петак, 02. новембар 2012.

Zapisnik sa 11. sednice SKASS

З А П И С Н И К СА XI СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА КОНФЕРЕНЦИЈЕ АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА СРБИЈЕ
одржане дана 17.09.2012. године у просторијама KАССС-а у Београду, са почетком у 11,30 часова
Списак присутних чланова председништва КАССС-а саставни је део овог записника.
Седницом председава проф. др Ружица Станковић, председник КАССС-а.
ДНЕВНИ РЕД
1. Усвајање записника са седнице председништва одржане дана 05.07.2012. године
2. Почетак школске 2012/2013. године
3. Обавештење о пријему КАССС-а у EURASHE
4. Покретање иницијативе за промену закона о високом образовању
5. Текућа питања
ПРВА ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА
....
ДРУГА ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА
Проф. др Ружица Станковић oбавестила је присутне да школска 2012/2013. година почиње 01.10.2012. године. До 01.10.2012. године требало би да буде усвојена допуна закона о високом образовању, и да се студенти могу уписати на буџет уколико су освојили минимум 48 ЕСПБ бодова на основу ранг листе.
Предложила је да Конференција упути молбу за пријем код Министра просвете и науке, на коме би се покренула иницијатива за измену закона о високом образовању, као и иницијатива коју су покренули студенти по питању националног оквира квалификација. Наиме, студенти су се обратили Конференцији са молбом за покретање иницијативе закона о националном оквиру квалификација.
Проф. др Дејан Благојевић изјавио је да би се иницијатива ојачала петицијом студената.
Проф. др Мирољуб Миливојчевић изјавио је да ће изменама закона о високом образовању бити створен основ да се утврди национални оквир квалификација високог образовања, Национални савет за високо образовање предлаже а Министарство просвете и науке доноси одлуку.
Проф. др Љиљана Миловић изјавила је да у оквиру поља медицине постоји велики проблем, студенти који заврше струковне студије не знају који су степен, не могу да полажу државни испит ни да добију лиценце. Сви присутни су се сложили са предлогом да се пошаље званично писмо у коме ће се тражити пријем код Министра просвете и науке.
ТРЕЋА ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА
.......
ЧЕТВРТА ТАЧКА ДНЕВНОГ РЕДА
Проф. др Ружица Станковић упознала је присутне са дописом који је послала Конференцији Студентска конференција академија струковних студија Србије. У допису су наведени проблеми студената, након завршетка струковних студија држава не препознаје њихове дипломе. Приликом запошљавања честа је појава да се студенти буду запослени са Вишом, а не Високом струковном школом. Предложила је да се уз иницијативу о измени закона високог образовања, приложе и захтеви и проблеми студената. Сви присутни су се сложили.
Унутар измене закона о високом образовању тражиће се увођење Мастер струковних студија, као и то да се и професори струковних студија баве научно-истаживачким радом.
Проф. др Александра Костић Милановић предложила је да треба поново активирати претходни предлог измене закона о високом образовању који је формирала радна група унутар које је био проф. др Мирољуб Миливојчевић и проф. др Милан Скакун.
Проф. др Мирољуб Миливојчевић предложио је да Комисија за акредитацију и проверу квалитета повећа број својих чланова и да буде за свако поље по један представник струковних студија, као и чланове из привреде.
Проф. др Дејан Благојевић изнео је предлоге и закључке са састанка региона Јужне Србије, предложио је да се члан 25. студије првог степена и другог степена допуни. Покренуо је питање нових доктора наука који су у звању асистента, односно да ли их бирати у звање предавача на одређени период или их бирати одмах у звање професора струковних студија, да ли установе појединачно одлучују о томе. Такође је покренуо питање броја запослених од 20, нарочито у високошколским установама које имају један студијски програм, да ли треба потражити системско решење кроз стандарде.
Проф. др Мирољуб Миливојчевић упознао је присутне са писмом подршке Европске уније студената студентима Србије по питању увођења Мастер струковних студија. У простору европског високог образовања постоје четири кључна актера, Европско удружење универзитета, ЕURASHE, Европска унија студената и ENQA.
....

15 коментара:

  1. Hajde da se već jednom svi udružimo i izdejstvujemo izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju u što kraćem roku i konačno uvođenje master strukovnih studija!
    Zašto uvek da dozvoljavamo da strukovne studije svi omalovažavaju i potcenjuju!?

    ОдговориИзбриши
  2. Хајде да се већ једном удружимо и издејствујемо измену и допуну Закона о високом образовању у што краћем року и коначно увођење мастер струковних студија!

    Зашто увек да дозвољавамо да струковне студије сви потцењују и омаловажавају!?

    ОдговориИзбриши
  3. A sta je sa svrsenim studentima specijalistickih strukovnih studija? Sta oni da rade, da doplacujemo jos godinu po ceni od samo 200000din.!!!
    Po bolonjskoj deklaraciji drugi stepen vo je minimalno 60 ects i to je trebalo biti profesional master...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Иване у праву си! Сада су у специјлистичке струковне студије у рангу прфешнл мастера. То право остаје и нико га не може укунути. То су студије 2. сепена и припадају права у складу са Законом. Увођењем струковног мастера, још би се више створила конфузија. Струковни мастер има смисла ако буде директне вертикалне проходности на докторске студије. Овако професори струковних школа и факултета праве себи тегу да имају пун фонд часова и да још једну годину узимају бенефит. То треба испратити до краја да не дође до ''лова у мутном''. Борите се!

      Избриши
    2. Znaci da:
      Ljudi koji imaju master diplomu su izjednačeni sa nekadašnjim VII-1 sss ili obrnuto.

      Ljudi koji imaju završene trogodišnje strukovne studije (180 espb) i specijalističke strukovne studije (60 espb) NEMAJU 7 stepen stručne spreme.

      Čim se traži uvođenje strukovnog mastera nesto tu ne štima.

      Zakonom je izjednačen nekadašnji VII-1 sa master (diplomom 300 espb).

      Избриши
  4. Значи, опет глупости! Који неписмењаковић! Старе основне студије на факултетима (4 и 5 годишње) је изједначен са мстер а виша школа (2, 2,5 и 3 годишње)су изједначене са бачелор! Специјалистичке струковне студије су нови вид студија у нашој земљи и у рангу су 7/1 степена стручне спреме по старом! У чему је проблем? Неписмен си? Шта? Није ти добро? Опет погрешна терапија?

    ОдговориИзбриши
  5. Баталите препирке, дајте да једном око нечега будемо сложни!!!

    Специјалистичке струковне студије су VII/1 степен стручне спреме, ако се пореде са старим нивоом образовања. Иначе сам завршио специјалистичке струковне студије, пријавио се код НСЗ и тамо су ме завели као VII/1. Доказ за то је и шифра која ми је додељена за профил који сам завршио, а она је 71.96..., где број 71 представља VII/1 степен стручне спреме. У ово се можете уверити ако посетите линк http://www.knjigovodja.co.rs/index-732.html.

    ИЗБОРИМО СЕ КОНАЧНО ЗА СТРУКОВНИ МАСТЕР КОЈИ ЋЕ БИТИ VII/2 СТЕПЕН СТРУЧНЕ СПРЕМЕ ПО СТАРОМ!!!

    ОдговориИзбриши
  6. Пустио бих ја њега али неће он мене! Наравно да ти је додељена шифра која починје са 71...! Специјалистичке струковне студије и јесу 7/1 степен стручне спреме. На жаласт са струковним мастером не добија се ништа епохално! Остаје ти иста шифра! Струковни мастер има смисла ако има проходност на докторат! Овако професори сами себи праве још 1 годину весеља, биће часова, књига,...! Суштински се не добија ништа! Тек са академском специјализацијом (која иде после мастер студија) добијаш 7/2 степен стручне спреме и шифра теда иде 72...! А са докторским студијама шифра почиње са 8....! То је то! Жао ми је што то нико не разуме али је тако! Све време објашњавам концизно, прецизно, шак дајем и пластичне примере али ништа! Жао ми је што живимо у каквој земљи да се истина у свим сегментима живота и рада држи далеко од грађана Србије а нарочито јер се ова област односи на младе људе који тек ступају у живот и рад!

    ОдговориИзбриши
  7. Završio sam specijalističke strukovne studije na BPŠ-VŠSS, u radnom sam odnosu (šef računovodstva) i iskreno se pitam, koja je svrha uvođenja master strukovnih studija? Žašto plaćati dodatnu godinu, kada sa spec. struk. stud. možete naći dobar posao? Ostavite se sujete jer je naš sistem obrazovanja ionako bezvredan.

    ОдговориИзбриши
  8. Читај коментаре! Па ћеш видети сврху!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Specijalističke strukovne jesu (trebalo bi) master strukovne. U tom smisliu sam pitao zašto plaćati dodatnu godinu.

      Избриши
    2. Прво, одакле знаш да ћеш плаћати годину, јер ће вероватно постојати одређен број места на буџету, те да ако си један од студената са мало бољим просеком, нема шта да бринеш.

      Друго, разлика је између 4 и 5 година студија, односно 240 и 300 ЕСПБ. Из то разлога су потребне мастер струковне студије. Сигурно је да ћеш са мастер струковним студијама имати већа права него са специјалистичким, те с тога не видим проблем због чега се буните. Ако спавате на то уво да су специјалистичке струковне студије у ствари струковни мастер, јако се варате. А ако вам не одговара да плаћате и пету годину, вас нико на то не обавезује, већ останите на спец. студијама.

      СРБИЈИ СУ ПОТЕРБНЕ МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ!!!

      Избриши
    3. Slazem se da su potrebne strukovne master studije, odnosno da je bolje da oni koji su vec struk. specijalisti, samo upisu jos jednu godinu i dobiju zvanje mastera. Mislim da je to ok, a i onda ce mo po broju bodova i godina studiranja biti izjednaceni sa akademskim masterima i vise niko nece moci da nam spocita kako imamo isti status, a manje provedenih godina na vss itd.

      Избриши
    4. Па лекари и стоматолози имају 360 сеп бодова када заврше интегрисане студије? Па када мислиш њих да стигнеш? НИКАДА! И они су други ниво високог образоваља! Као што рекосмо раније: логика је да нема логике! Ако тако гледаш, онда ће ти увек неко спочитавати! Јел ово неко комунистичко изједначавање? Да сви будемо једнаки? Не разумем? Специјалистичке струковне студије су студије 2. степена као и инегрисане студије, као и мастер студије, као и специјалистичке академске студије! То је Закон и мора се поштовати док је на снази! Ако га буду мењали, опет ће свршени студенти имати своја права и не може им нико одузети као ни предходним академцима што није одузето!

      Избриши
  9. Hvala na komentarima. Pitanje je kako će se zakonski regulisati i primenjivati od strane poslodavaca. Inače, prosek je 8,5 ali je pitanje da li će biti budžeta. Sačekajmo pa ćemo videti.

    ОдговориИзбриши