ПОЛИТИКА
ПИШЕ
ДРУШТВО
Рат високих школа и државе
Савет за високо образовање одобрио високим школама да образују струковне мастере, иако Министарство просвете тврди да студенти могу бити преварени.
Упркос плановима које је недавно усвојила Владе Србије, као и става Министарства просвете и мишљења академске заједнице, високе школе струковних студија добиле су „зелено светло“ Националног савета за високо образовање (НСВО) да могу да школују струковне мастере. Ово је био неочекиван епилог вишечасовне седнице НСВО, на којој се водила готово рововска борба између представника државе и факултета с једне стране и представника високих школа потпомогнутим члановима Комисије за акредитацију с друге.
Да ли је и овде реч о лобистима и притисцима о којима је својевремено говорио министар Срђан Вербић када је повучен закон о уџбеницима или не, у домену је нагађања. Тек, високе школе сматрају да од 1. октобра и оне, као и факултети, имају право да школују мастере.
Из Министарства просвете поручују да неће дићи руке од борбе тако лако и упозоравају студенте да не наседају на оно што им говоре у школама, јер могу бити преварени.
Струковни мастери, да подсетимо, јесу део плана просветних власти, али је њихово увођење најављено до 2020. године, а не од овог уписног рока. Предвиђено је, такође, да се школују млади само за специфичне области и пошто се заврши листа звања како се не би добијале дипломе које не препознаје ни тржиште рада.
Међутим, високе школе очигледно не могу да чекају још пет година: многе су већ у својим информаторима одштампале позив за упис струковних мастера. А сад су добиле и „званични папир“. Међутим...
– То што су донети стандарди за акредитацију не значи да ћемо сутра имати акредитоване студијске програме, јер је законски рок за овај процес 12 месеци. Зато још једном апелујемо на студенте да приликом уписа провере да ли је програм који уписују акредитован и да ли има дозволу за рад, како не би били преварени – изјавио је јуче за „Политику“ др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање, који је такође присуствовао седници.
А колико је заправо јак утицај високих школа (у Србији их има 48 државних и још 13 приватних), дало се наслутити већ на последњој седници старог сазива НСВО, која је одржана 29. децембра 2014.
године. Са те седнице не постоји записник и, иако није било кворума, изгласана је одлука о струковним мастерима.
У образложењу који је доскорашњи председник НСВО др Срђан Станковић послао новом – др Дејану Поповићу – наводи се да је „једина намера Савета била да на време измири своје законске обавезе“ и „не оптерети нови сазив проблемима са којима нису имали прилику да се упознају“.
Овој седници физички је присуствовало 10 чланова. Два су ковертирали своје гласове пре седнице, а четворо је електронски гласало после седнице. Како је објаснио академик Ђорђе Шијачки, Савет је био принуђен и у бројним другим ситуацијама да одлучује на овај начин, јер су неки чланови у међувремену преминули, други су били болесни, трећи су изабрани на функције које су у сукобу интереса...
Иначе, чланови овог тела месечно за свој рад, без обзира на то да ли имају састанке или не, добијају надокнаду од 1,5 просечне плате у Републици.
– Не постоји мешовита седница: или је електронска или не. Спорно је и како је седница уопште могла да почне када није било кворума. Став Министарства просвете јесте да седница није одржана и све одлуке које су тада донете нису правно валидне – рекао је Шуваков.
Уследило је гласање којим је одлука поништена, а онда је на изненађење и нови сазив гласао за исту ту одлуку, са 12 гласова „за“.
И државни секретар др Зорана Лужанин јуче није крила разочарење оваквим исходом гласања.
– Дубоко сам разочарана што се НСВО не придржава Акционог плана који је усвојила влада и који је обавезујућ. Подсећам да је по том плану предвиђено увођење мастер струковних студија до 2020. године и да је предуслов развијање модела за укључивање истраживања у струковне студије, што није нигде дефинисано – истиче Лужанин.
То практично значи да ће сад постојати могућност да сарадњу са неким фризерским салоном висока школа окарактерише као сарадњу са привредом, а да у реалности сав истраживачки пројекат буде табела коју је фризерка направила у екселу.
Министарство просвете је још у мају члановима НСВО послало допис у којем им скреће пажњу на проблем са струковним мастерима, уз апел да се доношење стандарда одложи.
Та седница Савета, на којој је прочитан апел Министарства, почела је информацијом да је Шуваков претучен и да је завршио у болници са повредама главе.
А у том допису, Министарство изражава сумњу у транспарентност читавог поступка доношења стандарда и сматра да је пре доношења било какве одлуке, неопходна детаљна анализа ефеката увођења било ког звања или нивоа студија. Члановима НСВО скренута је пажња и да је у току претходне године било неколико веома непријатних састанака са представницима свршених студената, пре свега специјалистичких струковних студија, који с правом постављају питање зашто их тржиште рада не препознаје и зашто не могу да раде неке послове.
– Струковни мастери постоје у врло специфичним областима и високи стандарди морају да постоје као брана како за коју годину не бисмо дошли у ситуацију да имамо на хиљаде струковних мастера које тржиште такође не препознаје – објашњава Шуваков.
Оно што су аргументи високих школа јесте да они желе да развију истраживачки рад, да желе да раде с привредом и да имају кадрове и идеје, али да им закон то тренутно забрањује.
Највише бруцоша у Србији сваке године упишу високе пословне школе.
Високе школе желе да буду академије
Упркос позитивном мишљењу Комисије за акредитацију, чланови НСВО ипак нису дозволили да прође и захтев две високе пословне школе, из Блаца и Лесковца, да прерасту у „академије струковних студија“. Да је ова одлука прошла, уследила би лавина истих захтева осталих школа, па би Србија одједном добила 50 академија, чија је једина идеја маркетиншки трик, како се чуло на седници. Идеја законодавца, који јесте предвидео постојање оваквих академија, јесте удруживање неколико високих школа како би се побољшао квалитет образовања, а не пука промена назива. Осим тога, држава је оснивач високих школа и као таква мора да буде предлагач промене статуса, а не школа, образложили су у Министарству просвете.
објављено: 26.06.2015.
линк: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rat-visokih-skola-i-drzave.sr.html
