Adresar ODGOVORNIH i UTICAJNIH u procesu donošenja novog NOKS

Pa ko voli nek izvoli da im pošalje po koji email i da ih priupita da li su Strukovni specijalsti predlogom novog Nacionalnog okvira kvalifikacija dovedeni u zabludu i obmanuti/prevareni u periodu 2005 - avgust 2016 :
1. Zakonom o visokom obrazovanju (2005)
2. Dodatak diplomi tačka 8."Podaci o visokom obrazovnju u R.Srbiji"

3. Nacionalnom okviru kvalifikacija (NOKS) od 23.4.2010 godine (koga je usvojio NSVO na 47 sednici - za nivoe visokog obrazovanja)

Takođe ih pitajte koja su naša prava i ko će nam povratiti uložena sredstva!

NSVO:

1. Др Јован Степановић jovan@tf.ni.ac.rs

Редовни професор Технолошког факултета Универзитета у Нишу, Технолошки факултет, Лесковац-Универзитет у Нишу 2. Др Владица Цветковић cvladica@rgf.bg.ac.rsРедовни професор Рударско-геолошког факултета, Универзитета у Београду 3. Др Драган Ђорђевић dragan@pmf.ni.ac.rsРедовни професор Универзитета у НишуПриродно-математичког факултетa4. Проф. др Илија Ковачевић ilijak@uns.ac.rsФакултет техничких наука Универзитета у Новом Саду Доситеја 5. Др Ендре Пап epap@singidunum.ac.rsРедовни професор Универзитета Сингидунум,Универзитет Сингидунум6. Академик Ђорђе Шијачки sijacki@ipb.ac.rsРедовни професор и научни саветник Института за физику Универзитета у Београду, Институт за физику, Београд7. Академик Слободан Грубачић Bobo.grubacic@gmx.netПрофесор емеритус Универзитета у Београду,Универзитет у Београду8. Др Душан Николић dnikolic@pf.uns.ac.rsРедовни професор Правног факултета, Универзитета у Новом Саду9. Проф. Др Дејан Поповић-Председник dejan.popovic@ius.bg.ac.rsРедовни професор Правног факултета, Универзитета у Београду 10. Академик Владимир Костић vladimir.s.kostic@gmail.comРедовни професор Медицинског факултета, Универзитета у Београду11. Проф. Мр Милан Алексић mza2@cornell.edu, milan.aleksic@nova.edu.rsПрофесор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу,Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу12. Др Јелица Ђокић jedjokic@sbb.rsРедовни професор Факултета драмских уметности у Београду,Факултет драмских уметности у Београду 13. Др Дамњан Радосављевић damnjanr@open.telekom.rsПрофесор Високе пословно техничке школе струковних студија у Ужицу, Висока пословно техничка школа струковних студија Ужице14. Др Иван Булатовић ivan.bulatovic@bbs.edu.rsПрофесор Београдске пословне школе-Високе школе струковних студија, Београд 15. Др Бранко Урошевић-Потпредседник urosevic@ekof.bg.ac.Редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду 16. Др Миодраг Поповић-Генерални секретар pop@etf.bg.ac.rsРедовни професор Електротехничког факултета, Универзитета у Београду17. Др Дарко Плећаш darkovplecas@gmail.comРедовни професор Медицинског факултета, Универзитета у Београду18. Др Милан Јовановић milan.jovanovic@fpn.bg.ac.rsРедовни професор Факултета политичких наука, Универзитета у Београду19. Др Бранислав Јеремић- Потпредседник bane@kg.ac.rsРедовни професор Машинског факултета Универзитета у Крагујевцу, Машински  факултет, Крагујевац20. Др Славиша Трајковић tslavisa@gmail.comРедовни професор Економског факултета , Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици 21. Др Ратко Николић nikratko@gmail.comРедовни професор у пензији- Пољопривредни факултет, Универзитета у Новом Саду

Ministarstvo prosvete:

 predsedavajuća Stručnog tima za izradu NOK, Mirjana Bojanić iz Ministarstva prosvete mirjana.bojanic@mpn.gov.rs

ljiljana.todorovic jiljana.todorovic@mpn.gov.rs 

jelena.jakovljevic jelena.jakovljevic@zuov.gov.rs

Mladen Šarčević - Ministar prosvete mladen.sarcevic@boskovic.edu.rs

Милован Шуваков Помоћник министра за развој и високо образовање suvakov@gmail.com

kabinet Ministarstva prosvete kabinet@mpn.gov.rs

Vlada

predsednikvlade predsednikvlade@gov.rs

Одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво

Име и презиме народног посланика (члан) Посланичка група Име и презиме народног посланика (заменик члана) Посланичка група
АТЛАГИЋ проф. др МАРКО (члан) Посланичка група Српска напредна странка ЈУГОВИЋ АЛЕКСАНДАР (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
БИЋАНИН МИЛЕНА (члан) Посланичка група Социјалдемократска партија Србије МИХАИЛОВИЋ ВАЦИЋ НАТАША (заменик члана) Посланичка група Социјалдемократска партија Србије
БОЈИЋ ДУБРАВКО (члан) Посланичка група Српска радикална странка САВИЋ НИКОЛА (заменик члана) Посланичка група Српска радикална странка
ЗУКОРЛИЋ МУАМЕР (председник) Народни посланици који нису чланови посланичких група КНЕЖЕВИЋ проф. др МИЛАН (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
ЈАНКОВ др РАТКО (члан) Посланичка група Доста је било ПАВЛОВИЋ ДУШАН (заменик члана) Посланичка група Доста је било
ЈЕРКОВ мр АЛЕКСАНДРА (члан) Посланичка група Демократска странка БОЖОВИЋ БАЛША (заменик члана) Посланичка група Демократска странка
КОРАЋ др ЖАРКО (члан) Посланичка група Либерално демократска партија – СДА Санџака (заменик члана) Посланичка група Либерално демократска партија – СДА Санџака
КОСАНИЋ ЂОРЂЕ (члан) Посланичка група Јединствена Србија ЈЕВЂИЋ МАРИЈА (заменик члана) Посланичка група Јединствена Србија
ЛАЗИЋ НАДА (члан) Посланичка група Лига социјалдемократа Војводине – Зелена странка ПАПУГА ОЛЕНА (заменик члана) Посланичка група Лига социјалдемократа Војводине – Зелена странка
МИХАЈЛОВИЋ МИЛЕТИЋ (члан) Посланичка група Социјалистичка партија Србије БУКВИЋ др ДАНИЦА (заменик члана) Посланичка група Социјалистичка партија Србије
ОБРАДОВИЋ БОГДАН (члан) Посланичка група Српска напредна странка ЈОКИЋ МИХАИЛО (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
ОБРАДОВИЋ проф. др ЖАРКО (члан) Посланичка група Социјалистичка партија Србије РАКОЊАЦ др ЉУБИНКО (заменик члана) Посланичка група Социјалистичка партија Србије
ОРЛИЋ др ВЛАДИМИР (члан) Посланичка група Српска напредна странка ЛАКАТОШ ЉИБУШКА (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
ПАРЕЗАНОВИЋ МАРКО (члан) Посланичка група Српска напредна странка БОРКОВИЋ ДУШАН (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
СТОЈМИРОВИЋ проф. др ЉУБИША (заменик председника) Посланичка група Српска напредна странка ДРАГИШИЋ проф. др ЗОРАН (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
СУШЕЦ ЖЕЉКО (члан) Посланичка група Српска напредна странка ЈЕВТИЋ ЈОВИЦА (заменик члана) Посланичка група Српска напредна странка
ХАСАНИ ФАТМИР (члан) Посланичка група Савез војвођанских Мађара – Партија за демократско деловање ФРЕМОНД АРПАД (заменик члана) Посланичка група Савез војвођанских Мађара – Партија за демократско деловање

KASSS

Чланови председништва Конференције академија струковних студија Србије:

1. др Бранко Савић, проф. – председник savic@vtsns.edu.rs             
2. др Живко Стјеља, проф. - председник скупштинског Одбора за техничко-технолошке науке 
   zstjelja@politehnika.edu.rs
3. др Ђуро Ђуровић, проф. - председник скупштинског Одбора за друштвено-хуманистичке науке djuro.djurovic@bbs.edu.rs
4. др Анђелка Лазаревић, проф. – председник скупштинског Одбора за медицинске науке lazarevic.andjelka@gmail.com
5. мр Мартин Ердеш, проф. – председник скупштинског Одбора за уметност
6.  др Зоран Мијић, проф. – координатор региона Војводина drzmijic@gmail.com
7. др Мирослав Божовић, проф. – координатор централног региона borjanin@gmail.com
8. др Дејан Благојевић, проф. – потпредседник КАССС-а и координатор јужног региона dejan.blagojevic@vtsnis.edu.rs
9. др Небојша Милановић, проф. – координатор региона Косово и Метохија
10. др Светлана Карић, проф. – потпредседник КАССС-а и координатор западног региона svetlana.karic@gmail.com
11. др Владан Ђулаковић, проф – координатор источног региона
12. др Татјана Маринковић, проф. – координатор региона Београд tatjana.marinkovic@vzsvisan.com
13. др Иван Булатовић, проф.  - члан Националног савета за високо образовање ivan.bulatovic@bbs.edu.rs.
14. др Дамњан Радосављевић, проф. – члан Националног савета за високо образовање damnjanr@open.telekom.rs
15. др Ружица Станковић, проф. – члан Савета EURASHE r.stankovic@vpskp.edu.rs
16. др Мирољуб Миливојчевић, проф. – члан Комисије за акредитацију и проверу квалитета
17. др Вера Милошевић, проф. – члан Комисије за акредитацију и проверу квалитета

Чланови Националног савета за високо образовање

1. др Иван Булатовић, проф.
2. др Дамњан Радосављевић, проф.

Чланови Комисије за акредитацију и проверу квалитета

1. др Мирољуб Миливојчевић, проф.

2. др Вера Милошевић, проф.

EURASHE

1. др Ружица Станковић, проф. – члан Савета

Став Удружења струковних специјалиста поводом нових измена Правилника о стручној спреми наставника у основној школи

на текст објављен на следећем

liku http://www.paragraf.rs/dnevne-ves…/300816/300816-vest10.html

Постављамо са правом питање, где пише да само мастери могу да раде у школама? Колико видимо, а знамо да читамо, у члану 8. пише да могу и специјалисти! Па где су ти специјалисти у тим фамозним правилницима?! Где?! Због чега се намерно прелази преко овог члана и излази у сусрет само факултетима и академским мастерима док се остали део тог члана сматра мање битним?! Не поштујемо сопствене законе и уредбе! По том члану 8. под ставом 1 је наведено следеће:

Обављање образовно-васпитног рада

Члан 8

У установи образовно-васпитни рад обављају: наставник, васпитач и стручни сарадник

1) на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) по пропису који уређује високо образовање, почев од 10. септембра 2005. године;

а након тога има став 2. у ком писе...

2) на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године

3) Изузетно, наставник и васпитач јесте и лице са стеченим одговарајућим високим образовањем на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем.

4) Лице из ст. 2. и 3. овог члана мора да има образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.

Став 1 се примењује делимично, став 2 се примењује, а став 3 и 4 се потпуно занемарује. Поставља се питање, због чега се писац закона определио да начини овакво степеновање и поделу по ставовима?! Па због тога што увек сви под бројем/ставом 1 имају предност у односу на остале! Уколико се на конкурс не јави нико са дипломом ДРУГОГ степена високог  образовања и потребним бројем бодова из мет. пед и психологије, онда се запошљавају лица са вишом или високом струч. спремом. Међутим, Министарство просвете сваке године из неког разлога жури да што пре правилнике још више пооштри и не дозволи високообразованим људима да се запосле у некој школи! Као да је то једини и горући проблем нашег образовног система? Чисто подсећања ради, некада су наставу обављала лица са наставничким звањима стеченим на некадашњим вишим школама. Да ли је наш кадар тада био мање квалитетан него данас? Одговор је свима јасан.

Не треба оне који су завршили више школе уцењивати да упишу факултет и додатно плаћају/бацају новац а ништа ново и епохално неће научити!
Овом безобразлуку се мора стати на пут!
Док не видимо иједно звање специјалисте у правилницима, нема одустајања!

Састанак у Палати "Србија" "Нацрт Националног оквира квалификација у Србији" одржан 05.07.2016. у 13:00

Дана 05.07.2016. у 13.30 у Палати "Србија", одржан је састанак под називом "Нацрт Националног оквира квалификација у Србији". Састанку присуствовали представници КАСС-а, представници Удружења (чланови УО) струковних специјалиста Саша Дробњак и Тања Ердељановић, чланови Стручног тима за израду НОКС-а, представници СКАССС-а .

            Иницијатор састанка је био проф. Дејан Благојевић који је почео састанак са речима да је иницијатива потекла због бројних питања студената струковних студија и да НОКС треба то да реши, и да је сврха увођења НОКС-а је препознатљивост на тржишту рада.

            Одмах су нас обавестили да је Мирјана Бојанић (координатор тима за израду НОКС-а) одсутна и да ће је на састанку мењати Јелена Јаковљевић (саветник у Заводу за унапређење образовања и васпитања). Она је почела са информацијом,тј.презентацијом нивоа и класификација, саопштила је да су чланови за израду НОКС-а њих 15 (9 чланова доктори наука, представници Универзитета и струковних школа и 6 ‚‚ми остали‚‚-представници Министарства просвете, Националне службе за запошљавање).

            Рекла је да се све налази на сајту Министарства просвете, али је суштина да имамо 8 нивоа образовања, а последња 3 се односе на високо образовање. Промене које се налазе су на нивоу 6.2 , где по новом спадају основне академске студије (240 еспб) и специјалистичке струковне студије (180+60 еспб). Ово је предложено, јер је Савет за високо образовање изгласао да се уведе струковни мастер.

            Проф. Миливојчевић (професор Високе грађевинско-геодетске школе у Београду и бивши стални члан Националног савета за високо образовање) је напоменуо, да су имали велике проблеме са Министарством просвете да се убаци НОКС као реч. У претходном сазиву Стручни тим је направио два предлога НОКС-а ,ни један није усвојен.

            Представници Удружења су добили реч (Тања Ердељановић), колегиница је изразила забринутост на информацију да су спец. струковне неки 6.2 степен и да по новом НОКС-у не припадају другом степену. Поставила је питање: шта је са правима свршених струковних специјалиста којих има око 7000 по информацијама нашег удружења. Каква су њихова стечена права  и шта ће бити са оним студентима који уписују 2016/17 године,а завршавају 2017.године ?

Ђорђе Лазић из Стручног тима је поставио питање о којим правима је реч и на која права се позивамо? Колегиница је појаснила да је реч о стеченим правима по Закону о високом образовању. Из Мин. просвете су поменули да се разматра и размишља о могућности да се струковни специјалисти који су студије завршили до увођења мастера, изједначе у правима и степену са мастер струковним студијама. 

            Проф.Миливојчевић се убацио са одговором да се 29.јула отварају поглавља ЕУ о владавини права и да НОКС мора бити усклађен са новим законом о високом образовању. Самим тим мораће да се у закону стави да су спец.струковне студије 6.2 тј.студије првог нивоа. Изразили смо негодовање (Саша Дробњак) како је могуће да се прави предлог НОКС-А у овом тренутку ,а претходно није промењен Закон, што простим речима значи да се прави мимо закона?

Проф.Миливојчевић је се са тим сагласио и рекао да смо у праву и да би требало да упутимо званичан допис Министарству просвете да је предлог НОКС-а у колизији са постојећим законом.

            Током састанка, представницима Удружења је више пута дата реч и оно на шта су указивали је забринутост за свршене и садашње студенте струковних спец. студија, па је речено да се осећамо обманути од стране високих школа. На то се јавио доц. Дарко Радосављевић, члан Стручног савета који је рекао да смо у праву и да би томе требало стати на пут. Колега Саша Дробњак је напоменуо то да нема основа за овакво решење НОКС-а, тј. да се струк. спец. студије сврстају у нижи статус од мастер студија јер су оне постдипломске као и мастер студије, без обзира на бодове.

            Представници Мин. просвете су рекли да се планира скора измена Закона о високом образовању и да ће у члану 25. доћи до промена, односно спуштања спец. струк. студија на нижи ниво. Саша Дробњак је истакао и питао, како могу толико бити сигурни да ће бити измењен тај члан Закона, да су се ето одлучили да пре било каквих промена донесу неки предлог који није усклађен са садашњим законским решењем. А и изразио је чуђење и констатовао да се још увек не зна ко ће бити министар просвете и ко ће убудуће бити задужен за питање НОКС-а.

Љиљана Лутовац из Националне службе за запошљавање је поприлично изразила забринутост  о податку да има 7000 свршених струковних специјалиста и на шта смо јој рекли да нас има све више.

Састанак је завршен у 15:15.  уверавањима да ћемо се опет састати јер им је наша помоћ неопходна.
Потврђено нам је да је на сајту поставњен Нацрт, предлог НОКС-а. Представници Удружења су претходно тражили појашњење због чега на сајту није наведено да је реч о предлогу. На то питање смо добили одговор, да је таква процедура и да они нису начинили грешку.

Уговорена је сарадња са СКАССС-ом у наредном периоду и заједничко деловање према институцијама.

С поштовањем
чланица УО Удружења, Тања Ердељановић, специјалиста

dodatak: Evo kakav predlog su napravili u odnosu na Zakon o Visokom obrazovanju

Реакција Удружења струковних специјалиста Србије на објављени предлог НОКС-а

Реакција на објављивање нацрта Националног оквира квалификација Србије на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја

Поштовани,

Обраћамо се представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Националном савету за високо образовање, Комисији/телу за израду НОКС-а, Конференцији академија струковних студија Србије и свим акредитованим високим школама струковних студија у Републици Србији.

Овом приликом, као Удружење струковних специјалиста Србије, чији су представници раније присуствовали састанцима са представницима Министарства просвете и других тела, улажемо протест на предлог/нацрт Националног оквира квалификација Србије (у даљем тексту НОКС), како би заштитили интересе и стечена права струковних специјалиста, као и закона ове земље.

Удружење струковних специјалиста Србије, до сада је учествовало у многим  јавним расправама  из којих су и путем званичних састанака, произашли нови предлози неколико аката који су тек након реакција, усаглашени са многим законима Републике Србије (Закон о високом образовању, Закон о полицији, Закон о планирању и изградњи, Каталози занимања, Систематизација ЕПС-а, итд.).

У предлогу НОКС-а који је објављен на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, пре неколико дана и то док су Влада и само министарство у техничком мандату, приметили смо   нелогичности које не прате постојећа законска решења у Републици Србији, као и формиране Каталоге занимања.

Превасходно нас је непријатно изненадила употреба/поновно враћање старог степеновања по коме су поједини послодавци до сада крајње неуспешно уподовљавали нове студијске програме, што је резултирало општем хаосу на тржишту рада, бројним нелогичностима у многим систематизацијама. Творци НОКС-а, уместо да објављеним предлогом испуне ту потребу уређивања стања на тржишту рада и степеновању диплома, допринели су отварању нових проблема. Анализирајући објављени предлог НОКС-а у домену степеновања високог образовања, приметили смо да је главни норматив за сврставање диплома у поједине степене, пре свега био број ЕСП бодова стечених током студија. Сматрамо да су бодови погрешно мерило при будућем степеновању, из разлога што су бодови уведени и постоје само због потребе наставка студија у земљи и иностранству од увођења Болоњског система 2005. године. Као држава, дошли смо до апсурдне ситуације, да скоро десет година од почетка реформе високог школства и увођења Болоњског система, још увек нисмо на адекватан начин решили степеновање студија и сврставање диплома. На шеми испод се може јасније видети, на који начин је степеновање предложено у нацрту.

НОКС НИВО                                    РАЗВРСТАВАЊЕ КВАЛИФИКАЦИЈА

                              АКТУЕЛНИХ                                               

       6.1  -Основне струковне студије (ОСС 180 ЕСПБ)            

               -Основне академске студије (ОАС 180 ЕСПБ)                                                                                                                                           

                                                                                                                                                                                                                                     

6.                                                                                                         

      6.2  -Основне академске студије (ОАС, 240 ЕСПБ)           

             -Специјалистичке струковне студије (ССС,           

             180+60 ЕСПБ)                                                                   

      7.1  -Интегрисане мастер академске студије (ИМАС    

               , макс. 360 ЕСПБ)                                                          

7.          -Мастер академске студије (МАС, 180+120 или       
              240+60 ЕСПБ)

              -Мастер струковне студије (МСС, 120 ЕСПБ)

     7.2    -Специјалистичке академске студије (САС, 60

                 ЕСПБ)

На приказаном се може видети да су у подстепену 6.2 заједно сврстане основне академске и струковне специјалистичке студије, а у подстепену 7.1 остале студије другог степена високог образовања (према Закону о високом образовању, члан 25.). Овде је начињена грешка, јер према Закону о високом образовању и у пракси, струковне специјалистичке студије нису основне студије, већ су постдипломске, односно, уписују се након завршетка основних студија. Према томе, закон овде није испоштован. То се боље може видети испод.

ЗАКОН

О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

("Сл. гласник РС", бр. 76/2005, 100/2007 - аутентично тумачење, 97/2008,

44/2010, 93/2012, 89/2013 i 99/2014)

III  СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

Врсте и нивои студија

Члан 25.

Студије првог степена су:

1) основне академске студије;

2) основне струковне студије.

  

Студије другог степена су:

1) мастер академске студије;

2) мастер струковне студије;

3) специјалистичке академске студије;

4) специјалистичке струковне студије.

Студије трећег степена су докторске академске студије

            Према члану овог закона, специјалистичке струковне студије никако не могу бити степеноване ниже од осталих студија другог степена високог образовања, јер су вредноване исто.

Оно што се може приметити у члану 25. јесте другачије степеновање високог образовања у Р. Србији. Према овом степеновању, штампане су и издаване дипломе након 2005. године, па се намеће питање, како ће неко моћи да разврста све дипломе другог степена у нове степене према нацрту НОКС-а? У пракси ће сигурно бити тешкоћа због ове неусаглашености, јер су нас досадашњи бројни примери уверили у то. Потребно је избећи проблеме, а не стварати погодно тло за појавњивање нових и продубљивање постојећих.

С обзиром да се већ неко време из Министарства просвете најављује промена Закона о високом образовању, претпостављамо да ће доћи можда до промена тог актуелног степеновања високог образовања. Уколико до тога дође, то неће решити проблеме, јер студенти који су већ стекли дипломе специјалисте струковних студија и на чијим дипломама пише да су завршили студије другог степена, задржавају право рангирања и вредновање дипломе по прописима који су важили у тренутку стицања исте. Према томе, већ свршени струковни специјалисти поседују други степен студија високог образовања, као што су то и студенти мастер академских студија. Овде ће доћи до проблема, уколико се усвоји објављен предлог НОКС-а. Као решење за студенте струковних специјалистичких студија, министарство нуди мастер струковне студије, а истовремено спречава и опструише објављивање усвојених норматива за акредитацију тог нивоа студија, који су усвојени на седници Националног савета за високо образовање јуна прошле године.

Струковни специјалисти се од стицања дипломе суочавају са проблемом слободног тумачења степена стручне спреме од појединих послодаваца и правних служби. Од оснивања Удружења струковних специјалиста Србије, ти проблеми су почели да се решавају, а предложени НОКС само ствара нове. Многи закони и каталози заимања су протеклих година усаглашени са чланом 25. Закона о високом образовању, те су специјалисти уврштени на свим местима, на којима су и мастер академске студије, односно где је потребан некадашњи 7. степен.

Уколико институције и тела која су задужена за формирање Националнг оквира квалификација Србије наставе да игноришу постојећа законска и подзаконска акта, Удружење ће бити приморано да затражи заштиту права и поштовање закона ове земље на суду. Подсећамо да Удружење представља и штити права 7000 свршених студената струковних специјалистичких студија.

С, поштовањем.

                                                       Председник Удружења струковних специјалиста Србије