среда, 27. март 2013.

PROBLEM BR 2. Lokalne samouprave i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima iz 2002.

Lokalne samouprave raspisuju oglase za radna mesta je u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98 - dr. zakon*, 49/99 - dr. zakon**, 34/2001 - dr. zakon***, 39/2002, 49/2005 - odluka USRS, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2005 - ispr. dr. zakona).

Osim što u članu 6 zakon kaže da se radni odnos u državnom organu može se primiti lice pod sledećim uslovima:
1) da je državljanin SFRJ;  uhhh

 
takođe vidi se da je zakon, mada su izmene zakona iz 2005, ne "vidi" diplome po Zakonu o visokom obrazovanju
Član 27
Zaposleni u držanim organima mogu sticati sledeća zvanja:
1) u okviru visoke školske spreme: viši savetnik, savetnik, samostalni stručni saradnik, viši stručni saradnik i stručni saradnik;
2) u okviru više školske spreme: viši saradnik i saradnik,
3) u okviru srednje školske spreme: viši referent i referent.
.....
Takođe 
Danom stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005), odnosno 1. jula 2006. godine prestaje da se na radne odnose u državnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02). Odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se shodno primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona.
i naravno još nije nađeno za shodno da se nešto promeni.... za NO COMMENT

 Zakon o državnim službenicima se ne primenjuje na zaposlene u organima lokalne samouprave.
 Uslovi za obavljanje poslova u lokalnim samoupravama predviđeni su Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u lokalnoj samoupravi koji bi trebao biti u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali ....

Od 4.aprila 2012 predlog zakona o službenicima u jedinicama loakalne samouprave je u proceduri i tekst predloga možete videti ovde  .



Odredbama člana 50. izvršilačka radna mesta definisana su kao radna mesta koja nisu položaji uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Izvršilačka radna mesta i zvanja uređuju se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Takođe, Pravilnikom se utvrđuje i opis radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj zaposlenih za svako radno mesto, vrsta i stepen školske spreme, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu (član 51). Kako se razvrstavanje radnih mesta po zvanjima zasniva na složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, izvršilačka radna mesta razvrstavaju se u zvanja: viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, viši saradnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent (čl. od 52. do 62).

Odredbama čl. od 53. do 62. zakona izvršeno je razvrstavanje radnih mesta po zvanjima. U zavisnosti od stepena školske spreme izvršilačka radna mesta su razvrstana u savetnička, saradnička i referentska zvanja. U zvanje višeg savetnika, samostalnog savetnika, savetnika odnosno mlađeg savetnika razvrstavaju se radna mesta za koje je, u smislu vrste i stepena stručne spreme, propisano visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine (čl. od 53. do 56.). U zvanju viši saradnik, saradnik i mlađi saradnik razvrstavaju se radna mesta za koje je potrebno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine (čl. od 57. do 59.). U zvanju viši referent, referent i mlađi referent vrše se poslovi za koje je potrebna završena srednja škola (čl. od 60. do 62.). Dodatno rangiranje ovih zvanja vrši se prema kriterijumima: složenost poslova, stepena odgovornosti, samostalnosti u radu i pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca. Pri tome, radno iskustvo u struci vezuje se za vreme koje je lice provelo na radu u toku koga se stručno osposobLjavalo i sticalo iskustvo za obavLjanje poslova u okviru odgovarajuće vrste struke i u okviru odgovarajućeg stepena školske spreme.


***************UPDATE od 13.3.2013**********************
Oдлука је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 23/2013 од 13.3.2013. године.

Полазећи од изложеног уставноправног оквира који је од значаја за разматрање спорних уставноправних питања у овом предмету, а посебно одредбе члана 97. тачка 8) Устава, Уставни суд констатује да је законодавац био овлашћен да својим прописом уреди систем у области радних односа и запошљавања, руководећи се при томе пре свега уставним нормама које гарантују свакоме право на рад, слободан избор рада и доступност радних места свима под једнаким условима (члан 60. ст. 1. до 3. Устава). Услове и начин заснивања радног односа на територији Републике Србије, Народна скупштина уредила је Законом о раду из 2005. године ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09), док су посебним законима уређени услови и начин заснивања радног односа у државним органима, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, односно јавним службама. При томе, Закон о раду је матични закон у области рада и има карактер општег системског закона, док оспорени Закон о радним односима у државним органима има карактер посебног - специјалног закона који радне односе у одређеним органима и службама јавне власти уређује на другачији начин од Закона о раду. Однос оспореног закона и Закона о раду успоставља се према правилу lex specialis derogat legi generali, али и као однос супсидијарности. Однос супсидијарности је изричито утврђен чланом 2. став 2. Закона о раду, као и чланом 2. оспореног Закона.
Закон о радним односима у државним органима донет је 1991. године на основу Устава Републике Србије од 1990. године и од тада па до 2005. године је више пута мењан и допуњаван. Овим законом, као lех specialis, уређена су питања која се односе на права, обавезе и одговорности из радних односа лица запослених у државним органима, органима територијалне локалне самоуправе и јединица аутономије и њиховим службама, укључујући и питање пријема у радни однос у тим органима и службама. Ступањем на снагу Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09), у складу са одредбама члана 189. и члана 190. став 1. тог закона, од 1. јула 2006. године Закон о радним односима у државним органима престао да се примењује на радне односе у државним органима, а настављена је његова сходна примена на радне односе у органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе. Уставни суд констатује да тај посебни закон о радним односима у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе није донет ни после скоро седам година од ступања на снагу Закона о државним службеницима, као ни након више од шест година од ступања на снагу новог Устава Републике Србије од 2006. године. Општи рок за усклађивање свих закона са важећим Уставом истекао је 31. децембра 2008. године, а на запослене у наведеним органима и даље се сходно примењују одредбе неусаглашеног Закона о радним односима у државним органима. Законско регулисање рада и запошљавања, као једне од најважнијих области друштвеног живота, укључујући и питање заснивања радног односа, мора бити у складу не само с Уставом, већ и са прихваћеним међународним конвенцијама чије одредбе имају примат над нормама закона. То је неопходно не само због потребе очувања јединственог правног поретка Републике Србије у формално правном смислу, већ и ради обезбеђења људског достојанства и остваривања пуне слободе, једнакости и пуне сигурности сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву заснованом на владавини права (члан 19. Устава). Полазећи од наведеног, Уставни суд је констатовао да је неопходно да, на основу члана 105. Закона о Уставном суду, Народној скупштини упути писмо у коме ће указати на потребу доношења посебног закона, којим ће се уредити радни односи у органима аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, сагласно Уставу и достигнутим међународним стандардима у овој области.

14 коментара:

  1. ЗНАТЕ ЛИ ЈОШ НЕШТО ШТО ЈЕ ЗАНИМЉИВО? ПО ЦЕЛОЈ НАШОЈ ЛЕПОЈ СРБИЈИ У ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА РАСПИСУЈУ КОНКУРСЕ (И ПРИМАЈУ РАДНИКЕ) НА РАДНА МЕСТА КОМУНАЛИНИХ, ГРАЂЕВИНСКИХ, ЕКОЛОШКИХ ИНСПЕКТОРА ЛИЦА ЗА ЛИЦА СА ВИШОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ (И СА 1. СТЕПЕНОМ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА). ТО ЈЕ НАРАВНО МОГУЋЕ САМО КОД НАС ДА ДОНЕСЕМО ЗАКОН И ДА ГА НЕ ПОШТУЈЕМО. ОД СУБОТИЦЕ ПРЕКО БЕОГРАДА ПА ДО НИШ, ТАКОЂЕ НА НАПРЕД НАВЕДЕНИМ ПОСЛОВИМА ИНСПЕКТОРА РАДЕ ЛИЦА СА НАПРЕД НАВЕДЕНОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ А КОЈА ОД СЕПТЕМБРА 2010. ГОДИНЕ ТО НЕ МОГУ ДА РАДЕ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О ДРЖАВНОЈ УПРАВИ. ОВО НАС СВЕ ЧИНИ ВРЛО ШИЗОФРЕНИМ И БИЛО БИ ВРЛО КОМИЧНО ДА СЕ НЕ РАДИ О НАШОЈ ЗЕМЉИ И НАШОЈ КОЖИ. ОВАКО ЈЕ ТРАГИ-КОМИЧНО. АЛИ ЕВРОПА НАС ЧЕКА? САМО НЕ ЗНАМ КАДА. ЛИЧНО МИСЛИМ ДА АКО НАС ПРИМЕ, ОНДА НАМ ТАМО НИЈЕ МЕСТО. ЗВУЧИ БАШ СХИЗОФРЕНО? ТАКОЂЕ И У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА ЗА ПОСЛОВЕ ИНОКОСНОГ ОРГАНА (ДИРЕКТОРА), НАВОДЕ ДА МОЖЕ БИТИ ЛИЦЕ СА ВИШОМ С. С. (ИЛИ СА 1. СТЕПЕНОМ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА). НЕЋУ ДА ВАМ ОБЈАШЊАВАМ, ВЕРОВАТНО ВАМ ЗВУЧИ ВЕЋ ПОЗНАТО!?

    ОдговориИзбриши
  2. P.S. МАЛО СМО ЗБУЊЕНИ! (ЗНАТЕ ОНО СА: ЛУД-ЗБУЊЕН)

    ОдговориИзбриши
  3. Zakon o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02)je i dalje na snzi bez obzora na Zakon o drzavnim sluzbenicima. Its me again!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98 - dr. zakon*, 49/99 - dr. zakon**, 34/2001 - dr. zakon***, 39/2002, 49/2005 - odluka USRS, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2005 - ispr. dr. zakona) doneo je sledeće:

      ##Danom stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005), odnosno 1. jula 2006. godine prestaje da se na radne odnose u državnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02). Odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se shodno primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona.##

      Znači Zakon o radnim odnosima u državnim organima sa izmenama i dopunama iz 2005 god prestao je da važi donošenjem Zakona o državnim službenicima 2005, OSIM za radne odnose uorganima autonomne pokrajine i lokalne samouprave i još je to bilo malo pa ga vraćaju na verziju iz 2002 godine...

      Избриши
    2. Анониман10. март 2012. 14:54

      НИЈЕ ПРЕСТАО ДА ВАЖИ!

      Избриши
  4. Анониман27. март 2013. 12:40

    Одлука је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 23/2013 од 13.3.2013. године.

    Полазећи од изложеног уставноправног оквира који је од значаја за разматрање спорних уставноправних питања у овом предмету, а посебно одредбе члана 97. тачка 8) Устава, Уставни суд констатује да је законодавац био овлашћен да својим прописом уреди систем у области радних односа и запошљавања, руководећи се при томе пре свега уставним нормама које гарантују свакоме право на рад, слободан избор рада и доступност радних места свима под једнаким условима (члан 60. ст. 1. до 3. Устава). Услове и начин заснивања радног односа на територији Републике Србије, Народна скупштина уредила је Законом о раду из 2005. године ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09), док су посебним законима уређени услови и начин заснивања радног односа у државним органима, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, односно јавним службама. При томе, Закон о раду је матични закон у области рада и има карактер општег системског закона, док оспорени Закон о радним односима у државним органима има карактер посебног - специјалног закона који радне односе у одређеним органима и службама јавне власти уређује на другачији начин од Закона о раду. Однос оспореног закона и Закона о раду успоставља се према правилу lex specialis derogat legi generali, али и као однос супсидијарности. Однос супсидијарности је изричито утврђен чланом 2. став 2. Закона о раду, као и чланом 2. оспореног Закона.
    Закон о радним односима у државним органима донет је 1991. године на основу Устава Републике Србије од 1990. године и од тада па до 2005. године је више пута мењан и допуњаван. Овим законом, као lех specialis, уређена су питања која се односе на права, обавезе и одговорности из радних односа лица запослених у државним органима, органима територијалне локалне самоуправе и јединица аутономије и њиховим службама, укључујући и питање пријема у радни однос у тим органима и службама. Ступањем на снагу Закона о државним службеницима ("Службени гласник РС", бр. 79/05, 81/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09), у складу са одредбама члана 189. и члана 190. став 1. тог закона, од 1. јула 2006. године Закон о радним односима у државним органима престао да се примењује на радне односе у државним органима, а настављена је његова сходна примена на радне односе у органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе. Уставни суд констатује да тај посебни закон о радним односима у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе није донет ни после скоро седам година од ступања на снагу Закона о државним службеницима, као ни након више од шест година од ступања на снагу новог Устава Републике Србије од 2006. године. Општи рок за усклађивање свих закона са важећим Уставом истекао је 31. децембра 2008. године, а на запослене у наведеним органима и даље се сходно примењују одредбе неусаглашеног Закона о радним односима у државним органима. Законско регулисање рада и запошљавања, као једне од најважнијих области друштвеног живота, укључујући и питање заснивања радног односа, мора бити у складу не само с Уставом, већ и са прихваћеним међународним конвенцијама чије одредбе имају примат над нормама закона. То је неопходно не само због потребе очувања јединственог правног поретка Републике Србије у формално правном смислу, већ и ради обезбеђења људског достојанства и остваривања пуне слободе, једнакости и пуне сигурности сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву заснованом на владавини права (члан 19. Устава). Полазећи од наведеног, Уставни суд је констатовао да је неопходно да, на основу члана 105. Закона о Уставном суду, Народној скупштини упути писмо у коме ће указати на потребу доношења посебног закона, којим ће се уредити радни односи у органима аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, сагласно Уставу и достигнутим међународним стандардима у овој области.

    ОдговориИзбриши
  5. Да ли може неко лице да заснује радни однос, било на одређено или на неодређено, ако нема положен државни испит?

    ОдговориИзбриши
  6. Кажу да је по закону и да може! То и користе као улазак на мала врата, поготово на одређено време у државним органима или у школама због хитности! Тако да та лица у међувремену стекну радно искуство на тим пословима и положе и стручни испит и тада им распишу конкурс и приме их! Да ли је то против уставно нисам сигуран али таква је пракса у Србији. Можда би то требало да буде изузетак али код нас је то правило!

    ОдговориИзбриши
  7. Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je svojom Odlukom IUz-299/2011 ( „Sl. glasnik RS“, br. 23/13) da odredba člana 10a stav 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima ( „Sl. glasnik RS“, br. 48/1991, 66/1991, 44/98, 49/1999- dr. zakon, 34/2001, 39/2002, 49/2005- dr. zakon), nije u saglasnosti sa Ustavom, i da ista prestaje da važi danom objavljivanja odluke u „Sl. glasniku RS“, odnosno 13. marta 2013. god.
    U pitanju je prijem u radni odnos na određeno vreme za koji nije objavljivan oglas, osim ako se radilo o prijemu pripravnika. Sporna odredba uvedena je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima ( "Sl. glasnik RS", br. 39/2002).
    Da podsetimo neustavni stav 1. člana 10a glasio je: „Za prijem u radni odnos na određeno vreme ne objavljuje se oglas, osim ako se lice prima u radni odnos u svojstvu pripravnika”.
    Колегинице, нашао сам у међувремену ово објашњење! Поздрав

    ОдговориИзбриши
  8. U praksi je naravno drugacije. Konkurs se ne raspisuje kad se neko prima po hitnosti, bas sto se skolskih ustanova tice. Npr. u skoli mozete poceti da radite od pocetka skolske godine, i da konkurs bude raspisan do kraja zakonskog roka od dva meseca. Poslodavac moze raspisati konkurs u poslednji cas, tj. dan pre isteka zakonskog roka (krajem oktobra) i da skolski odbor donese odluku tek krajem decembra, sto znaci da ako ne budete izabrani na konkursu, imate radni staz od 4-5 meseci bez konkursa. Tako je bilo i bice kad se prima neko po hitnosti. Pretpostavljam da je tako i u drugim drzavnim ustanovama.

    ОдговориИзбриши
  9. U radnom odnosu sam na određeno vreme u organu lok.samouprave od juna 2010.godine "zbog povećanog obima posla" bez dana prekida iako je Zakonom o radu u državnim organima predviđeno da radni odnos na određeno vreme ne može da traje duže od jedne godine a u slučaju da povećani obim posla traje duže od 6 meseci mora da se sistematizuje radno mesto.Ja taj problem nemam,moje radno mesto je sistematizovano sa visokom str.spremom a koleginica pre mene je u penziji!Kada i kako da rešim svoj radnoppravni staus i zaposlim se na neodređeno vreme?Stalno govore da imamo višak radnika,racionalizacija,sistematizacija i SAGLASNOST Ministarstva za lokalnu samoupravu.Ksko da rešim ovaj problem?

    ОдговориИзбриши
  10. Uzmi advokata. Ovde na blogu pisemo o necemu sasvim drugom!

    ОдговориИзбриши
  11. > Najnovijim zakonom o maticnim knjigama predvideno je da poslove maticara može da obavlja samo lice koje ima visoku strucnu spremu odredenog smera,medu tim takode je istim zakonom dozvoljeno da maticari koji su se zatekli na radnom mestu maticara a imaju srednju strucnu spremu mogu da obaljaju sve poslove maticara ali uz uslov da polože poseban strucni ispit.
    > Pitanje je kolika je zarada maticara sa visokom strucnom spremom a kolika maticara (sa položenim posebnim strucnim ispitom) koji ima samo srednju strucnu spremu obzirom da i jedan i drugi rade potpuno iste poslove i imaju iste obaveze i odgovornost na radu, a maticari sa sredwom strucnom spremom su morali još i da polože poseban strucni ispit kako bi mogli da nastave sa radom na poslovima maticarstva. da li se to polagawe posebnog strucnog ispita može uzeti kao relativno interno izjednacavanje sa visokom strucnom spremom.
    > Napominjem da je nas matičara sa srednjom stručnom spremom čak možda i preko 90 % pa je pitanje interesantno ne samo za mene.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. koliko ja znam:
      ako je isto radno mesto, onda platni razredi prema školskoj spremi
      ili
      radno mesto sa naznakom i prema tome koeficijent
      1) u okviru visoke školske spreme: viši savetnik, savetnik, samostalni stručni saradnik, viši stručni saradnik i stručni saradnik;
      2) u okviru više školske spreme: viši saradnik i saradnik,
      3) u okviru srednje školske spreme: viši referent i referent.

      Избриши