недеља, 28. јун 2015.

Лист Политика о струковном мастеру. Национални савет за високо образовање усвојио у законском року нормативе за акредитацију мастер струковних студија

ПОЛИТИКА  

ПИШЕ


ДРУШТВО

Рат високих школа и државе

Савет за високо образовање одобрио високим школама да образују струковне мастере, иако Министарство просвете тврди да студенти могу бити преварени.

Упркос плановима које је недавно усвојила Владе Србије, као и става Министарства просвете и мишљења академске заједнице, високе школе струковних студија добиле су „зелено светло“ Националног савета за високо образовање (НСВО) да могу да школују струковне мастере. Ово је био неочекиван епилог вишечасовне седнице НСВО, на којој се водила готово рововска борба између представника државе и факултета с једне стране и представника високих школа потпомогнутим члановима Комисије за акредитацију с друге.
Да ли је и овде реч о лобистима и притисцима о којима је својевремено говорио министар Срђан Вербић када је повучен закон о уџбеницима или не, у домену је нагађања. Тек, високе школе сматрају да од 1. октобра и оне, као и факултети, имају право да школују мастере.
Из Министарства просвете поручују да неће дићи руке од борбе тако лако и упозоравају студенте да не наседају на оно што им говоре у школама, јер могу бити преварени.
Струковни мастери, да подсетимо, јесу део плана просветних власти, али је њихово увођење најављено до 2020. године, а не од овог уписног рока. Предвиђено је, такође, да се школују млади само за специфичне области и пошто се заврши листа звања како се не би добијале дипломе које не препознаје ни тржиште рада.
Међутим, високе школе очигледно не могу да чекају још пет година: многе су већ у својим информаторима одштампале позив за упис струковних мастера. А сад су добиле и „званични папир“. Међутим...
– То што су донети стандарди за акредитацију не значи да ћемо сутра имати акредитоване студијске програме, јер је законски рок за овај процес 12 месеци. Зато још једном апелујемо на студенте да приликом уписа провере да ли је програм који уписују акредитован и да ли има дозволу за рад, како не би били преварени – изјавио је јуче за „Политику“ др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање, који је такође присуствовао седници.
А колико је заправо јак утицај високих школа (у Србији их има 48 државних и још 13 приватних), дало се наслутити већ на последњој седници старог сазива НСВО, која је одржана 29. децембра 2014.
године. Са те седнице не постоји записник и, иако није било кворума, изгласана је одлука о струковним мастерима.
У образложењу који је доскорашњи председник НСВО др Срђан Станковић послао новом – др Дејану Поповићу – наводи се да је „једина намера Савета била да на време измири своје законске обавезе“ и „не оптерети нови сазив проблемима са којима нису имали прилику да се упознају“.
Овој седници физички је присуствовало 10 чланова. Два су ковертирали своје гласове пре седнице, а четворо је електронски гласало после седнице. Како је објаснио академик Ђорђе Шијачки, Савет је био принуђен и у бројним другим ситуацијама да одлучује на овај начин, јер су неки чланови у међувремену преминули, други су били болесни, трећи су изабрани на функције које су у сукобу интереса...
Иначе, чланови овог тела месечно за свој рад, без обзира на то да ли имају састанке или не, добијају надокнаду од 1,5 просечне плате у Републици.
– Не постоји мешовита седница: или је електронска или не. Спорно је и како је седница уопште могла да почне када није било кворума. Став Министарства просвете јесте да седница није одржана и све одлуке које су тада донете нису правно валидне – рекао је Шуваков.
Уследило је гласање којим је одлука поништена, а онда је на изненађење и нови сазив гласао за исту ту одлуку, са 12 гласова „за“.
И државни секретар др Зорана Лужанин јуче није крила разочарење оваквим исходом гласања.
– Дубоко сам разочарана што се НСВО не придржава Акционог плана који је усвојила влада и који је обавезујућ. Подсећам да је по том плану предвиђено увођење мастер струковних студија до 2020. године и да је предуслов развијање модела за укључивање истраживања у струковне студије, што није нигде дефинисано – истиче Лужанин.
То практично значи да ће сад постојати могућност да сарадњу са неким фризерским салоном висока школа окарактерише као сарадњу са привредом, а да у реалности сав истраживачки пројекат буде табела коју је фризерка направила у екселу.
Министарство просвете је још у мају члановима НСВО послало допис у којем им скреће пажњу на проблем са струковним мастерима, уз апел да се доношење стандарда одложи.
Та седница Савета, на којој је прочитан апел Министарства, почела је информацијом да је Шуваков претучен и да је завршио у болници са повредама главе.
А у том допису, Министарство изражава сумњу у транспарентност читавог поступка доношења стандарда и сматра да је пре доношења било какве одлуке, неопходна детаљна анализа ефеката увођења било ког звања или нивоа студија. Члановима НСВО скренута је пажња и да је у току претходне године било неколико веома непријатних састанака са представницима свршених студената, пре свега специјалистичких струковних студија, који с правом постављају питање зашто их тржиште рада не препознаје и зашто не могу да раде неке послове.
– Струковни мастери постоје у врло специфичним областима и високи стандарди морају да постоје као брана како за коју годину не бисмо дошли у ситуацију да имамо на хиљаде струковних мастера које тржиште такође не препознаје – објашњава Шуваков.
Оно што су аргументи високих школа јесте да они желе да развију истраживачки рад, да желе да раде с привредом и да имају кадрове и идеје, али да им закон то тренутно забрањује.
Највише бруцоша у Србији сваке године упишу високе пословне школе.
Високе школе желе да буду академије
Упркос позитивном мишљењу Комисије за акредитацију, чланови НСВО ипак нису дозволили да прође и захтев две високе пословне школе, из Блаца и Лесковца, да прерасту у „академије струковних студија“. Да је ова одлука прошла, уследила би лавина истих захтева осталих школа, па би Србија одједном добила 50 академија, чија је једина идеја маркетиншки трик, како се чуло на седници. Идеја законодавца, који јесте предвидео постојање оваквих академија, јесте удруживање неколико високих школа како би се побољшао квалитет образовања, а не пука промена назива. Осим тога, држава је оснивач високих школа и као таква мора да буде предлагач промене статуса, а не школа, образложили су у Министарству просвете. 
Сандра Гуцијан
објављено: 26.06.2015.

линк: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rat-visokih-skola-i-drzave.sr.html

15 коментара:

  1. Upravo je gospodja Luzanin na jednom od sastanaka izjavila kako ce se licno zaloziti da se proces usvajanja normativa i akreditacije master struk. studija uspori jer ona licno ne vidi potrebu za istim. Prokomentarisano je da to sto pise u Zakonu o visokom obrazovanju, ne mora da bude u praksi. Dolazimo do toga da su ovde upleteni interesi fakulteta koji su se tada i sada ostro protivili uvodjenju struk. mastera jer to automatski znaci manje novca i studenata na univerzitetima. Ali master je morao biti uveden zbog ljudskih prava i normativa EU. Ovi nasi iz Min. prosvete su zacrtali uvodjenje tek do 2020. tako da oni uvek imaju vremena i cekali bi poslednji momenat ili cak probili rok kao po obicaju. A strukovni studenti neka tavore, cekaju mogucnost nastavka studija ili pak da predju na akademske i potrose brdo para na kojekakve razlike predmeta i na kraju akademski master. A podsecam vas da je i nas strukovni master ustvari akademski prema normativima EU. Posto svuda postoje AKADEMSKE naučne i AKADEMSKE primenjene (kod nas strukovne) studije.

    ОдговориИзбриши
  2. http://www.gradjanin.rs/nelegalna-sednica-nsvo-ugrozava-6-000-potencijalnih-studenata-master-strukovnih-studija/

    ОдговориИзбриши
  3. Zbog tehničkih problema vraćen je stari sistem komentarisanja.

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман29. јун 2015. 13:50

    Zanči možemo da pljujemo :)

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман29. јун 2015. 13:56

    Da li ovo znači da master strukovne studije i zvanično kreću od oktobra?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман29. јун 2015. 17:42

      To znaci da tek kad skole budu dobile dozvolu, tj. akreditaciju za odredjen program, krenuce i studije, do tada nista. Akreditacija po ovome ispada da ce prilicno da se oduzi, izglada da je sve ovo samo formalno, na papiru, a pitanje je koliko ce i sta od mastera da akredituju... Ali ja ih ocekujem od naredne skolske godine 2016/17. ali i to je pitanje, iz mog ugla gledano, ako neko misli drugacije neka kaze, volela bih da me razuveri....

      Избриши
  6. Анониман29. јун 2015. 13:56

    Izuzetno tendeciozan tekst tkzv "novinarke" Sandre Gucijan koja se jasno zastupa samo jednu stranu i time pokazala da je tekst naručen sa strane koju gđa zastupa.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман29. јун 2015. 18:07

    Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Британски савет (British Council) организовали су скуп „Високо образовање: Србија у односу на Европу – сличности и разлике“. Државни секретар проф. др Зорана Лужанин најавила је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја почело израду новог закона о високом образовању који ће бити на јавној расправи током јесени.

    „Претходни закон је мењан неколико пута, има доста чланова који се не примењују и дошао је тренутак да више не крпимо закон који је донет из најбоље намере, али се у својој реализацији није тако показао него да кренемо у израду новог закона", рекла је државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Зорана Лужанин на скупу "Високо образовање: Србија у односу на Европу-сличности и разлике".

    Она је истакла да ће у изради новог закона бити укључени представници српске академске дијаспоре и људи који раде на српским универзитетима, али гостују на неким универзитетима по Европи.

    „То су две групе људи за које верујемо да својим искуством могу да помогну да направимо што бољи закон", навела је Лужанин и додала да је планирано да нацрт новог Закона изађе на јавну расправу у октобру и новембру.

    ДАЈ БОЖЕ ДА НЕ ЗАЖИВИ СТРУКОВНИ МАСТЕР ДОК НЕ БУДЕ НОВИ ЗАКОН ЗАКОН О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ. ТО ЈЕ НАЈБОЉЕ. ЈЕР ТАДА ТРЕБА ДА СЕ ДЕСИ ДА НЕСТАНУ ССС И ДА СЕ ИЗЈЕДНАЧЕ СА СТРУКОВНИМ МАСТЕРОМ ПО НОВОМ ЗАКОНУ, КАО ШТО СУ СТАРЕ ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ ИЗЈЕДНАЧЕНЕ СА АКАДЕМСКИМ МАСТЕРОМ. ТО ЈЕ ЈЕДИНО НОРМАЛНО. ССС ТРЕБА ДА СЛЕДЕ ПОСЛЕ СТРУКОВНОГ МАСТЕРА КАО ШТО САС СЛЕДИ ПОСЛЕ МАС
    ПС
    НАРАВНО ДА СТЕ УКИНУЛИ ЗАБРАНУ, ЈЕР БЛОГ ЈЕ ПОСТАО САМО АЛТАИРОВ И МИТИН.

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман29. јун 2015. 21:24

    Као што видите и сами ја сам о томе писао месецима уназад али ми је Алтаир брисао коментаре и стално су ме прозивали због тога. А сада помпезно Мита и Алтаир пишу како неће бити струковног мастера.
    Уместо да решавамо проблем ССС, ви се бакћете са непостојећим струковним мастером и бацате нам прашину у очи.

    ОдговориИзбриши
  9. Анониман29. јун 2015. 21:56

    Svakako da ima tu raznih problema, ali nesumljam da ce se resavati sukcesivno i u hodu. U brzini mozda nismo uspeli sve da procitamo: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Visoke-skole-dobile-prvu-rundu-protiv-Ministartva-prosvete.lt.html.

    ОдговориИзбриши
  10. Uopste nisam napisao da strukovnog mastera nece biti! Sad je vec izvesno da ce ga biti, pitanje je samo kada ce tacno biti akreditovan prvi master program... Da li do kraja ove ili sledece godine....

    ОдговориИзбриши
  11. U ovom tekstu je profesor bas lepo pojasnio cemu ovolika halabuka pojedinaca u vezi akreditacija struk. mastera...

    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Visoke-skole-dobile-prvu-rundu-protiv-Ministartva-prosvete.lt.html.

    ОдговориИзбриши
  12. Reakcija nekih profesora na tekst objavljen u listu Politika 26.06.

    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Masteri-bez-fakulteta.lt.html

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман5. јул 2015. 09:14

    Strukovni master... Dajte ljudi molim vas, pa to je jedna nevidjena nebuloza kao i strukovne studije generalno... Zamislite Master sa visom skolom... hahahaha

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ti mislis da si nesto vredniji od ovih koji su zavrsili strukovne studije?!. Pa na fakultetima je veca sprdnja sa studijama nego na nekim visokim skolam. Svaka cast pojedinim fakultetima , ali vecina je tu da se samo ispuni kvota visokoobrazovanih ljudi sto od nas trazi EU.Nisu fakulteti kao sto su nekad bili, to je vreme odavno proslo. Samo pojedni sa zavrsenim fakultetom iz Beogradskog univerziteta mogu da se dice diplomom, ostali bolje neka se pokriju i cute.

      Избриши