра
Ниво квалификације
60
Шести ниво, подниво један (ниво 6.1), који се стиче завршавањем основних академских студија (у даљем тексту: ОАС) обима од најмање 180 ЕСПБ, означава се са 6.1 А. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање;
Еквиваленција шестом нивоу, подниво један (нивоу 6.1) – стручни назив стечен завршавањем дела студијског програма основних студија на факултету, чијим завршавањем се стиче први степен високог образовања, а који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација у погледу права која из њега произлазе био изједначен са стручним називом основних академских студија обима од најмање 180 ЕСПБ бодова; 
Еквиваленција шестом нивоу, подниво један (нивоу 6.1) – стручни назив стечен завршавањем основних студија на факултету, у трајању од три године, који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација, у погледу права која из њега произлазе био изједначен са стручним називом основних академских студија обима од најмање 180 ЕСПБ бодова;
61
Шести ниво, подниво један (ниво 6.1), који се стиче завршавањем основних струковних студија (у даљем тексту: ОСС) обима од 180 ЕСПБ, означава се са 6.1 С. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање;
Еквиваленција шестом нивоу, подниво један (нивоу 6.1) – стручни назив стечен завршавањем студија на вишој школи, у трајању до три године, који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација у погледу права која из њега произлазе био изједначен са стручним називом првог степена струковних студија;
62
Шести ниво, подниво два (ниво 6.2), који се стиче завршавањем ОАС обима од најмање 240 ЕСПБ, означава се са 6.2 А. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање, односно ниво 6.1 (ОСС обима 180 ЕСПБ);
63
Шести ниво, подниво два (ниво 6.2), који се стиче завршавањем специјалистичких струковних студија обима од најмање 60 ЕСПБ, означава се са 6.2 С . Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање, односно ниво 6.1 (ОСС обима 180 ЕСПБ);
70
Седми ниво, подниво један (ниво 7.1), који се стиче завршавањем интегрисаних акадeмских студија обима од 300 до 360 ЕСПБ, мастер академских студија (у даљем тексту: МАС) обима од најмање 60 ЕСПБ, уз претходно остварене ОАС обима 240 ЕСПБ, МАС обима од најмање 120 ЕСПБ (уз претходно остварене ОАС обима 180 ЕСПБ), означава се са 7.1 А;
Еквиваленција седмом нивоу, подниво један (нивоу 7.1) – стручни назив стечен завршавањем основних студија на факултету у трајању од четири до шест година, који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација у погледу права која из њега произлазе био изједначен са академским називом мастер, односно дипломирани мастер;
71
Седми ниво, подниво један (ниво 7.1), који се стиче завршавањем мастер струковних студија обима од најмање 120 ЕСПБ (уз претходно остварене ОСС обима 180 ЕСПБ), означава се са 7.1 С;
Еквиваленција седмом нивоу, подниво један (нивоу 7.1) – стручни назив стечен завршавањем специјалистичких струковних студија другог степена у складу са Законом о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – аутентично тумачење, 68/15, 87/16 и 88/17 – др. закон);
72
Седми ниво, подниво два (ниво 7.2), који се стиче завршавањем специјалистичких академских студија обима од најмање 60 ЕСПБ (уз претходно остварене мастер академске студије);
Еквиваленција седмом нивоу, подниво два (нивоу 7.2) – академски назив стечен завршавањем специјалистичких студија на факултету, који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација у погледу права која из њега произлазе био изједначен са академским називом специјалисте другог степена академских студија;
Еквиваленција седмом нивоу, подниво два (нивоу 7.2) – академски назив магистра наука стечен завршавањем магистарских студија, односно одбраном магистарске тезе, који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација у погледу права која из њега произлазе био изједначен са научним називом магистра наука;
80
Осми ниво (ниво 8), који се стиче завршавањем докторских студија обима 180 ЕСПБ (уз претходно завршене интегрисане академске, односно мастер академске студије);
Еквиваленција осмом нивоу (нивоу 8) – научни степен доктора наука стечен завршавањем докторских студија, односно одбраном докторске дисертације, који је до ступања на снагу Закона о националном оквиру квалификација у погледу права која из њега произлазе био изједначен са научним називом доктора наука.




понедељак, 10. децембар 2018.

SAOPŠTЕNJЕ MINISTARSTVA U VЕZI S IZDAVANJЕM LICЕNCI ZA INŽЕNJЕRЕ, ARHITЕKTЕ I PROSTORNЕ PLANЕRЕ


https://www.mgsi.gov.rs/lat/aktuelnosti/saopstenje-ministarstva-u-vezi-s-izdavanjem-licenci-za-inzenjere-arhitekte-i-prostorne



Stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom.

Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе.

Zahtеvi za izdavanjе licеnci od 6. novеmbra 2018. godinе podnosićе sе Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе putеm poštе, na adrеsu ministarstva – Nеmanjina 22-26, 11000 Bеograd – ili prеdajom na pisarnici na navеdеnoj adrеsi. Obrazac zahtеva za izdavanjе licеnci, kao i spisak potrеbnе dokumеntacijе, možеtе prеuzеti na linkovima ispod tеksta.

Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta.

Do donošеnja novih pravilnika o polaganju stručnog ispita i izdavanju licеnci (rok 60 dana od dana stupanja na snagu zakona) zahtеvi ćе sе podnositi za odrеđеnu vrstu licеncе u skladu sa Odlukom o izmеnama i dopunama Odlukе o vrstama licеnci kojе izdajе Inžеnjеrska komora Srbijе br. 1493/1-3 od 2.7.2012. godinе, br. 4078/1-3 od 20.12.2012. godinе, br. 1638/2 od 18.6.2013. godinе, br. 2981/2 od 18.9.2015. godinе i br. 2958/2 od 27.7.2016. godinе. Vrstе licеnci su navеdеnе u prilogu zahtеva za izdavanjе licеncе.

Stručni ispiti polagaćе sе u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori.

Danom stupanja na snagu Zakona sva licz koja imaju važеćе licеncе, kojе jе do dana stupanja na snagu zakona izdala Komora, upisana su u rеgistar inžеnjеra, arhitеkata i prostornih planеra koji vodi Ministarstvo. 
Dokumenti: 



*****
ИНФОРМАЦИЈЕ О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦИ ЗА
ИНЖЕЊЕРЕ, АРХИТЕКТЕ И ПРОСТОРНЕ ПЛАНЕРЕ

Издавање лиценци
Лиценцу за одговорног планера, одговорног урбанисту, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова, издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у складу са Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 -УС, 50/13 - УС, 98/13 - УС, 132/14, 145/14 и 83/18).
Лиценце се издају за архитекте, инжењере грађевинске, машинске, електротехничке, саобраћајне, технолошке и других техничких струка, просторне планере, као и лица која су завршила војну академију (смер инжињерија).
Услови за стицање лиценце:
-          одговарајуће образовање,
-          одговарајуће искуство за обављање стручних послова (у зависности од врсте лиценце),
-          положен стручни испит (у зависности од врсте лиценце).
Трошкове издавања лиценце сноси подносилац захтева за издавање лиценце.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре води регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера. Уписом, односно брисањем из регистра стиче се, односно престаје да важи право на обављање стручних послова утврђених одговарајућом лиценцом.
Полагање стручног испита
Полагање стручног испита у области просторног и урбанистичког планирања, израде техничке документације, грађења и енергетске ефикасности организује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Спровођење стручног испита врши Инжењерска комора Србије.
Услове за полагање стручног испита стичу лица са најмање две године радног искуства у струци на одговарајућим пословима, ако условима за стицање одговарајуће лиценце није прописан другачије временско трајање радног искуства.
Стручни испит се полаже се пред комисијом.
Стручни испит се састоји из општег и посебног дела, а полаже се по програму, градиву и правним изворима прописаним Правилником о полагању стручног испита у области просторног и урбанистичког планирања, израде техничке документације, грађења и енергетске ефикасности и о издавању и одузимању лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера ("Сл. гласник РС", бр. 27/2015 и 92/2015).
Трошкове полагања стручног испита сноси кандидат или привредно друштво, односно друго правно лице у коме је кандидат запослен.
ЛИЧНЕ ЛИЦЕНЦЕ
Одговорни пројектант
Одговорни пројектант[1] може бити лице које испуњава следеће услове:
-          има стечено високо образовање одговарајуће струке, односно смера на нивоу еквивалентном академским студијама односно струковним студијама обима од најмање 300 ЕСПБ,

***** a bilo je starim Zakonom formulisano : 
    na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina

**** obratite pažnju na formulacije Zakona o NOKSu

Član 49
Stepeni stručne spreme, odnosno stepeni obrazovanja, stručni, akademski i naučni nazivi stečeni prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, ekvivalentni su sa nivoima NOKS utvrđenim ovim zakonom, i to:
7) stručni naziv stečen završavanjem:
(4) specijalističkih strukovnih studija drugog stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 - autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - autentično tumačenje, 68/15, 87/16 i 88/17 - dr. zakon), ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a,
(5) osnovnih studija na fakultetu u trajanju od četiri do šest godina, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa akademskim nazivom master, odnosno diplomirani master, ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a;


-          има најмање три године одговарајућег стручног искуства на изради техничке документације (стручним резултатима за пројектанта сматрају се резултати остварени на руковођењу и изради или сарадњи на изради најмање два пројекта),
-          добије препоруку најмање два одговорна пројектанта или Инжењерске коморе,
-          положи стручни испит (стручни испит могу да полажу лица која имају стечено одговарајући образовање на академским или струковним студијама и средње образовање грађевинске, архитектонске, машинске, електро, технолошке или друге одговарајуће техничке струке),
-          стекне одговарајућу лиценцу за одговорног пројектанта,
-          упише се у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера који води МГСИ.
Право на полагање стручног испита за одговорног инжењера за енергетску ефикасност зграда стичу лица са најмање четири године радног искуства у струци и завршеном обуком из области енергетске ефикасности зграда у складу са програмом Инжењерске коморе Србије.

Одговорни урбаниста
Одговорни урбаниста[2] може бити лице које испуњава следеће услове:
-          има стечено високо образовање одговарајуће струке, на нивоу еквивалентном академским студијама односно струковним студијама обима од најмање 300 ЕСПБ,
има најмање пет година одговарајућег стручног искуства на изради докумената урбанистичког планирања (стручним резултатима се сматрају резултати остварени на руковођењу, изради или сарадњи на изради најмање два документа урбанистичког планирања)
-          положи стручни испит (стручни испит полажу лица са завршеним одговарајућим студијама на архитектонском факултету, географском факултету (просторно планирање), грађевинском, саобраћајном или шумарском факултетом (пејзажна архитектуре) и другим техничким факултетима),
-          стекне одговарајућу лиценцу за одговорног урбанисту,
-          упише се у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера који води МГСИ.

Одговорни планер
Одговорни планер[3] може бити лице које испуњава следеће услове:
-          има стечено високо образовање на нивоу еквивалентном академским студијама односно струковним студијама обима од најмање 300 ЕСПБ,
-          има најмање пет година одговарајућег стручног искуства на изради докумената просторног планирања (стручним резултатима се сматрају резултати остварени на руковођењу, изради или сарадњи на изради најмање два документа просторног планирања),
-          положи стручни испит (стручни испит полажу лица са завршеним одговарајућим академским студијама на географском факултету (просторно планирање), архитектонском, грађевинском, саобраћајном или шумарском факултету (пејзажна архитектура) и другим техничким факултетима),
-          стекне одговарајућу лиценцу за одговорног планера,
-          упише се у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера који води МГСИ.

Одговорни извођач радова
Одговорни извођач може бити лице које испуњава следеће услове:
-          има стечено одговарајуће високо образовање на нивоу еквивалентном академским студијама односно струковним студијама обима од најмање 300 ЕСПБ,
-          има најмање три године одговарајућег стручног искуства на грађењу објеката или извођења радова,
-          положи стручни испит (стручни испит могу да полажу лица која имају стечено одговарајући образовање на академским или струковним студијама грађевинске, архитектонске, машинске, електро, технолошке или друге одговарајуће техничке струке),
-          стекне одговарајућу лиценцу за одговорног извођача радова,
-          упише се у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера који води МГСИ.
Одговорни извођач може бити и лице које испуњава следеће услове:
-          има стечено одговарајуће високо образовање на нивоу еквивалентном академским студијама односно струковним студијама обима од најмање 180 ЕСПБ,
-          има најмање пет година одговарајућег стручног искуства на грађењу објеката или извођења радова,
-          стекне одговарајућу лиценцу за одговорног извођача радова,
-          упише се у регистар лиценцираних инжењера, архитеката и просторних планера за објекте за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе, спратности По+П+4+Пк (чија укупна површина не прелази 2.000 m² бруто површине), објеката мање сложених грађевинских конструкција распона до 12 метара, локалних и некатегорисаних путева и улица, унутрашњих инсталација водовода и канализације, грејања и климатизације и електроинсталације, унутрашњих гасних инсталација, као и извођење појединих грађевинско-занатских и инсталатерских радова и радова на унутрашњем уређењу објеката и уређењу терена.

***** a bilo je
Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućom licencom za izvođenje radova.
Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.



[1] Одговорни пројектант оверава део пројекта за који поседује одговарајућу лиценцу у складу са прописом којим се ближе уређује израда техничке документације.
[2] Одговорни урбаниста даје изјаву да је плански документ усклађен са законом којим се уређује област планирања и изградње.
[3] Одговорни планер даје изјаву да је плански документ усклађен са законом којим се уређује област планирања и изградње.

понедељак, 08. октобар 2018.

Састанак свих струковних специјалиста из области здравства

У петак 12. октобра (14 часова) у просторијама Синдиката медицинских сестара и техничара Србије (Булевар Краља Александра 36/3 ће се одржати састанак у вези даљих акција и тужбе Уставном суду. Потребно је потврдити присуство на 0600159080.  Одазовимо се у што већем броју. Састанак подржава Удружење струковних специјалиста Србије.

четвртак, 13. септембар 2018.

Do kraja 2018. godine biće osnovana Agencija za kvalifikacije


http://noks.mpn.gov.rs/sr_lat/2018/09/do-kraja-2018-godine-bice-osnovana-agencija-za-kvalifikacije/

http://noks.mpn.gov.rs/sr_lat/2018/09/konferencija-o-nacionalnom-okviru-kvalifikacija-u-srbiji/

Vlada Republike Srbije će do kraja 2018. godine osnovati Agenciju za kvalifikacije, a na predlog Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije (NOKS) biće osnovana Sektorska veća, kao tela zasnovanih na principu socijalnog partnerstva.
Snažne tehnološke i ekonomske promene uslovile su promene u svim segmetnima društva, a naročito u svetu rada i na tržištu radne snage. Novo radno okruženje pred obrazovanje je postavilo nove zahteve. Od obrazovanja se očekuje da za relativno kratko vreme pojedinac postane zapošljiv, da po završetku obrazovanja naučeno stavi u funkciju i tako unapredi svoj položaj na tržištu rada.
Uprkos prepoznatim potrebama tržišta i preduzetim aktivnostima, u praksi i dalje postoje problemima kao što su neusklađenost ponude i potražnje na tržištu radne snage, veliki broj neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, visoka strukturna nezaposlenost, rastuća nezaposlenost, naročito mladih i dr.
Kada je o kvalifikacijama reč, tržište rada karakteriše neuređen sistem kvalifikacija, otežana pokretljivosti radne snage kao i otežana komunikacija sa svetom rada. Pored naziva kvalifikacije i dužine školovanja poslodavci koji zapošljavaju radnu snagu ne raspolažu nikakvim podacima o tome šta pojedinci po izlasku iz sveta obrazovanja znaju da rade, tj. koje su njihove kompetencije, za koje su poslove oni osposobljeni da rade. U cilju prevazilaženja tih problema i pravljenja spone između sveta obrazovanja i tržišta rada, jedan od strateških prioriteta Vlade Republike Srbije je implementacija Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) zasnovanog na socijalnom partnerstvu i širokom društvenom konsenzusu.
Uspostavljanjem NOKS biće definisano šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama. Od toga benefite će ostvarivati i poslodavci i pojedinci, a samim tim i društvo u celini. Svaki poslodavac će imati uvid u to ko šta na tržištu radne snage zna da radi, što je od posebog značaja za strane investitore koji nisu u potpunosti upoznati sa obrazovnim sistemom zemlje gde posluju.
Posmatrano iz ugla pojedinca, uspostavljanje NOKS u značajnoj meri unaprediće karijerni razvoj pojedinaca, tako što će svi budući đaci/studenti imati uvid u to šta će na kraju obrazovanja znati i umeti da rade, na kojim poslovima će se moći zapošljavati i/ili nastaviti školovanje.
U sistemu NOKS pored kvalifikacija stečenih formalnim obrazovanjem u obzir će biti uzete i kvalifikacije stečene neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem, što je u skladu sa praksom da je kompetentnost tj. ishod učenja na tržištu rada važnija od toga kako je ista stečena.
U prethodnom periodu ostvareni su značajni rezultati na tom polju. Donet je Zakon o NOKS i osnovan je Saveta za NOKS, savetodavno telo koje će obezbeđivati preporuke u oblasti politika o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u skladu sa relevantnim javnim politikama u oblasti celoživotnog obrazovanja, zapošljavanja, karijernog vođenja i savetovanja, regionalnog/lokalnog razvoja.
Radi obavljanja stručnih i razvojnih poslova u obezbeđivanju kvaliteta sistema kvalifikacija (izrade predloga standarda kvalifikacija, vođenja registra…) i koordinacije između Saveta za NOKS i drugih nadležnih institucija u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS, Vlada će do kraja 2018. godine osnovati Agenciju kvalifikacije.
Na predlog Saveta za NOKS Vlada će do kraja 2018. godine osnovati Sektorska veća, kao tela zasnovanih na principu socijalnog partnerstva. Sektorska veća biće nadležna za analizu postojećih i utvrđivanje novih kvalifikacija u sektoru, identifikovanje kvalifikacija i njihovo osavremenjavanje, identifikovanje kvalifikacija koje više ne odgovaraju potrebama sektora, utvrđivanje predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora, razmatranje implikacija NOK na kvalifikacije unutar sektora i predlaganje liste kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem prethodnog učenja. Na osnovu analize tržišta preloženo je 12 sektorskih veća.
U skladu sa donetim Zakonom, MPNTR je u procesu donošenja pravilnika, podzakonskih akata.

Formiran Savet za Nacionalni okvir kvalifikacija

http://noks.mpn.gov.rs/sr_lat/2018/09/formiran-savet-za-nacionalni-okvir-kvalifikacija-2/

Na osnovu člana 12. stav 1. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) i člana 43. stav 2. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), Vlada Republike Srbije je na 91. sednici donela Rešenje o imenovanju članova Saveta za nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, broj: 119-7906/2018 od 28. avgusta 2018. godine. Na osnovu člana 12. stav 1. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) i člana 43. stav 2. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), Vlada Republike Srbije je na 91. sednici donela Rešenje o imenovanju članova Saveta za nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, broj: 119-7906/2018 od 28. avgusta 2018. godine.
U Savet za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije imenovani su članovi: 1. na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja:
1) prof. dr Gabrijela Grujić Garić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;
2. na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: 1) Dragica Ivanović, viši savetnik, šef Odseka za aktivnu politiku zapošljavanja u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
3. na predlog Ministarstva privrede: 1) Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra privrede;
4. na predlog Ministarstva omladine i sporta: 1) Borivoj Janković, načelnik Odeljenja za ljudske resurse, pravne i opšte poslove u Ministartsvu omladine i sporta;
5. na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: 1) dr Jasmina Benmansur, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave;
6. na predlog Ministarstva zdravlja: 1) dr Nebojša Jokić, viši savetnik, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i razvoj ljudskih resursa u Ministarstvu zdravlja;
7. na predlog Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice: 1) Biljana Kašerić, vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za obrazovanje; 2
8. na predlog Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost: 1) Nela Milišić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost;
9. na predlog Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam: 1) Katica Uzelac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam;
10. na predlog Nacionalne službe za zapošljavanje: 1) Ilija Knežević, načelnik Odeljenja za obrazovanje i obuke u Nacionalnoj službi za zapošljavanje;
11. na predlog Privredne komore Srbije: 1) Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje u Privrednoj komori Srbije, 2) Ana Stojanović, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije;
12. na predlog Konferencije univerziteta: 1) prof. dr Jovan Stepanović, redovni profesor, Tehnološki fakultet u Leskovcu Univerziteta u Nišu, 2) prof. dr Nada Kovačević, redovni profesor, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, 3) prof. dr Biljana Abramović, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu;
13. na predlog Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola: 1) prof. dr Bojan Ristić, direktor Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije u Beogradu, 2) prof. dr Goran Savanović, direktor Visoke tekstilne strukovne škole za dizajn tehnologiju i manadžment u Beogradu;
14. na predlog Zajednica stručnih škola: 1) Milorad Gavrilović, Zajednica ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i turističko-ugostiteljskih škola Srbije, 2) Marjan Ivanov, Zajednica elektrotehničkih škola Srbije;
15. na predlog Zajednice gimnazija: 1) Vukadin Simović, direktor Užičke gimnazije;
16. na predlog Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije: 1) dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, 2) prof. dr Tomislav Živanović, predstavnik UGS „Nezavisnost”, 3) Goran Đokić, direktor Srednje medicinske škole „Milutin Milanković” u Beogradu, 4) Zdenko Tošić, menadžer Srednje stručne škole „Zaharija Stefanović Orfelin” u Beogradu;
17. na predlog Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom: 1) Jelena Manić Radoičić, programski menadžer za unapređivanje zapošljivosti, Beogradska otvorena škola.