четвртак, 25. децембар 2014.

Извештај са састанка одржаног 11. 12. у Палати Србија



У четвртак 11. децембра са почетком у 14h је одржан Састанак у просторијама Палате Србија. Састанак је организовала Радна група струковних специјалиста у сарадњи са Конференцијом академија струковних студија Србије. 
Састанку су присуствовали представници Радне групе специјалиста по областима (медицинске, просветне, техничко-технолошке, грађевинске, економске)

Састанку су присуствовали  представници следећих Високих школа:
Висока техничка школа Нс
Висока пословна школа Шабац
Висока васпитачка Шабац
Висока школа електротехнике и рачунарства Београд
Висока спортска и здравствена школа Београд
Висока технолошка школа Шабац
Академија за националну безбедност
Висока железничка школа  Београд
Висока медицинска школа Милутин Миланковић Београд
Високо текстилна струковна школа Београд
Београдска политехника
Висока школа ликовних и примењених уметности Београд
Висока техничка школа Крагујевац
Висока техничка школа Урошевац
Висока пословна школа Нови Сад
Висока здравствена школа Београд
Висока техничка школа Пожаревац

Састанку су присуствовали представници институција:
председница КАССС-а др Ружица Станковић
генерални секретар Националног савета за високо образовање проф. др Мирољуб Миливојчевић
Комисија за акредитацију и проверу квалитета, др Ратко Николић и др Данијел Цвјетићанин
Завод за унапредјење васпитања и образовања, Оливера Тодоровић
Министарство рада, запошљавања, сектор рада Снежана Милајић
Канцеларија Заштитника грађана Слободан Симић
Министарство просвете:
  -државна секретарка Снежана Марковић
  -правна служба Владимир Бојковић
  -саветница министра просвете Мирјана Бојанић
  -сектор за високо образовање Љиљана Тодоровић
Министарство здравља:
  -Небојша Јокић
  -Милош Јанковић
  -Горан Ђуран

Састанак је организован у циљу дефинисања и расправе о актуелним проблемима са којима се студенти поменутих студија суочавају већ годинама уназад. Наиме, реч је о негирању степена, неравноправности и непоштовању, кршењу Законских одредби и дискриминацији од стране надлежних органа, пре свега Министарстава просвете, здравља, рада и запошљавања, комора. Састанак претставља један апел и покушај утицаја на надлежне да у сарадњи са Радном групом струковних специјалиста, покрену измене разноразних подзаконских аката, правилника. Статус струковних специјалиста је пре пар година регулисан Законима, али су неуклађени подзаконски акти, довели нас у потчињен положај. Састанак је организован са представницима Министарства просвете, здравља, рада и запошљавања, а у плану је одржавање још једног сличног састанка са представницима Министарства просвете, грађевинарства, рада, здравља.

Састанак је започет поздравном речи проф. Ружице Станковић и члана радне групе (област просвета) Александра Митревског.
Некон тога, сваки представник области Радне групе је изнео проблеме струковних специјалиста из своје области и аргументовано указивао на дискриминацију и неусклађеност разноразних правилника и подзаконских аката, па чак и појединих Закона са Законом о високом образовању.

Представници радне групе изнели су проблематику која је присутна и са којом се сусрећу:
  -Препознавање  диплома
  -Усаглашавање коефицијента
  -Разумевање и препознавање броја  бодова који се стичу по завршавању специјализације (240 ЕСБ)
  -Захтев да Министарство просвете упути допис са разјашњењем свим Министарствима и школама ради лакшег препознавањан ових  назива
  -Дозволити да се специјалистичке студије финансирају из буџета
  -Захтев за измену подзаконских аката
  -Да се изврши расподела послова у свим областима и на свим нивоима
  -Усклађивање лиценци

Након излагања представника радне групе, обратио нам се проф. Миливојчевић који је у свом говору похвалио труд и залагање, иницијативу групе специјалиста и подржао у свему што су навели, јер су то стварни проблеми са којима се сусрећу струк. специјалисти. Истакао је како у Нац. савету за високо образовање постоје само два члана-представника струковних студија, што није добро. Те се нада, с обзиром да смо земља кандидат за чланство у ЕУ, да ће у савету бити једнак број чланова свих облика студија по узору на земље ЕУ. Рекао је, да творац Закона 2005. године није предвидео доношење новог НОК-а (Националног оквира квалификација) и самим тим је ту прво настао застој. Иако је Савет добио препоруку још 2008. године да по угледу на Европски оквир квалификација, буде сличан донет и у Србији. Ипак, Савет је донео први предлог НОК-а у априлу 2010. године. Савет је након тога успео да убеди Министарство просвете да су потребне измене Закона о високом образовању, како би се кроз Закон уредило стање и надлежност доношења НОК-а. Уследиле су тада измене, у којима се између осталог наводи, да Савет даје предлог НОК-а, а Министарство просвете га потврђује. С обзиром да Министарство никако да потврди предлог НОК-а, онда видимо у коме је проблем. Господин Миловчевић је рекао да ће ова борба трајати неко време, али је убеђен да ћемо успети и да специјалисти имају велику подршку Савета за високо образовање. На седници 16.12.2013. године, Национални савет за високо образовање је направио предлог НОК-а за високо образовање, али ето пошто је потребан општи оквир квалификација, рекли су из Мин. да је проблем сад уклопити тај НОК за високо образовање са осталим нивоима образовања (са средњошколским). Што је невероватно?! Лопта је код Министарства просвете. С тога, Национални савет за високо образовање је дао све од себе да одради оно што им је надлежност. Ради се, али би могло брже. Изнео је да овај 6. и 7. степен никако не може да се спакује у Болоњу, то само може унатрашке да испадне, нешто несхватљиво. Као добар пример поштовања Закона о високом образовању, навео је специјалисте из геодезије/грађевинарства који без икаквих проблема имају систематизацију/имају могућност да стекну звање млађи саветник, виши, самостални саветник што доноси одговарајући коефицијент. Значи, ако је просвећена управа ето што се тиче ове области,  тамо функционише, онда је то знак да ће и други специјалисти имати могућност. Висока грађевинска школа је издејствовала да њихови специјалисти добију у Инжењерској комори право на лиценцу која је виша од оних са основним студијама. Дао нам је препоруку да се региструјемо као удружење и обећао сву помоћ од стране КАССС-а, јер сматрају да нису завршили посао и да треба заједничким снагама то привести крају. Господин Миливојчевић сматра да је овакав састанак требао да се деси бар пре 4 године, али је истакао да је добро што се састанак ипак десио. Ето грађевинци су донекле успели и то нека служи као пример за даље деловање. Позвао је министарство просвете да убрза процедуру, одобравање/доношење новог НОК-а.

Директорка Високе грађевинске школе из Београда је изјавила, да без мастер звања у инжењерској комори не може да се разговара о лиценцама, значи веома су лобирали да би се у последњим измена Закона о високом образовању, убаце мастер струковне студије. Велики проблем су стручне организације, које се просто противе омогућавању добијања лиценце специјалистима као другостепеним студијама. Струковним мастерима је према последњим договорима, омогућена лиценца за пројектовање без ограничења, равноправно са факултетским мастером.

Саветница министра Мирјана Бојанић је изјавила да се НОК не може добити слепљивањем предуниверзитетског и универзитетског оквира јер НОК овакав-какав је замишљен, са 8 главних нивоа и много поднивоа, не ваља као такав и показало се као и у другим земљама ЕУ, да НОК треба да је што једноставнији, јединственији. НОК мора препознати данашње дипломе и оне из ранијег периода. НОК је доста далеко од тога да буде готов, али он ће дати тада неки одговор. Један од одговора који смо помињали јесте тумачење које је дато од стране Мин. просвете, а подржано Националним саветом за високо образовање, пре неколико година око тог тумачења нових диплома  и морамо бити свесни да нико и никада неће смети да изјави такву једну тврдњу, без да се претходно донесе НОК, да ли је 6. 1,  7. 1, 7. 2 што су потпуно легитимни начини степеновања по класификацији које су донете деведесетих и које су важиле све до новог Закона о високом образовању. Акти систематизација се доносе у свакој установи, у акту о систематизацији одговорност се сноси у складу са Законом и то је нешто што се доноси на основу диплома које поседују запослени или требају да их поседују будући запослени. Свака установа подразумева да су људи стекли дипломе у различитим системима образовања и писаће опис да им нпр. треба неко ко је стекао диплому до доношења новог Закона 2005. године и онда ће следити опис да им треба први или други степен студија високог образовања по новом Закону од 2005. године. С обзиром да је тренутно у току успостављање, проширивање комисија за НОК у Министарству просвете, који се мора референцирати са ЕУ НОК-а, да би наше дипломе могле да буду препознате, када наш НОК буде референциран са ЕУ, што неће бити пре 2016. године. Значи није ствар простог преписивања једног система у други. Чињеница је то да наш јавни сектор није баш најбоље упознат, не желећи да брани колеге из сектора здравља или из било ког другог, поприлична је забуна са дипломама јер ни сврха ових диплома не изгледа увек једнака како је изгледала некада у старом систему. Уз сву жељу да се брзо уреде ствари, Мин. не може ићи великом брзином и изразила је жаљење...То су животни проблеми. Њено мишљење је да је тешко да српски НОК тешко да може имати 8 нивоа и да није добро оволико поднивоа. Словенци су то решили тиме што имају 10 нивоа али су избегли поднивое. У њиховом НОК-у су уважене и некадашње магистарске дипломе и докторске некадашње и данашње мастер студије. Мисли да се искуства из региона и сличних образовних система  морају узети у обзир, сада када буду спајали и стварали јединствен НОК. Што се тиче Правилника о врсти образовања у образовним и васпитним установама, ти Правилници се допуњују на основу курикулума високог образовања, Завод за унапређење образовања располаже са свим курикулумима и старих и нових система када гледа и узима и пореди планове и програме у предуниверзитетском образовању и пореди курикулуме високог образовања, да ли струковног или академског и покушава да нађе ко је стручан да некога нечему научи.
То се ради врло прецизно и врло детаљно и то нису једном направљени правилници, ти правилници се стално морају ажурирати, а то је посао који је јако компликован. Ако смо гледали правилнике, видели смо да се они се стално допуњују неким новим дипломама у складу са програмима који се појаве као акредитовани. Значи, у програмима и у правилницима могу да буду само они који поседују акредитацију за коју је одговорна Комисија за акредитацију. Што се тиче тога да су само у Правилнику за средње стручне школе нпр. у области текстилства, уврштена нека звања специјалиста, тако је а то је зато што нема мастер студената из тих области. Што се тиче комисије за израду НОК-а, саветница предлаже да именујемо једног представника који ће бити придодат стручном тиму и самим тим бити директан сведок како се на томе ради, а исто тако ћемо бити позвани да будемо присутни на састанцима секторских већа када буду обухваћени послодавци, јер послодавци су ти који ће одлучити да ли нам требају одређене квалификације или не.


Одговором саветнице министра просвете у погледу онемогућености бројним струк. специјалистима да буду предавачи теоријске наставе у основним и средњим школама, нисмо задовољни. Из одговора се не види жеља за унапређењем и превазилажењем проблема. Поменут је начин одабира звања која ће бити уврштена у неки Правилник. Сматрамо да и поред анализе курикулума (студијског програма) има доста грешака, јер једноставно поједина звања која у курикулумима имају довољне компетенције да врше наставу, и даље нису убачена у Правилнике, као што су: специјалиста струковни ликовни уметник, специјалиста струк. инж. електротехнике, специјалиста стру. информатичар и многи други. Сматрамо да су компетенције појединих струковних специјалиста довољне за вршење наставе из одређених, поготово дефицитарних области (ликовне, музичке културе, физике, математике, информатике...) Поготово, знајући да су начињени преседани у Правилницима у погледу предмета Информатика и вршење наставе Енглеског језика у основној школи. Значи, преседани су могући само у неким областима, али у дефицитарним и даље нису! Предложено је Министарству да се у дефицитарним областима, Правилници бар мало начине флексибилним како би директорима школа олакшали одабир и попуну упражњених радних места.

Представник Министарства здравља је опет поменуо неке чињенице које се тичу Министарства просвете и изнео да је Министарство расположено за сарадњу и да се нормативи морају усагласити са Законом о високом образовању.

Представница Министарства рада је изнела такође сличан став, и поменула да је опет све на Министарству просвете јер они од њих добијају директиве када је реч о овако неким стварима. Значи, да је Мин. расположено за сарању и поменуто је да је Закон о државним службеницима усклађен са Законом о високом образовању и да је то један од доказа да Мин. рада поштује донети Закон. Проблем су систематизације у неким јавним и приватним установама, различито тумачење Закона о високом образовању и погрешном степеновању. А ту је грешка, односно остављен је простор послодавцима да тумаче Закон како желе.

Закључак састанка:

Добили смо велику подршку од Националног савета за високо образовање, Комисије за акредитацију и проверу квалитета и КАССС-а, са којима су чланови Радне групе у контакту. У плану је тресна сарадња са овим телима убудуће. Нису донети конкретни потези на састанку, већ је договорен хитан састанак/пријем у Министарству просвете крајем ове или почетком наредне године. Планирано је да састанку присуствују министар др Срђан Вербић, саветница министа, државни секретар, сектор за високо образовање, председница КАССС-а и до пет представника Радне групе специјалиста. Захтев за сазивање састанка је упућен пре неколико дана. На овом састанку би требали да се усвоје конкретни кораци за побољшање статуса струковних специјалиста. Предлози су они које смо усвојили на првој Конференцији специјалиста:

1) Да се и струковне специјалистичке студије, као студије другог степена, у складу са Законским прописима финансирају из буџета, односно да се одреде буџетска места и за студенте струковних специјалистичких студија;
2) Да се струковним специјалистима омогући упис друге године струковног мастера из специјализиране области, како би стекли још неопходних 60 есп бодова или да се диплома специјалисте изједначи са дипломом струковног мастера;
3) Да сви Правилници о стручним спремама запослених у образовању буду усклађени са Законима и да струковним специјалистима буде омогућено да буду предавачи теоријских и појединих општих предмета у гимназијама, средњим стручним и основним школама;
4) Да се у складу са Законима, омогући специјалистима из техничке области право на полагање/стицање лиценце;
5) Да се кроз систематизацију препознају струковне специјалистичке студије на сва три нивоа здравствене заштите;
6) Да се подзаконски акти у органима управе (републичким, покрајинским, локалним)  ускладе са Законом о високом образовању и Законом о државним службеницима.

За члана Комисије за израду НОК-а из редова Радне групе струковних специјалиста је именована Славица Ђорђевић.
Што се тиче струковног мастера, предлог КАССС-а је да се студентима који су завршили струковне специјалистичке студије, омогући директан упис у другу годину мастер студија уз признавање испита са специјализације, која ће се уважавати као прва година мастера под условом да се уписује иста (специјализирана) област.



20 коментара:

  1. Radnoj grupi svaka cast, ovo je ipak veliki uspeh. Znaci najveci problem je u Ministarstvu prosvete. Sramota je da od 2005 godine nisu uspeli da u skladu sa zakonima donesu novi NOK, a sada im treba jos ko zna koliko vremena. Imaju primere iz EU iz regiona ali oni imaju vremena.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Опет шарена лажа! Шта значи да се омогући упис у 2 годину мастера? Мора децидно да пише у закону да је дозвољен упис у 2 годину мастера а не како се коме ћефне! Опет смо на слепом колосеку. Шта ако се никада не акредитује мастер из наше специјалистичке облсти? Онда нећемо моћи никада мастер да упишемо? То је бесмислица. Мора се ићи ка томе да се специјалистичке струковне студије изједначе у правима са струковним мастером као што су некада основне студије изједначене са академским мастером и потом да нестану специјалистиучке студије као такве. Треба да постоји ОСС па МСС па потом ССС као што је и у академским ОАС па МАС па САС. Не могу да нас третирају другачије. То је једини исправан пут и пут да после МСС упишемо ДМС као што се после МАС уписује ДАС. То добро знају и оне седе главе са којима сте разговарали али праве опструкцију. Не знам зашто и коме је у инересу да држава не функционише и у овом сегменту. Ту су све ''ителектуалци'' и ''авангарда'' која би требала да нас води у правом правцу и цело друштво а не да се понашају ретардирано и аутистично!

      Избриши
    2. Gospodo, radna grupa je predlozila da se specijalisti izjednace sa masterima jer imamo 4 godine i 240 bodova kao nekadasnji diplomirani koji su svojevremeno izjednaceni sa masterima akademskim. Secate se? Tako isto zelimo da se primeni i u nasem slucaju ali retko ko se slozio sa nama. Pokusacemo da tako nesto opet guramo i predlazemo, ali nemamo veliku podrsku! Ono za sta sigurno imamo podrsku i sto nam je predlozeno, jeste da nam se omoguci direktan upis u drugu godinu mastera. Inace je trebalo da idemo jos dve godine kako i pise u Zakonu. Trazili smo i budzetska mesta! O tim stvarima ce jos biti reci na sastanku u Ministarstvu prosvete i na ostalim sastancima. Veliki su interesi u pitanju, borimo se i otpocelo je resavanje, a problemi se nece resiti za dve nedelje. Potrebno je strpljenje i podrska specijalistima koji imaju zelju i volju da se bez ikakve nadoknade bave ovim stvarima, trose svoje slobodno vreme! Naucite jednom da cenite neciji trud i volju! Uspecemo u svojim nastojanjima koji se ticu svih specijalista bez obzira na oblast, pokusacemo da ubrzamo stvari, ali nam treba podrska!

      Избриши
    3. i zasto bi ja sad davao pare za jos jednu godinu ako sam vec II stepen, da nece da me vrate na I ? Naravno da nas nece izjednaciti sa masterima jer tu vide jos po 1500 e po svakom spec. za tu 5 godinu. pa nismo valjda izlapeli da placama jos jednu godinu da bi bili to sto jesmo.

      Избриши
    4. U pravu ste kolega,sve se vrti oko para,to je svima jasno,a ovu borbu bi tr ebalo da vode fakulteti(oni koji upisuju studente na SSS) sa Ministarstvom prosvete.

      Избриши
    5. Bas tako, fakulteti, a ne da se toboze cude kako niko ne priznaje sss, a oni i dalje organizuju studije i upisuju studente kao da je normalna situacija!

      Избриши
    6. Па њима је нормална! Раде, узимају велике паре, још их тобоже школују (као нпр. на медицинском) године и имају 20 испита. Лепи новци! Лепа тезга за доста проф. др! Ректор је био декан медицинског факултета и као што видите не фали му длака са главе јеш је и аванзовао. Уписују људе да дају разлику испита пола године па затим 2 године их ''музу'' и обећау 120 бодова, кад ''оно међутим'' имају исто звање као и на струковним школама, само што су мало више дали парица за школарину, за књижице, за одбрану рада и имали су 2 до 3 пута више предмета, наравно који немају везе са пољем науке које изучавају и модула него су прављени спрам професора који треба да се ''огребу'' о тезгу. Тако је то код нас, ј... ти нас!

      Избриши
  2. I sta sad ?!? Svi sve rekli, a ustvari nista novo i opet smo na pocetku kraja... Ljudi skoro 10 godina je proslo od donosenja zakona o visokom obrazovanju iz 2005, a mi jos uvek raspravljamo o pravima koja iz njega proisticu... Da ste upisali ponovo neki fakultet vec bi doktori bili, a vi jos raspravljate o tome da li su sss ovaj ili onaj stepen obrazovanja... Procice jos 2 decenije i nista se promeniti nece, shvatite to i upisite fakultet, zavrsite ga i zivite normalno... Realno !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Почела је киша и опет нагло захладњење! Одмах се осети!

      Избриши
  3. Zahladilo je tebi u mozgu cim 10 godina trliš istu pricu i ništa nisi rekao i nista nisi uradio i ništa nisi promenio... Stavi malo prst na celo...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Добро је, реагујеш на промену времена! То нам је битно, да ти реагујеш! Ми смо наш проблем решили, неке ситнице се решавају у ходу али твој мозак остаје твој нерешив проблем у целом твом бедноме животу!

      Избриши
  4. A sto u mup-u tretiraju specijalisticke strukovne isto kao i osnovne strukovne, sto je automatski izjednaceno sa nekadasnjim visim skolama u trajanju dve gogine...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. А што си ти луд па живиш? Грешка! Дешава се!

      Избриши
    2. gde? molim navedite. izjednacene su u predlogu zakona o MUP sa OAS, ali i to je nepravda jer su OAS I stepen, a SSS II stepen VSS

      Избриши
    3. Trenutni vazeci zako ne prepoznaje SSS I nisu izjednacene ni sa cime u MUP ali sadasnji predlg zakona je falican jer I ako prepoznaje SSS svrstava ih da napredujemo od podoficirskih cinova pa do srarijeg zastavnika umesto od potporucnika pa do pukovnika.

      Избриши
    4. A sta ce te da radite ako i u novom zakonu o policiji bude ista prica kao i u trenutno vazecem, a vezano za status sss ?!? A to je gotovo izvesno...

      Избриши
    5. А шта да ти почнеш да користиш редовно терапију? Не брини за нас, брини за себе!

      Избриши
  5. NIJE MI BAS JASNO STA JE GOSP. BOJANIC SA OVIM HTELA DA KAZE: Један од одговора који смо помињали јесте тумачење које је дато од стране Мин. просвете, а подржано Националним саветом за високо образовање, пре неколико година око тог тумачења нових диплома и морамо бити свесни да нико и никада неће смети да изјави такву једну тврдњу, без да се претходно донесе НОК, да ли је 6. 1, 7. 1, 7. 2 што су потпуно легитимни начини степеновања по класификацији које су донете деведесетих и које су важиле све до новог Закона о високом образовању

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Вероватно ни њој није јасно! Да су хтели да благовремено донесу НОК урадили би то на време јер зато су плаћени. Треба их отерати са тих позиција или да дају оставке а не да се праве паметни! Закон је еволуирао, прошло је скоро 10 година, десетак и више измена и допуна закона и немогу уназад да нас укалупе! Ми смо завршили ССС пре доношења МСС и тада смо били у бољој позицији. Увођењем МСС нас доводе на слепи колосек и на позицију која је драстично другачија у односу на пре 6 месеци или пре 5 година. Закаснили су! Не могу сада да нас пореде а прошле су године и године од када смо ми специјализрали и били врх у сфери струковних студија. Немојте да дозволите да нас дезавуишу. Значи: УКИНИТЕ овакве ССС и направите нове ССС (као што постоје и нови дипломирани који нису у рангу са старим дипломираним пре 2005), нове ССС које ће следити после МСС као што САС следи после МАС. Молим Вас даме и господо, нећемо да се спрдате са нашим звањима, хајде онда уништите и старе дипломиране да не буду у рангу мастера нека буду у рангу ОАС. Па нисмо ми дилеје као што Ви мислите. Јасне су нам Ваше нечасне намере и срећа је да је колико-толико све видљиво и не можете баш да нас декласирате као што сте наумили. Ипак нас има већ преко 10,000 и заузимамо значајне позиције у друштву и неће Вам успети

      Избриши