|
ZAKON O NACIONALNOM
OKVIRU KVALIFIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE
("Sl.
glasnik RS", br. 27/2018 i 6/2020)
|
Ovim
zakonom uspostavlja se Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije (u
daljem tekstu: NOKS) kao sistem za uređivanje kvalifikacija, njegova svrha,
ciljevi i principi, vrste i nivoi kvalifikacija, načini sticanja kvalifikacija,
opisi znanja, veština, sposobnosti i stavova (u daljem tekstu: deskriptori)
nivoa kvalifikacija, tela i organizacije nadležne za primenu i razvoj NOKS-a,
obezbeđivanje kvaliteta u primeni NOKS-a i povezivanje sa Evropskim okvirom
kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK).
Termini
izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i
ženski rod lica na koja se odnose.
Osnovni pojmovi i njihovo značenje
Pojedini
pojmovi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1)
Kvalifikacija - formalno priznanje stečenih kompetencija. Pojedinac stiče
kvalifikaciju kada nadležno telo utvrdi da je dostigao ishode učenja u okviru
određenog nivoa i prema zadatom standardu kvalifikacije, što se potvrđuje
javnom ispravom (diplomom ili sertifikatom);
2)
Kompetencija - integrisani skup znanja, veština, sposobnosti i stavova, koje
pojedincu omogućuju efikasno delanje u skladu sa standardom kvalifikacije;
3)
Ključne kompetencije za celoživotno učenje - sposobnost upotrebe stečenih
znanja, veština i stavova, neophodnih za lični, socijalni i profesionalni
razvoj i dalje učenje. Ove kompetencije ugrađene su u ciljeve i standarde na
svim nivoima obrazovanja kao nove oblasti, relevantne za kontinuirano sticanje
kompetencija, vođenje privatnog i društvenog života, profesiju i snalaženje u
realnim problemima i zahtevnim situacijama;
4)
Ishodi učenja - jasni iskazi o tome šta se od pojedinca očekuje da zna, razume
i da je sposoban da pokaže, odnosno uradi nakon završenog procesa učenja.
Omogućavaju proverljivost nivoa razvijenosti kompetencija, odnosno
dostignutosti znanja, veština, stavova i sposobnosti;
5)
Standard kvalifikacije - dokument utvrđen u skladu sa ovim zakonom, koji sadrži
opis ciljeva i ishoda učenja, kao i podatke o kvalifikaciji na osnovu kojih se
vrši određivanje nivoa, njeno razvrstavanje i vrednovanje;
6)
Standard zanimanja - dokument koji sadrži opis dužnosti i zadataka, kao i
kompetencija potrebnih pojedincu za efikasno obavljanje poslova u određenom
zanimanju, utvrđen u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje;
7)
Registar NOKS-a (u daljem tekstu: Registar) - registar NOKS-a koji se sastoji
iz podregistra nacionalnih kvalifikacija, podregistra standarda kvalifikacija i
podregistra javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (u
daljem tekstu: JPOA), sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad
i/ili praktičnu nastavu;
8)
Evropski okvir kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK) - zajednički evropski
referentni okvir koji povezuje nacionalne sisteme kvalifikacija i deluje kao
alat za upoređivanje odnosno lakše razumevanje i tumačenje kvalifikacija među
različitim državama i obrazovnim sistemima u Evropi;
9)
Okvir kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja (u daljem tekstu:
EPVO) - okvir kvalifikacija u okviru Bolonjskog procesa. Definisan je sa četiri
glavna ciklusa (kratki ciklus, prvi, drugi i treći ciklus) koji se opisuju
Dablinskim deskriptorima;
10)
Formalno obrazovanje predstavlja organizovane procese učenja koji se ostvaruju
na osnovu planova i programa nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i
studijskih programa visokog obrazovanja;
11)
Neformalno obrazovanje predstavlja organizovane procese učenja odraslih koji se
ostvaruju na osnovu posebnih programa, radi sticanja znanja, veština,
sposobnosti i stavova usmerenih na rad, lični i socijalni razvoj;
12)
Informalno učenje predstavlja proces samostalnog sticanja znanja, veština,
vrednosti, stavova i sposobnosti odraslih, u svakodnevnom životnom, radnom i
socijalnom okruženju;
13)
Celoživotno učenje - uključuje sve oblike učenja i podrazumeva učestvovanje u
različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog
unapređivanja potrebnih ličnih, građanskih, društvenih i kompetencija potrebnih
za rad;
14)
Priznavanje prethodnog učenja - Aktivnost obrazovanja odraslih koja se
ostvaruje procenom znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem,
životnim ili radnim iskustvom i koja omogućava dalje učenje i povećanje
konkurentnosti na tržištu rada. Termin se izjednačava sa terminom
"validacija neformalnog i informalnog učenja" (Validation of
non-formal and informal learning), a u skladu sa Evropskim preporukama za
validaciju neformalnog i informalnog učenja.
Ciljevi
NOKS-a su:
1)
obezbeđivanje razumljivosti, preglednosti i transparentnosti kvalifikacija, kao
i njihove međusobne povezanosti;
2)
razvoj standarda kvalifikacija zasnovanih na potrebama tržišta rada i društva u
celini;
3)
obezbeđivanje orijentisanosti celokupnog obrazovanja na ishode učenja kojima se
izgrađuju kompetencije definisane standardom date kvalifikacije;
4)
unapređivanje pristupa, fleksibilnosti puteva i prohodnosti u sistemu formalnog
i neformalnog obrazovanja;
5)
obezbeđivanje prepoznavanja i priznavanja neformalnog i informalnog učenja;
6)
afirmisanje značaja ključnih, opštih i međupredmetnih kompetencija za učenje
tokom celog života;
7)
unapređivanje saradnje među relevantnim zainteresovanim stranama odnosno
socijalnim partnerima;
8)
obezbeđivanje sistema kvaliteta u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija;
9)
obezbeđivanje uporedivosti i prepoznatljivosti kvalifikacija stečenih u
Republici Srbiji sa kvalifikacijama stečenim u drugim državama.
NOKS
se zasniva na principima:
1)
celoživotnog učenja - uvažavanje potreba i mogućnosti pojedinca za učenje i
razvoj tokom celog života;
2)
individualnosti - sticanje kvalifikacija, u skladu sa iskustvima, potrebama,
interesovanjima, društvenim i životnim ulogama i razvojnim karakteristikama
pojedinca;
3)
jednakih mogućnosti - sticanje kvalifikacija bez obzira na godine života, pol,
teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu,
kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto
boravka, materijalno ili zdravstveno stanje i druga lična svojstva;
4)
dostupnosti - jednaka prava i uslovi za uključivanje u sve nivoe i vrste
kvalifikacija;
5)
transparentnosti - javnost procesa razvoja i sticanja kvalifikacija;
6)
relevantnosti - zasnovanost kvalifikacija na potrebama tržišta rada, naučno-istraživačkog
i umetničkog rada, odnosno društva u celini;
7)
otvorenosti - različiti načini sticanja kvalifikacija i mogućnosti za
horizontalnu i vertikalnu prohodnost u sistemu kvalifikacija uključujući i
akademsku mobilnost;
8)
partnerstva i saradnje - partnerstvo i saradnja između nosioca i učesnika u
sistemu kvalifikacija;
9)
obezbeđivanje kvaliteta - upravljanje procesom razvoja kvalifikacija na osnovu
standarda i ishoda učenja, kao i sistemom kvaliteta u procesu sticanja i
vrednovanja kvalifikacija;
10)
uporedivosti - povezivanje NOKS-a sa EOK-om.
Kvalifikacije
se u NOKS-u svrstavaju u osam (8) nivoa i četiri (4) podnivoa:
1)
prvi nivo (nivo 1), koji se stiče završavanjem osnovnog obrazovanja i
vaspitanja, osnovnog obrazovanja odraslih, osnovnog muzičkog, odnosno osnovnog
baletskog obrazovanja i vaspitanja;
2)
drugi nivo (nivo 2), koji se stiče stručnim osposobljavanjem, u trajanju do
jedne godine, obrazovanjem za rad u trajanju do dve godine, odnosno neformalnim
obrazovanjem odraslih u trajanju od 120-360 sati obuke. Uslov za sticanje ovog
nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
3)
treći nivo (nivo 3), koji se stiče završavanjem srednjeg stručnog obrazovanja u
trogodišnjem trajanju, odnosno neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od
najmanje 960 sati obuke. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo
1 NOKS-a;
4)
četvrti nivo (nivo 4), koji se stiče završavanjem srednjeg obrazovanja u
četvorogodišnjem trajanju (stručno, umetničko, odnosno gimnazijsko). Uslov za
sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
5)
peti nivo (nivo 5), koji se stiče završavanjem majstorskog, odnosno
specijalističkog obrazovanja u trajanju od dve, odnosno jedne godine i
neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od najmanje šest meseci. Uslov za
sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 3, odnosno nivo 4 NOKS-a, a za
sticanje kroz neformalno obrazovanje odraslih prethodno stečen nivo 4 NOKS-a;
6)
šesti nivo, podnivo jedan (nivo 6.1), koji se stiče završavanjem osnovnih
akademskih studija (u daljem tekstu: OAS) obima od najmanje 180 ESPB bodova,
odnosno osnovnih strukovnih studija (u daljem tekstu: OSS) obima od 180 ESPB
bodova. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS-a i
položena opšta, stručna odnosno umetnička matura, u skladu sa zakonima koji
uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje;
7)
šesti nivo, podnivo dva (nivo 6.2), koji se stiče završavanjem OAS obima od
najmanje 240 ESPB bodova, odnosno specijalističkih strukovnih studija obima od
najmanje 60 ESPB bodova. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo
4 NOKS i položena opšta, stručna odnosno umetnička matura, u skladu sa zakonima
koji uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje, odnosno
nivo 6.1 (OSS obima 180 ESPB bodova);
8)
sedmi nivo, podnivo jedan (nivo 7.1), koji se stiče završavanjem integrisanih
akademskih studija obima od 300 do 360 ESPB bodova, master akademskih studija
(u daljem tekstu: MAS) obima od najmanje 60 ESPB bodova, uz prethodno ostvarene
OAS obima 240 ESPB, MAS obima od najmanje 120 ESPB (uz prethodno ostvarene OAS
obima 180 ESPB), odnosno master strukovnih studija obima od najmanje 120 ESPB
bodova (uz prethodno ostvarene OSS obima 180 ESPB bodova);
9)
sedmi nivo, podnivo dva (nivo 7.2), koji se stiče završavanjem specijalističkih
akademskih studija obima od najmanje 60 ESPB bodova (uz prethodno ostvarene
master akademske studije);
10)
osmi nivo (nivo 8), koji se stiče završavanjem doktorskih studija obima 180
ESPB bodova (uz prethodno završene integrisane akademske, odnosno master
akademske studije).
Nivoi
NOKS-a za pojedinačne kvalifikacije nivoa iz stava 1. tač. 6)-8), u Registru i
javnim ispravama označavaju se uz navođenje vrste kvalifikacije, i to:
1)
podnivo 6.1 stečen završavanjem OAS obima od najmanje 180 ESPB bodova, označava
se sa 6.1 A;
2)
podnivo 6.1 stečen završavanjem OSS obima 180 ESPB bodova označava se sa 6.1 S;
3)
podnivo 6.2 stečen završavanjem OAS obima od najmanje 240 ESPB bodova, označava
se sa 6.2 A;
4)
podnivo 6.2 stečen završavanjem specijalističkih strukovnih studija obima 60
ESPB bodova, označava se sa 6.2 S;
5)
podnivo 7.1 stečen završavanjem integrisanih akademskih studija obima od 300 do
360 ESPB bodova i MAS, označava se sa 7.1 A;
6)
podnivo 7.1 stečen završavanjem master strukovnih studija označava se sa 7.1 S.
Deskriptori nivoa kvalifikacija
Za
svaki nivo i podnivo kvalifikacija iz člana 5. ovog zakona, utvrđeni su
deskriptori neophodni za obavljanje posla ili dalje učenje. Kvalifikacije se
razvrstavaju po nivoima na osnovu složenosti ishoda učenja.
Deskriptori
nivoa kvalifikacija iz stava 1. ovog člana dati su u Prilogu 1. ovog zakona i
čine njegov sastavni deo.
Prema
vrsti, kvalifikacije se u NOKS-u razvrstavaju na:
1)
opšte - osnovno obrazovanje i vaspitanje i gimnazijsko obrazovanje i vaspitanje
koje obuhvata sve tipove i smerove gimnazija kao i specijalizovane gimnazije, u
skladu sa zakonima koji uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja,
osnovno i srednje obrazovanje;
2)
stručne - srednje stručno obrazovanje, srednje umetničko obrazovanje i obuke, u
skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, stručno
obrazovanje, dualno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3)
akademske - visoko obrazovanje stečeno završavanjem osnovnih akademskih, master
akademskih, specijalističkih akademskih i doktorskih studija, u skladu sa
zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
4)
strukovne - visoko obrazovanje stečeno na osnovnim strukovnim, specijalističkim
strukovnim i master strukovnim studijama, u skladu sa zakonom koji uređuje
visoko obrazovanje.
Sistem za razvrstavanje kvalifikacija
Sistem
prema kome se kvalifikacije razvrstavaju i šifriraju u NOKS-u (u daljem tekstu:
KLASNOKS), usklađen je sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom obrazovanja
ISCED 13-F, i sadrži nazive sektora, užih sektora i podsektora obrazovanja i
osposobljavanja u koje se kvalifikacije razvrstavaju i njihove numeričke oznake
na osnovu kojih se utvrđuje šifra kvalifikacije.
KLASNOKS
utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
U
aktu iz stava 2. ovog člana utvrđuju se i odnosi između KLASNOKS-a i područja
rada, odnosno naučnih, umetničkih, odnosno stručnih oblasti u okviru
obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, utvrđenih do stupanja na
snagu ovog zakona.
Načini sticanja kvalifikacije
Kvalifikacije
se mogu steći formalnim i neformalnim obrazovanjem i kroz postupak priznavanja
prethodnog učenja.
U
formalnom obrazovanju opšte, stručne, akademske i strukovne kvalifikacije se
stiču završavanjem osnovnog, srednjeg, odnosno visokog obrazovanja na
verifikovanim ustanovama obrazovanja i vaspitanja, odnosno akreditovanim
visokoškolskim ustanovama i studijskim programima, nakon čega se izdaje
odgovarajuća javna isprava, u skladu sa zakonima koji uređuju osnovno
obrazovanje i vaspitanje, srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko
obrazovanje.
U
neformalnom obrazovanju stručne kvalifikacije stiču se kroz različite
aktivnosti obrazovanja odraslih kod JPOA, nakon čega se izdaje odgovarajuća
javna isprava ili uverenje, u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje
odraslih, odnosno drugim zakonom u skladu sa članom 39. stav 3. ovog zakona.
Priznavanjem
prethodnog učenja, stručne kvalifikacije se stiču kod JPOA kroz poseban
postupak u kojem se, u skladu sa standardom kvalifikacije, procenjuju znanja,
veštine i stavovi stečeni na osnovu radnog ili životnog iskustva, nakon čega se
izdaje odgovarajuća javna isprava ili uverenje, u skladu sa zakonom koji
uređuje obrazovanje odraslih.
Karijerno vođenje i savetovanje
Uslugama
karijernog vođenja i savetovanja obezbeđuje se podrška pojedincu za ostvarivanje
prohodnosti kroz nivoe NOKS-a, čime se omogućava primena koncepta celoživotnog
učenja i lakša pokretljivost radne snage.
Usluge
karijernog vođenja i savetovanja pružaju se u skladu sa standardima za
karijerno vođenje i savetovanje koje donosi ministar nadležan za poslove
obrazovanja.
Usluge
karijernog vođenja i savetovanja pružaju Nacionalna služba za zapošljavanje,
JPOA u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje odraslih i visokoškolske
ustanove u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.
Program
profesionalne orijentacije, odnosno karijernog vođenja i savetovanja učenika
realizuje osnovna, odnosno srednja škola, u skladu sa zakonom koji uređuje
osnovno, odnosno srednje obrazovanje i standardima iz stava 2. ovog člana.
III TELA I INSTITUCIJE NADLEŽNE ZA RAZVOJ I
PRIMENU NOKS-A
Savet
za NOKS (u daljem tekstu: Savet) obrazuje se kao savetodavno telo koje daje
preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u skladu sa
javnim politikama u oblasti celoživotnog učenja, zapošljavanja, karijernog
vođenja i savetovanja.
Savet
ima 25 članova koje imenuje Vlada, i to:
1)
šest članova na predlog: ministarstva nadležnog za obrazovanje, ministarstva
nadležnog za rad i zapošljavanje, ministarstva nadležnog za privredu,
ministarstva nadležnog za omladinu, ministarstva nadležnog za državnu upravu i
lokalnu samoupravu i ministarstva nadležnog za zdravlje;
2)
tri člana na predlog: pokrajinskog sekretarijata nadležnog za obrazovanje, pokrajinskog
sekretarijata nadležnog za visoko obrazovanje i pokrajinskog sekretarijata
nadležnog za rad i zapošljavanje;
3)
jednog člana na predlog Nacionalne službe za zapošljavanje;
4)
dva člana na predlog Privredne komore Srbije;
5)
pet članova predstavnika visokoškolskih ustanova, i to tri na predlog
Konferencije univerziteta i dva na predlog Konferencije akademija strukovnih
studija i visokih škola (u daljem tekstu: Konferencija akademija i visokih
škola);
6)
dva člana predstavnika stručnih škola na predlog zajednica stručnih škola;
7)
jednog člana predstavnika gimnazija na predlog zajednice gimnazija;
8)
dva člana na predlog reprezentativnih sindikata, koji su članovi
Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
9)
dva člana na predlog reprezentativnih udruženja poslodavaca, koji je član
Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
10)
jednog člana predstavnika organizacija civilnog društva, na predlog organa
nadležnog za koordinaciju s organizacijama civilnog društva.
Mandat
članova Saveta traje četiri godine.
Savetom
predsedava član koji je predstavnik ministarstva nadležnog za obrazovanje.
Vlada
razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to:
1)
na lični zahtev;
2)
ako ne ispunjava dužnosti člana Saveta ili svojim postupcima povredi ugled te
dužnosti, na predlog organizacije na čiji je predlog imenovan.
U
slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana, ovlašćeni predlagač će predložiti
Vladi novog člana u roku od 30 dana od donošenja rešenja o razrešenju, a Vlada
će imenovati novog člana na period do isteka mandata Saveta, u roku od 30 dana
od dana dostavljanja predloga ovlašćenog predlagača.
Savet
podnosi Vladi izveštaj o svome radu najmanje jedanput godišnje.
Savet
donosi poslovnik o svom radu.
Administrativno-tehničke
poslove za Savet obavlja Agencija za kvalifikacije (u daljem tekstu: Agencija).
Savet:
1)
predlaže standarde kvalifikacija za sve nivoe NOKS-a;
2)
predlaže Vladi osnivanje sektorskog veća za određeni sektor rada, odnosno
delatnosti;
3)
daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa
strateškim dokumentima Republike Srbije;
4)
daje preporuke o poboljšanjima u povezivanju obrazovanja i potreba tržišta
rada;
5)
daje mišljenje ministru nadležnom za obrazovanje o preporukama sektorskih veća
oko upisne politike u srednje škole i na visokoškolske ustanove;
6)
prati rad sektorskih veća i daje preporuke za unapređivanje rada na osnovu
redovnih izveštaja o radu sektorskih veća;
7)
daje mišljenje na standarde za samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta
JPOA;
8)
obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Radi
obavljanja poslova obezbeđivanja kvaliteta i pružanja stručne podrške Savetu i
drugim nadležnim organizacijama u svim aspektima razvoja i implementacije
NOKS-a, Vlada osniva Agenciju.
Agencija
ima svojstvo pravnog lica.
Rad
Agencije finansira se iz budžeta Republike Srbije, sopstvenih sredstava,
poklona (donacija), priloga i drugih prihoda koje ostvari u skladu sa zakonom.
Agencija
podnosi Vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu najkasnije do 1. marta tekuće
godine, a izuzetno podnosi i periodične izveštaje ili izveštaj o izvršenju
nekog posla, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, u roku
koji ne može biti kraći od 20 dana.
Na
osnivanje, upravljanje i rad Agencije primenjuju se odredbe zakona koji uređuje
javne agencije.
Agencija:
1)
razmatra inicijative za uvođenje novih kvalifikacija;
2)
pruža stručnu podršku sektorskom veću i priprema predlog standarda
kvalifikacije;
3)
pruža administrativno-tehničku podršku radu sektorskih veća;
4)
vodi Registar i stara se o upisu podataka u odgovarajuće podregistre;
5)
razvrstava i šifrira kvalifikacije prema KLASNOKS sistemu;
6) vrši
priznavanje stranih školskih isprava;
7)
vrši postupak priznavanja strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja (u
daljem tekstu: profesionalno priznavanje), u skladu sa ovim zakonom i zakonom
koji uređuje visoko obrazovanje;
8)
vrši prvo vrednovanje stranog studijskog programa u postupku iz tačke 7) ovog
stava, u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
9)
daje odobrenje drugim organizacijama za sticanje statusa JPOA;
10)
utvrđuje visinu takse za javne usluge iz tač. 6), 7) i 9) ovog stava;
11)
vodi evidenciju o profesionalnom priznavanju u skladu sa ovim i zakonom koji
uređuje visoko obrazovanje;
12)
vrši spoljašnju proveru kvaliteta JPOA, najmanje jednom u toku petogodišnjeg
trajanja odobrenja;
13)
na zahtev ministarstva nadležnog za obrazovanje, daje izveštaj o ispunjenosti
uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih, izvođenja
programa i kadra;
14)
priprema razvojne projekte, analize i istraživanja od značaja za razvoj kvalifikacija;
15)
prati i meri efekte implementacije (novih) kvalifikacija na zapošljavanje i
celoživotno učenje;
16)
predlaže mere unapređivanja osiguranja kvaliteta u celokupnom sistemu;
16a)
pruža informacije licima kojima je izvršeno profesionalno priznavanje strane
visokoškolske isprave o mogućnostima za pristup profesijama koje su uređene
posebnim propisima;
17)
obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Poslove
iz stava 1. tač. 4), 6), 7), 9), 10) i 11) ovog člana Agencija obavlja kao
poverene poslove.
Agencija
za kvalifikacije može da obrazuje posebne stručne komisije i timove za
obavljanje poslova spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada JPOA, provere
ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih
u skladu sa standardom kvalifikacije u postupku sticanja statusa JPOA i druge
poslove iz nadležnosti Agencije.
U
posebne stručne komisije iz stava 1. ovog člana mogu da se imenuju:
1)
lica sa odgovarajućim obrazovanjem i odgovarajućim radnim iskustvom u struci od
najmanje tri godine;
2)
zaposleni u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji rade na
razvoju obrazovanja i vaspitanja;
3)
zaposleni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji rade
na vrednovanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
4)
lice koje ispunjava uslove za prosvetnog savetnika, kao i lice koje je izabrano
za savetnika - spoljnjeg saradnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove
sistema obrazovanja i vaspitanja;
5)
nastavnici visokoškolskih ustanova koji su imenovani za recenzente Nacionalnog
saveta za visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko
obrazovanje.
Lica
iz stava 2. tačka 1) ovog člana biraju se na osnovu javnog konkursa.
Lica
iz stava 2. ovog člana mogu da se imenuju u stručne timove koji pružaju podršku
sektorskim većima.
Lica
iz stava 2. ovog člana imaju pravo na naknadu u visini koju utvrdi Vlada.
Agencija
za kvalifikacije ima organ upravljanja, organ poslovođenja, stručne organe i
službe koje obavljaju administrativno-tehničke poslove.
Bliži
uslovi u pogledu načina rada, načina i postupka izbora i razrešenja organa
Agencije utvrđuju se aktom o osnivanju i statutom.
Upravni
odbor ima pet članova.
Predsednika
i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada na period od pet godina, sa
mogućnošću još dva izbora, i to tri na predlog ministarstva nadležnog za
obrazovanje, jednog na predlog ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje i
jednog na predlog ministarstva nadležnog za privredu.
U
Upravni odbor Agencije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za prijem
u radni odnos u državni organ, koje ima visoko obrazovanje, najmanje devet
godina radnog iskustva na poslovima iz jedne ili više oblasti iz nadležnosti
Agencije i koje nije zaposleno u Agenciji.
Član
Upravnog odbora Agencije ne može biti lice koje je bilo osuđeno za krivično
delo protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za drugo
krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna,
sve dok kazna ne bude brisana po zakonu.
Član
Upravnog odbora ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na
funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave,
u organu političke stranke ili na dužnost organa poslovođenja ustanove
obrazovanja i vaspitanja, odnosno visokoškolske ustanove, kao ni lice koje je
član Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog
prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalne službe
za zapošljavanje ili na dužnosti organa poslovođenja kod pravnih lica i
preduzetnika koje se bave delatnostima obrazovanja.
Vlada
razrešava člana Upravnog odbora pre isteka mandata, i to:
1)
na lični zahtev;
2)
ako ne ispunjava dužnosti člana Upravnog odbora, ne ispunjava uslove za
imenovanje, ako ne ispunjava obaveze predviđene ovim ili posebnim zakonom ili
aktom o osnivanju Agencije ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu
zatvora od najmanje šest meseci;
3)
na obrazloženi zahtev ovlašćenog predlagača.
U
slučaju razrešenja iz stava 6. ovoga člana, ovlašćeni predlagač će predložiti
Vladi novog člana u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o razrešenju, a
Vlada će imenovati novog člana na period do isteka mandata Upravnog odbora, u
roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ovlašćenog predlagača.
Nadležnost Upravnog odbora
Upravni
odbor:
1)
usvaja godišnji program rada Agencije;
2)
usvaja finansijski plan Agencije;
3)
usvaja izveštaje koje Agencija podnosi osnivaču;
4)
donosi propise i druge opšte akte Agencije, izuzev pravilnika o unutrašnjoj
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji;
5)
usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad;
6)
nadzire poslovanje javne agencije;
7)
utvrđuje iznos takse za javne usluge iz člana 15. stav 1. tač. 6), 7) i 9) ovog
zakona;
8)
predlaže visinu naknade za lica iz člana 15a stav 2. ovog zakona koju utvrđuje
Vlada;
9)
vrši druge poslove određene ovim zakonom, zakonom koji uređuje rad javnih
agencija ili aktom o osnivanju Agencije.
Član
upravnog odbora ima pravo na naknadu za rad u iznosu koji utvrđuje Vlada.
Direktora
na period od pet godina, sa mogućnošću još dva izbora, imenuje Vlada, u skladu
sa zakonom kojim se uređuju javne agencije.
Direktor:
1)
zastupa i predstavlja Agenciju;
2)
rukovodi radom i poslovanjem Agencije;
3)
donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u
Agenciji;
4)
donosi pojedinačne akte Agencije;
5)
odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji;
6)
priprema i sprovodi odluke upravnog odbora;
7) (brisana)
8)
vrši druge poslove određene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju javne
agencije ili aktom o osnivanju Agencije.
Sektorsko
veće je telo zasnovano na principu socijalnog partnerstva koje na predlog
Saveta osniva Vlada.
Vlada
imenuje članove Sektorskog veća iz oblasti za koju se veće osniva na predlog:
1)
Privredne komore Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca iz reda
privrednih subjekata iz oblasti za koju je formirano sektorsko veće;
2)
Strukovnih komora, odnosno udruženja;
3)
Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, iz reda stručnjaka iz
oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
4)
Konferencija univerziteta i Konferencija akademija i visokih škola, a iz reda
nastavnika visokoškolskih ustanova;
5)
Nacionalne službe za zapošljavanje;
6)
ministarstava nadležnih za: poslove obrazovanja, zapošljavanja i rada i delatnosti
za koju se osniva sektorsko veće;
7)
zajednice stručnih škola;
8)
reprezentativnih granskih sindikata;
9)
Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja iz reda zaposlenih stručnjaka
iz oblasti za koju je osnovano sektorsko veće i iz drugih institucija, ustanova
i organizacija relevantnih za oblast za koju je osnovano sektorsko veće.
Mandat
članova Sektorskih veća traje pet godina.
Vlada
razrešava člana Sektorskog veća pre isteka mandata, i to:
1)
na lični zahtev;
2)
ako ne ispunjava dužnosti člana Sektorskog veća ili svojim postupcima povredi
ugled te dužnosti, a na predlog organizacije na čiji je predlog imenovan;
3)
na obrazloženi zahtev ovlašćenog predlagača.
U
slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana, ovlašćeni predlagač će predložiti
Vladi novog člana u roku od 30 dana od donošenja rešenja o razrešenju, a Vlada
će imenovati novog člana na period do isteka mandata Sektorskog veća, u roku od
30 dana od dana dostavljanja predloga ovlašćenog predlagača.
Za
realizaciju aktivnosti na konkretnim kvalifikacijama Sektorsko veće može da
predloži Agenciji da obrazuje stručne timove.
Sektorsko
veće podnosi godišnji izveštaj o radu Agenciji, ministarstvu nadležnom za
poslove obrazovanja i Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu
kalendarsku godinu.
Članovi
Sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na naknadu za rad u visini koju
utvrdi Vlada.
Nadležnost Sektorskog veća
Sektorsko
veće:
1)
analizira postojeće i utvrđuje potrebne kvalifikacije u određenom sektoru;
2)
identifikuje kvalifikacije koje treba osavremeniti;
3)
identifikuje kvalifikacije koje više ne odgovaraju potrebama sektora;
4)
donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora;
5)
daje mišljenje o očekivanim ishodima znanja i veština unutar sektora;
6)
promoviše dijalog i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;
7)
promoviše mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;
8)
identifikuje mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora;
9)
razmatra implikacije nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar
sektora;
10)
predlaže liste kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču
priznavanjem prethodnog učenja;
11)
obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja
Ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja:
1)
prati primenu ovog zakona;
2)
donosi metodologiju za razvoj standarda kvalifikacija, na predlog Agencije;
3)
povezuje NOKS sa EOK;
4)
usvaja standard kvalifikacije;
5)
donosi standarde za samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta JPOA;
6)
promoviše NOKS i različite mogućnosti za učenje i dostizanje standarda
kvalifikacija;
7)
obavlja poslove Nacionalne koordinacione tačke;
8)
obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Savet,
Agencija, nadležna ministarstva, Nacionalna služba za zapošljavanje i
Republički zavod za statistiku, dužni su da usklađuju aktivnosti za potrebe
razvoja i implementacije NOKS-a i razmenjuju podatke iz evidencija i baza
podataka koje vode u skladu sa zakonom.
IV OBEZBEĐIVANJE KVALITETA U PRIMENI NOKS-a
Standard
kvalifikacije izrađuje se u skladu sa ovim zakonom na osnovu metodologije iz
člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona, i pored osnovnih podataka o
kvalifikaciji, sadrži i podatke o povezanosti kvalifikacije sa standardom
zanimanja, čime se omogućava uvezivanje podataka iz obrazovnog sistema i podataka
sa tržišta rada.
Standard
kvalifikacije je osnov za razvoj programa obrazovanja za sticanje kvalifikacije
na svim nivoima obrazovanja.
Podnošenje inicijative za razvijanje i
usvajanje standarda kvalifikacije
Inicijativu
za razvijanje i usvajanje standarda za novu kvalifikaciju (u daljem tekstu:
inicijativa) može da podnese Sektorsko veće, Savet za stručno obrazovanje i
obrazovanje odraslih, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko
obrazovanje, Nacionalna služba za zapošljavanje, visokoškolska ustanova,
državni organ i drugo pravno lice (privredno društvo, JPOA i dr.).
Inicijativa
iz stava 1. ovog člana sadrži elaborat o opravdanosti kvalifikacije i
inicijalni predlog standarda kvalifikacije i podnosi se Agenciji na obrascu
čiju sadržinu i izgled utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Ukoliko
je kvalifikacija predložena inicijativom iz stava 1. ovog člana obuhvaćena
nekom drugom kvalifikacijom iz Registra, direktor Agencije o tome obaveštava
podnosioca inicijative u roku od 15 dana od dana podnošenja inicijative.
Ukoliko
standard kvalifikacije predložen inicijativom iz stava 1. ovog člana nije
obuhvaćen drugim standardom kvalifikacije iz Registra, Agencija u roku od 15
dana dostavlja preporuku o razvoju kvalifikacije na osnovu inicijative iz stava
1. ovog člana odgovarajućem sektorskom veću.
Kada
je Sektorsko veće podnosilac inicijative, na osnovu preporuke iz stava 4. ovog
člana Agencija izrađuje standard kvalifikacije shodno odredbi člana 27. stav 5.
ovog zakona.
Izrada predloga standarda kvalifikacije
Sektorsko
veće u roku od 30 dana od dana dostavljanja preporuke iz člana 26. stava 4.
ovog zakona donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacije i dostavlja
je Agenciji radi pripreme tog predloga.
Ukoliko
nađe da donošenje standarda kvalifikacije predloženog inicijativom nije
opravdano, Sektorsko veće donosi odluku o neprihvatanju inicijative sa
obrazloženjem i o tome obaveštava Agenciju u roku od 30 dana od dana
dostavljanja preporuke iz člana 26. stav 4. ovog zakona.
Kada
je podnosilac inicijative ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja,
ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, ministarstvo nadležno za poslove
privrede, Nacionalni prosvetni savet, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje
odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i visokoškolska ustanova,
odluka iz stava 2. ovog člana, pored razloga za neprihvatanje, obavezno sadrži
i uputstvo za izmenu i rok za dostavljanje izmenjene inicijative, za koju bi
sektorsko veće donelo odluku iz stava 1. ovog člana.
Rok
za dostavljanje izmenjene inicijative iz stava 3. ovog člana ne može biti kraći
od 30 dana.
Agencija
u roku od 60 dana od dana prijema odluke iz stava 1. ovog člana, dostavlja
standard kvalifikacije Savetu radi utvrđivanja predloga, odnosno u roku od osam
dana od dana dostavljanja odluke iz stava 2. ovog člana o tome obaveštava
podnosioca inicijative.
Ukoliko
podnosilac iz stava 3. ovog člana ne dostavi izmenjenu inicijativu u roku
određenom u stavu 4. ovog člana, inicijativa se smatra odbijenom.
Po
prijemu obaveštenja iz stava 5. ovog člana i člana 26. stav 3. ovog zakona
podnosilac inicijative može podneti prigovor ministarstvu nadležnom za poslove
obrazovanja u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.
Ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora
iz člana 27. stav 7. ovog zakona imenuje komisiju za davanje stručnog mišljenja
o inicijativi, koju čine zaposleni u Ministarstvu i Agenciji koji obavljaju
poslove u vezi sa kvalifikacijama.
U
komisiji iz stava 1. ovog člana ne mogu biti imenovani članovi sektorskog veća
koje je donelo odluku o odbijanju inicijative.
Komisija
iz stava 1. ovog člana dostavlja ministru izveštaj i predlog za donošenje
odluke u roku od 30 dana od dana imenovanja.
Ministarstvo
je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 3. ovog
člana vrati inicijativu Agenciji, odnosno sektorskom veću na ponovno
odlučivanje, odnosno da obavesti podnosioca da je prigovor neosnovan.
Agencija,
odnosno sektorsko veće je dužno da u roku od 30 dana od dana vraćanja
inicijative na ponovno odlučivanje donese odluku u skladu sa pravnim shvatanjem
Ministarstva.
Ukoliko
Agencija, odnosno sektorsko veće ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem
Ministarstva, na predlog podnosioca inicijative, ministar će u roku od 30 dana
od dana prijema predloga odlučiti o inicijativi.
Ukoliko
odlukom iz stava 6. ovog člana prihvati inicijativu, Ministarstvo će Agenciji,
odnosno sektorskom veću naložiti da predlog standarda za iniciranu
kvalifikaciju izradi i dostavi Savetu radi utvrđivanja predloga standarda
kvalifikacije u roku od 60 dana od dana dostavljanja te odluke.
Usvajanje standarda kvalifikacije
Savet,
u roku od 30 dana od dana prijema materijala iz člana 27. stav 5. ovog zakona,
utvrđuje predlog standarda kvalifikacije i dostavlja ga ministarstvu nadležnom
za poslove obrazovanja.
Ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja u roku od 30 dana od dana prijema predloga iz
stava 1. ovog člana donosi akt o usvajanju standarda kvalifikacije i dostavlja
ga Agenciji radi upisa u Registar.
Akt
iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike
Srbije - Prosvetnom glasniku".
Ukoliko
Savet ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja predlog iz stava
1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema materijala iz člana 27. stav 5.
ovog zakona, ministar nadležan za poslove obrazovanja donosi odluku o
inicijativi za usvajanje standarda kvalifikacije bez predloga Saveta.
Registar
se sastoji iz podregistra nacionalnih kvalifikacija, podregistra standarda
kvalifikacije i podregistra JPOA sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje
praktičan rad.
Podregistar
nacionalnih kvalifikacija se uspostavlja za potrebe upravljanja podacima o
kvalifikacijama, razvrstanim prema nivou i vrsti, u skladu sa KLASNOKS-om.
Podregistar
standarda kvalifikacije se uspostavlja za potrebe upravljanja podacima o
standardima kvalifikacija.
Podregistar
JPOA uspostavlja se za potrebe upravljanja podacima o JPOA kojima su data ili
oduzeta odobrenja, odobrenim aktivnostima obrazovanja odraslih i poslodavcima
kod kojih JPOA realizuju praktičan rad.
Registar
iz stava 1. ovog člana vodi Agencija u elektronskom obliku.
Podaci
iz registra iz stava 1. ovog člana su otvoreni i dostupni preko zvanične
internet stranice Agencije, koja se vodi dvojezično - na srpskom i engleskom
jeziku.
Sadržaj
i način vođenja Registra i podregistara, kao i druga pitanja od značaja za
vođenje registra, propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Upis kvalifikacija u podregistar nacionalnih
kvalifikacija
Opšte
i stručne kvalifikacije nivoa od 1 do 5 NOKS-a Agencija upisuje u podregistar
nacionalnih kvalifikacija u roku od osam dana od dana prijema akta iz člana 29.
stav 2. ovog zakona.
Akademske
i strukovne kvalifikacije nivoa od 6.1 do 8 NOKS-a akreditovane u skladu sa
zakonom koji uređuje visoko obrazovanje, Agencija upisuje u podregistar
nacionalnih kvalifikacija po dobijanju obaveštenja o akreditaciji od
Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.
Upis standarda u podregistar standarda
kvalifikacija
Standarde
opštih, stručnih, akademskih i strukovnih kvalifikacija nivoa od 1 do 8 NOKS-a
Agencija upisuje u podregistar standarda kvalifikacija nakon prijema akta iz
člana 29. stav 2. ovog zakona.
V POVEZIVANJE NOKS-A SA EOK-OM
Povezivanje
NOKS-a sa EOK-om je zvaničan postupak uspostavljanja odnosa između
odgovarajućih nivoa ova dva sistema.
Podatak
o povezanosti nivoa NOKS-a sa nivoima EOK-a unosi se u odgovarajuću rubriku u
javnoj ispravi o stečenoj kvalifikaciji na svim nivoima, u skladu sa ovim
zakonom i propisima koji uređuju sadržinu i izgled obrazaca javnih isprava u
srednjem obrazovanju i vaspitanju, obrazovanju odraslih i visokom obrazovanju.
Radi
realizacije procesa povezivanja NOKS-a sa EOK-om i EPVO-om, uspostavlja se
Nacionalna koordinaciona tačka (u daljem tekstu: NKT), koja je nadležna za:
1)
izradu Izveštaja za povezivanje NOKS-a sa EOK-om;
2)
podnošenje Izveštaja Savetodavnom odboru EOK-a;
3)
održavanje komunikacije sa Savetodavnim odborom EOK-a.
Poslovi
NKT obavljaju se u okviru ministarstva nadležnog za obrazovanje.
VI PRIZNAVANJE STRANIH ŠKOLSKIH ISPRAVA
Državljanin
Republike Srbije koji je u inostranstvu završio osnovnu ili srednju školu ili
pojedini razred škole, odnosno koji je u Republici Srbiji završio stranu
osnovnu ili srednju školu ili pojedine razrede škole, ima pravo da zahteva
priznavanje stečene strane školske isprave.
Strani
državljanin i lice bez državljanstva ima pravo da zahteva priznavanje strane
školske isprave, ako za to ima pravni interes.
Državljanin
Republike Srbije, strani državljanin i lice bez državljanstva, koji nema
odgovarajuću stranu školsku ispravu potrebnu za postupak priznavanja, može da
se upiše u odgovarajući razred osnovne škole na osnovu prethodne provere
znanja.
Priznavanjem
se strana školska isprava izjednačava sa odgovarajućom javnom ispravom stečenom
u Republici Srbiji.
Postupak
priznavanja strane školske isprave sprovodi ENIC/NARIC centar, kao
organizaciona jedinica Agencije.
Postupak
priznavanja strane školske isprave sprovodi se u skladu sa odredbama ovog
zakona, ako međunarodnim ugovorom nije predviđeno drugačije.
Postupak priznavanja strane školske isprave
U
postupku priznavanja strane školske isprave primenjuju se odredbe zakona kojim
se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
U
postupku iz stava 1. ovog člana uzimaju se u obzir: sistem obrazovanja strane
države, trajanje obrazovanja, nastavni plan i program, prava koja imaocu daje
strana školska isprava i druge okolnosti od značaja za odlučivanje.
Ako
se u postupku utvrdi da strani nastavni plan i program znatno odstupa od
domaćeg sa kojim se upoređuje, priznavanje se uslovljava polaganjem određenih
ispita, izradom određenih radova ili proverom znanja.
Agencija
može utvrđivanje ispita i proveru sposobnosti i veština iz stava 3. ovog člana
poveriti posebnoj stručnoj komisiji odgovarajuće škole.
Ispiti
utvrđeni kao uslov za priznavanje strane školske isprave polažu se u
odgovarajućoj školi najkasnije do datuma koji odredi Agencija.
Prethodnu
proveru znanja iz člana 34. stav 3. i stava 3. ovog člana obavlja tim
sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne nastave, pedagoga
i psihologa škole, uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes
učenika.
Posebna
stručna komisija iz stava 4. ovog člana imenuje se shodno stavu 6. ovog člana.
Učenik
koji je podneo zahtev za priznavanje strane školske isprave osnovnog
obrazovanja, može da bude uslovno upisan u naredni razred, ukoliko postupak
nije okončan do početka školske godine.
U
slučaju iz stava 1. ovog člana škola je dužna da učenika odmah uključi u
odgovarajući razred.
Lice
o čijem se pravu na priznavanje strane školske isprave srednjeg obrazovanja
odlučuje može biti uslovno upisano u naredni razred, ukoliko postupak nije
okončan do isteka roka za upis učenika u školu.
Lice
o čijem se pravu na priznavanje strane školske isprave srednjeg obrazovanja
odlučuje može biti uslovno upisano u prvu godinu studija na visokoškolsku
ustanovu ukoliko postupak nije okončan do isteka roka za upis studenata.
Lice
koje zahteva priznavanje strane školske isprave uz zahtev dostavlja original,
odnosno overenu kopiju te isprave i prevod ovlašćenog prevodioca.
Rešenje
o priznavanju konačno je u upravnom postupku.
Rešenje
o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.
Rešenje
o priznavanju strane školske isprave o završenom srednjem obrazovanju obavezno
sadrži nivo NOKS-a kojem priznata kvalifikacija odgovara.
Agencija
vodi evidenciju i trajno čuva dokumentaciju o priznavanju strane školske
isprave u elektronskom i papirnom obliku.
Evidencija
iz stava 5. ovog člana obuhvata: prezime, ime jednog roditelja i ime, datum i
mesto rođenja, državljanstvo, naziv strane ustanove koja je izdala ispravu,
mesto i državu, trajanje, vrstu i stepen obrazovanja, broj i datum akta o
dodatnim ispitima, broj i datum akta o položenim dodatnim ispitima, broj i
datum rešenja o priznavanju strane školske isprave, kratak sadržaj dispozitiva
rešenja i naziv i nivo NOKS-a kojem priznata kvalifikacija odgovara.
VII PROFESIONALNO PRIZNAVANJE STRANIH
VISOKOŠKOLSKIH ISPRAVA
Postupak za profesionalno priznavanje
Zahtev
za profesionalno priznavanje zainteresovano lice podnosi Agenciji.
Profesionalno
priznavanje vrši ENIC/NARIC centar, kao organizacioni deo Agencije, po
prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, u skladu sa ovim i
zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.
Vrednovanje
stranog studijskog programa iz stava 2. ovog člana, ukoliko međunarodnim
ugovorom nije predviđeno drugačije, vrši se na osnovu vrste i nivoa postignutih
kompetencija stečenih završetkom studijskog programa, uzimajući u obzir sistem
obrazovanja, odnosno sistem kvalifikacija u zemlji u kojoj je visokoškolska
isprava stečena, uslova upisa, prava koja proističu iz strane visokoškolske
isprave u zemlji u kojoj je stečena i drugih relevantnih činjenica, bez
razmatranja formalnih obeležja i strukture studijskog programa, u skladu sa
principima Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog
obrazovanja u evropskom regionu ("Službeni list SCG - Međunarodni
ugovori", broj 7/03).
Rešenje
o profesionalnom priznavanju posebno sadrži: naziv, vrstu, stepen i trajanje
(obim) studijskog programa, odnosno kvalifikacije, koji je naveden u stranoj
visokoškolskoj ispravi - na izvornom jeziku i u prevodu na srpski jezik i
naučnu, umetničku, odnosno stručnu oblast u okviru koje je ostvaren studijski
program, odnosno vrstu i nivo kvalifikacije u Republici Srbiji i nivo NOKS-a
kojem kvalifikacija odgovara.
Direktor
Agencije donosi rešenje o profesionalnom priznavanju u roku od 60 dana od dana
prijema urednog zahteva.
Rešenje
iz stava 4. ovog člana ne oslobađa imaoca od ispunjavanja posebnih uslova za obavljanje
određene profesije propisane posebnim zakonom.
Rešenje
o profesionalnom priznavanju je konačno.
Izuzetno
od stava 3. ovog člana, ukoliko je visokoškolska isprava stečena na jednom od
prvih 500 univerziteta rangiranih na jednoj od poslednje objavljenih
međunarodnih lista rangiranja univerziteta u svetu Shanghai ranking consultancy
(Šangajska lista), US News and World Report Ranking (Lista rejtinga US News and
World Report) ili The Times Higher Education World University Rankings
(Tajmsova lista rejtinga svetskih univerziteta), rešenje o profesionalnom
priznavanju donosi se bez sprovođenja postupka vrednovanja stranog studijskog
programa iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od dana prijema urednog
zahteva.
Ukoliko
nije drugačije propisano, na postupak profesionalnog priznavanja primenjuje se
zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje
o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.
Bliže
uslove u pogledu načina sprovođenja postupka profesionalnog priznavanja
propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
VIII STICANJE STATUSA JAVNO PRIZNATOG
ORGANIZATORA AKTIVNOSTI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Javno priznati organizator aktivnosti
obrazovanja odraslih
Javno
priznati organizator obrazovanja odraslih u smislu ovog zakona je pravno lice
(druga ustanova, javna agencija, javno preduzeće, organizacija nadležna za
poslove zapošljavanja, agencija za zapošljavanje, privredno društvo, nosioci
poslova profesionalne rehabilitacije, preduzetnik, sindikat, udruženje, stručno
društvo, organizacije za obrazovanje odraslih (narodni, radnički, otvoreni
univerzitet, univerzitet za treće doba i dr.), centri i organizacije za stručno
usavršavanje, za učenje stranih jezika, informaciono-komunikacione tehnologije,
za obuku i razvoj ljudskih resursa, za obuku vozača, privredna komora, centar
za karijerno vođenje i savetovanje, udruženje poslodavaca, kulturno-obrazovni
centar, dom kulture, u daljem tekstu: druga organizacija) koje je dobilo
odobrenje statusa JPOA u skladu sa ovim zakonom.
Osnovna
i srednja škola, može da stekne status JPOA ukoliko ispunjava bliže uslove za
obavljanje aktivnosti obrazovanja odraslih propisane u skladu sa ovim zakonom i
ima rešenje o verifikaciji u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnovi sistema
obrazovanja i vaspitanja.
Izuzetno
od stava 1. ovog člana, status javno priznatog organizatora aktivnosti imaju
državni organi i ustanove koji u skladu sa posebnim zakonom obavljaju stručno
usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja odraslih, odnosno druge organizacije
koje su na osnovu posebnog zakona dobile dozvolu nadležnog državnog organa da
obavljaju stručno usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja odraslih.
Bliže
uslove u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava
propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Aktivnosti obrazovanja odraslih za koje se
izdaje odobrenje
Status
javno priznatog organizatora aktivnosti može se steći za aktivnosti:
1)
neformalnog obrazovanja odraslih kojima se stiču kompetencije i/ili
kvalifikacije za obavljanje, usavršavanje ili promenu zanimanja, posla, radne
funkcije ili radne operacije, za nivoe od 1 do 3 i 5 NOKS-a;
2)
obrazovanja odraslih kojim se unapređuju znanja, veštine i sposobnosti, radi
ličnog i profesionalnog razvoja i društveno odgovornog ponašanja, unapređivanja
kvaliteta života, opšteg obrazovanja i kulture (neformalnim obrazovanjem i
informalnim učenjem), za nivoe od 1 do 3 NOKS-a;
3)
karijernog vođenja i savetovanja;
4)
priznavanja prethodnog učenja, kojom se u posebnom postupku procenjuju znanja,
veštine i stavovi stečeni obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom za nivoe
od 1 do 3 i 5 NOKS-a, u skladu sa standardom kvalifikacije i propisima donetim
na osnovu ovog zakona.
Zahtev
za sticanje statusa JPOA iz stava 1. tačka 4) ovog člana može podneti samo
osnovna i srednja škola koja je stekla status JPOA za aktivnosti iz stava 1.
tač. 1)-2) ovog člana.
Izuzetno,
u srednjoj školi iz stava 2. ovog člana može se kroz postupak priznavanja
prethodnog učenja steći i kvalifikacija nivoa 4 NOKS-a ukoliko kandidat završi
program za sticanje kompetencija, u skladu sa članom 63a Zakona o srednjem
obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS ", br. 55/13 i
101/17).
Standarde
i način sprovođenja postupka za priznavanje prethodnog učenja propisuje
ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Postupak za izdavanje odobrenja osnovnoj i
srednjoj školi
Status
JPOA osnovna i srednja škola stiču u postupku dobijanja saglasnosti za
proširenu delatnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju osnovi
sistema obrazovanja i vaspitanja i ovim zakonom.
U
postupku iz stava 1. ovog člana ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja
pribavlja izveštaj o ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja
odraslih, načinu ostvarivanja i kadru i zapisnik o izvršenoj proveri
ispunjenosti uslova u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava, shodno
odredbama člana 42. st. 2, 3, 5, 6. i 7. ovog zakona.
Osnovnoj
i srednjoj školi izdaje se odobrenje na period od pet godina.
Na
spoljašnju proveru kvaliteta, samovrednovanje i oduzimanje odobrenja statusa
JPOA osnovnoj i srednjoj školi shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.
Postupak za izdavanje odobrenja drugoj
organizaciji
Zahtev
za izdavanje odobrenja statusa JPOA druga organizacija podnosi Agenciji.
Zahtev
iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv, delatnost, sedište podnosioca zahteva kao
i predlog programa aktivnosti obrazovanja odraslih.
Predlog
programa aktivnosti obrazovanja odraslih sadrži plan i program aktivnosti
obrazovanja odraslih i način ostvarivanja, uslove predviđene za izvođenje
aktivnosti obrazovanja odraslih koji se odnose na prostor u kome će se ta
aktivnost izvoditi, potrebnu opremu i sredstva, kao i broj potrebnih stručnih
lica koja će biti angažovana za izvođenje aktivnosti obrazovanja odraslih.
Uz
zahtev se prilažu dokazi o ispunjenosti uslova i dokaz o uplati republičke
administrativne takse.
Agencija
u roku od 45 dana od dana prijema urednog zahteva sačinjava izveštaj o
ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih,
načinu ostvarivanja i kadra, u skladu sa standardom kvalifikacije.
Ukoliko
Agencija utvrdi da su ispunjeni uslovi u pogledu plana i programa aktivnosti
obrazovanja odraslih i načina ostvarivanja, upućuje zahtev prosvetnoj
inspekciji radi utvrđivanja ispunjenosti uslova u pogledu prostora, opreme i
nastavnih sredstava za izdavanje odobrenja.
Ukoliko
je izveštaj iz stava 5. ovog člana negativan, direktor Agencije donosi rešenje
o odbijanju zahteva.
Prosvetni
inspektor u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 6. ovog člana
dostavlja Agenciji zapisnik o izvršenoj proveri ispunjenosti uslova.
Direktor
Agencije u roku od deset dana od prijema zapisnika prosvetnog inspektora iz
stava 8. ovog člana rešenjem odlučuje o zahtevu za izdavanje odobrenja.
Rešenje
iz st. 7. i 9. ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Odobrenje
se izdaje na pet godina.
Druga
organizacija podnosi zahtev za izmenu odobrenja i kada vrši statusnu promenu,
menja sedište, odnosno objekat ili uvodi novu aktivnost obrazovanja odraslih.
Odobrenje
se oduzima drugoj organizaciji ukoliko:
1)
prestane da ispunjava uslove za izdavanje odobrenja ili ako aktivnosti
obrazovanja odraslih obavlja u suprotnosti sa ovim zakonom i zakonom koji
uređuje obrazovanje odraslih, na osnovu zapisnika prosvetnog inspektora;
2) u
toku izvođenja aktivnosti učini prekršaj ili krivično delo u vezi sa izvođenjem
aktivnosti obrazovanja odraslih;
3)
se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ne ispunjava obaveze u
pogledu kvaliteta.
Rešenje
o oduzimanju odobrenja drugoj organizaciji kao JPOA donosi direktor Agencije.
Rešenje
iz stava 2. ovog člana konačno je.
JPOA
kome je oduzeto odobrenje iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana može tek
po isteku dve godine od dana oduzimanja odobrenja za rad, ponovo pokrenuti
postupak za izdavanje odobrenja radi sticanja statusa JPOA.
Nadzor
nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, u
skladu sa zakonom.
X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje podzakonskih propisa
Podzakonski
propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od stupanja
na snagu ovog zakona.
Vlada
će imenovati članove Saveta u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Do
početka rada Agencije, Ministarstvo će obavljati administrativno-tehničke
poslove za Savet.
Rok za osnivanje Agencije
Vlada
će doneti akt o osnivanju Agencije u roku od devet meseci od stupanja na snagu
ovog zakona.
Danom
početka rada, Agencija preuzima od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja zaposlene u ENIC/NARIC centru, sredstva za plate, naknade i druga
primanja tih zaposlenih, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za
rad i arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.
Danom
početka rada, Agencija preuzima od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
zaposlene iz Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koji
obavljaju poslove pripreme standarda kvalifikacija za obrazovne profile u
stručnom obrazovanju, sredstva za plate, naknade i druga primanja tih
zaposlenih, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za
obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.
Nadležne
ustanove, organizacije i tela dužni su da usklade rad i organizaciju sa ovim
zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ekvivalentnost postojećih kvalifikacija
Stepeni
stručne spreme, odnosno stepeni obrazovanja, stručni, akademski i naučni nazivi
stečeni prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona,
ekvivalentni su sa nivoima NOKS utvrđenim ovim zakonom, i to:
1)
osnovno obrazovanje, ekvivalentno je nivou 1 NOKS-a;
2)
stručno osposobljavanje u trajanju od godinu dana koje je do stupanja na snagu
ovog zakona odgovaralo prvom stepenu stručne spreme i obrazovanje za rad u
trajanju od dve godine, koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo
drugom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 2 NOKS-a;
3)
srednje obrazovanje u trajanju od tri godine, koje je do stupanja na snagu ovog
zakona odgovaralo trećem stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 3
NOKS-a;
4)
srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine, koje je do stupanja na snagu
ovog zakona odgovaralo četvrtom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 4
NOKS-a;
5)
obrazovanje stečeno u školi za talentovane učenike koje je do stupanja na snagu
ovog zakona odgovaralo četvrtom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 4
NOKS-a;
6)
školovanje za specijalizaciju, koje je do stupanja na snagu ovog zakona
odgovaralo petom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 5 NOKS-a;
7)
stručni naziv stečen završavanjem:
(1)
studija na višoj školi, u trajanju do tri godine, koji je do stupanja na snagu
ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa stručnim
nazivom prvog stepena strukovnih studija, ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a,
(2)
dela studijskog programa osnovnih studija na fakultetu, čijim završavanjem se
stiče prvi stepen visokog obrazovanja, a koji je do stupanja na snagu ovog
zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa stručnim
nazivom osnovnih akademskih studija obima od najmanje 180 ESPB bodova,
ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a,
(3)
osnovnih studija na fakultetu, u trajanju od tri godine, koji je do stupanja na
snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa
stručnim nazivom osnovnih akademskih studija obima od najmanje 180 ESPB bodova,
ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a,
(4)
specijalističkih strukovnih studija drugog stepena u skladu sa Zakonom o
visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 -
autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - autentično
tumačenje, 68/15, 87/16 i 88/17 - dr. zakon), ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a,
(5)
osnovnih studija na fakultetu u trajanju od četiri do šest godina, koji je do
stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio
izjednačen sa akademskim nazivom master, odnosno diplomirani master,
ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a;
8)
akademski naziv stečen završavanjem specijalističkih studija na fakultetu, koji
je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio
izjednačen sa akademskim nazivom specijaliste drugog stepena akademskih
studija, ekvivalentan je nivou 7.2 NOKS-a;
9)
akademski naziv magistra nauka stečen završavanjem magistarskih studija,
odnosno odbranom magistarske teze, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u
pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa naučnim nazivom magistra
nauka, ekvivalentan je nivou 7.2;
10)
naučni stepen doktora nauka stečen završavanjem doktorskih studija, odnosno
odbranom doktorske disertacije, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u
pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa naučnim nazivom doktora
nauka, ekvivalentan je nivou 8.
Predlog standarda kvalifikacija do osnivanja
sektorskog veća
Do
osnivanja sektorskih veća u skladu sa ovim zakonom, odluku o izradi predloga
standarda kvalifikacije donosi Agencija na predlog posebne komisije koja se
obrazuje za svaku pojedinačnu inicijativu za usvajanje standarda kvalifikacije.
Agencija
imenuje komisiju iz stava 1. ovog člana shodno odredbama člana 21. ovog zakona,
u roku od 30 dana od dana dostavljanja preporuke iz člana 26. stav 4.
Do
donošenja standarda zanimanja u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje,
povezanost standarda kvalifikacije sa tržištem rada zasniva se na podacima o
zanimanjima koji su utvrđeni na osnovu propisa iz oblasti rada i zapošljavanja
do stupanja na snagu ovog zakona.
Do
početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom, postupak
profesionalnog priznavanja obavljaće se u skladu sa odredbama zakona koji
uređuje visoko obrazovanje.
Postupci
za profesionalno priznavanje strane visokoškolske isprave, odnosno za
vrednovanja stranog studijskog programa radi zapošljavanja koji su započeti do
početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom, okončaće se po tim
propisima.
Započeti
postupci za izdavanje odobrenja za sticanje statusa JPOA prema propisima koji
su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po tim propisima.
Do
početka rada Agencije u skladu sa ovim zakonom, postupak za izdavanje odobrenja
za sticanje statusa JPOA vršiće se u skladu sa Zakonom o obrazovanju odraslih
("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i 88/17 - dr. zakon).
Do
početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom, postupak priznavanja
stranih školskih isprava obavljaće se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje
osnovno obrazovanje i vaspitanje i zakonom koji uređuje srednje obrazovanje i
vaspitanje.
Postupci
za priznavanje stranih školskih isprava koji su započeti do stupanja na snagu
ovog zakona, okončaće se po tim propisima.
Do
uspostavljanja Registra, Ministarstvo će voditi elektronsku bazu kvalifikacija.
Po
uspostavljanju Registra Agencija preuzima bazu iz stava 1. ovog člana i vodi je
kroz podregistar nacionalnih kvalifikacija.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom
početka rada Agencije u skladu sa ovim zakonom prestaju da važe:
1)
odredbe čl. 17-19, 24-27, 42. i 65. Zakona o obrazovanju odraslih
("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i 88/17 - dr. zakon), u delu koji
se odnosi na postupak za izdavanje odobrenja drugoj organizaciji koja obavlja
delatnost i ima sedište na teritoriji autonomne pokrajine;
2)
odredba člana 41. stav 1. tačka 3) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 88/17).
Podzakonski
akt donet na osnovu člana 17. Zakona o obrazovanju odraslih primenjivaće se do
donošenja podzakonskog akta u skladu sa ovim zakonom.
Danom
početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom prestaju da važe:
1)
odredbe člana 130. stav 1. u delu koji se odnosi na priznavanje strane
visokoškolske isprave radi zapošljavanja, člana 131. stav 3. u delu u kojem je
propisano da je ENIC/NARIC centar organizaciona jedinica Ministarstva, člana
131. stav 4. i člana 133. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik
RS", broj 88/17);
2)
odredbe čl. 86-89. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni
glasnik RS", br. 55/13 i 101/17);
3)
odredbe čl. 96-99. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni
glasnik RS", br. 55/13 i 101/17).
Ovaj
zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom
glasniku Republike Srbije".
Samostalni
članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije
("Sl.
glasnik RS", br. 6/2020)
Konkurs
iz člana 3. ovog zakona Agencija će raspisati u roku od 30 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci
profesionalnog priznavanja strane visokoškolske isprave započeti do stupanja na
snagu ovog zakona okončaće se prema odredbama ovog zakona.
Danom
stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe:
1)
član 150. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik
RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 73/18 i 67/19);
2)
član 62. u delu koji se odnosi na stručno-pedagoški nadzor i član 63. Zakona o
obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17 - dr.
zakon i 27/18 - dr. zakon).
Ovaj
zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom
glasniku Republike Srbije".
|
NIVO
|
ZNANJE
|
VEŠTINE
|
SPOSOBNOSTI
I STAVOVI
|
|
|
Lice
sa stečenim nivoom kvalifikacije:
|
|
|
|
1.
|
Poseduje
osnovna opšta znanja koja omogućuju dalje učenje
|
Primenjuje
veštine potrebne za obavljanje jednostavnih predvidivih zadataka
|
Obavlja
zadatke ili uči prema jednostavnim usmenim i pisanim uputstvima, uz
neposredni nadzor
|
|
2.
|
Poseduje
opšta i stručna znanja o činjenicama i osnovnim principima potrebnim za rad
i/ili učenje
|
Primenjuje
veštine potrebne za obavljanje, rutinskih, unapred utvrđenih operativnih
poslova;
Rukuje alatima i mašinama uz detaljna tehnička uputstva koristeći propisane
materijale za rad
|
Obavlja
poslove u skladu sa utvrđenim tehničko-tehnološkim postupcima, uz nadzor;
Odgovorno je za primenu utvrđenih postupaka, sredstava i organizaciju
sopstvenog rada
|
|
3.
|
Poseduje
opšta i stručna znanja o činjenicama, osnovnim principima i procesima
potrebnim za rad i/ili učenje
|
Primenjuje
veštine potrebne za obavljanje manje složenih, raznovrsnih, povremeno
nestandardnih operativnih poslova; Prikuplja i vrši izbor relevantnih
informacija; Rukuje specijalizovanom opremom, mašinama i postrojenjima
koristeći različite materijale
|
Obavlja
poslove samostalno u skladu sa tehničko-tehnološkim procedurama uz povremene
konsultacije;
Organizuje sopstveni rad;
Odgovorno je za primenu procedura i sredstava sopstvenog rada; Preduzimljiv
je u radu
|
|
4.
|
Poseduje
sistematizovana teorijska znanja potrebna za rad i/ili učenje
|
Primenjuje
veštine potrebne za obavljanje složenih, raznovrsnih, učestalo nestandardnih
poslova koristeći različite metode i tehnike;
Vrši odabir relevantnih informacija prikupljenih iz različitih izvora radi
primene u radu ili učenju;
Rukuje različitom opremom, mašinama i postrojenjima koristeći različite
materijale
|
Obavlja
poslove samostalno u skladu sa tehničko-tehnološkim procedurama;
Organizuje i kontroliše sopstveni rad i/ili rad manje grupe;
Uočava probleme i učestvuje u njihovom rešavanju;
Odgovoran je za izbor postupaka i sredstava za sopstveni rad i/ili rad drugih
|
|
5.
|
Poseduje
specijalizovana stručna znanja potrebna za rad i/ili učenje
|
Primenjuje
veštine potrebne za obavljanje složenih, specifičnih i uglavnom nestandardnih
poslova koji zahtevaju učestvovanje u kreiranju novih rešenja;
Rukuje specijalizovanom opremom, mašinama i postrojenjima koristeći različite
materijale
|
Obavlja
poslove sa velikom samostalnošću u odlučivanju;
Vrši organizovanje, kontrolisanje i vrednovanje sopstvenog rada i/ili rada drugih,
kao i obučavanje drugih za rad;
Preuzima odgovornost za određivanje sopstvenog načina i metoda rada, kao i za
operativni rad drugih;
Ispoljava preduzimljivost za unapređivanje procesa rada i rešavanje problema
u nepredvidivim situacijama
|
|
6.1
|
Poseduje
napredna akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i
procese uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti
učenja i/ili rada
|
Rešava
složene probleme u oblasti učenja i/ili rada u nestandardnim uslovima;
Primenjuje veštine uspešne komunikacije u interakciji i saradnji sa drugima
iz različitih društvenih grupa;
Koristi opremu, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada
|
Preduzimljiv
je u rešavanju problema u nestandardnim uslovima;
Vodi složene projekte samostalno i sa punom odgovornošću;
Primenjuje etičke standarde svoje profesije;
Organizuje, kontroliše i obučava druge za rad;
Analizira i vrednuje različite koncepte, modele i principe teorije i prakse;
Ispoljava pozitivan odnos prema značaju celoživotnog učenja u ličnom i
profesionalnom razvoju
|
|
6.2
|
Poseduje
napredna akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i
procese uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u uskoj specijalističkoj
oblasti učenja i/ili rada
|
Rešava
složene probleme u uskoj specijalističkoj oblasti učenja i/ili rada u
nestandardnim uslovima;
Primenjuje veštine uspešne komunikacije u interakciji i saradnji sa drugima
iz različitih društvenih grupa;
Koristi i specijalizovanu opremu, instrumente i uređaje relevantne za oblast
učenja i/ili rada
|
Preduzimljiv
je u rešavanju problema u nestandardnim uslovima;
Vodi složene projekte samostalno i sa punom odgovornošću;
Primenjuje etičke standarde svoje profesije;
Organizuje, kontroliše i obučava druge za rad;
Analizira i vrednuje različite koncepte, modele i principe teorije i prakse
unapređujući postojeću praksu;
Ispoljava pozitivan odnos prema značaju celoživotnog učenja u ličnom i
profesionalnom razvoju
|
|
7.1
|
Poseduje
visoko specijalizovana akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na
teorije, principe i procese, uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i
primenu u oblasti učenja i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena
istraživanja
|
Rešava
složene probleme na inovativan način koji doprinosi razvoju u oblasti učenja
i/ili rada;
Upravlja i vodi složenu komunikaciju, interakciju i saradnju sa drugima iz
različitih društvenih grupa;
Primenjuje složene metode, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja
i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja
|
Deluje
preduzetnički i preuzima rukovodeće poslove;
Samostalno i sa punom odgovornošću vodi najsloženije projekte;
Planira i realizuje naučna i/ili primenjena istraživanja;
Kontroliše rad i vrednuje rezultate drugih radi unapređivanja postojeće
prakse
|
|
7.2
|
Poseduje
usko specijalizovana akademska znanja koja se odnose na teorije, principe i
procese, uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti
učenja i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja
|
Rešava
složene probleme na inovativan način koji doprinosi razvoju u oblasti rada;
Upravlja i vodi složenu komunikaciju, interakciju i saradnju sa drugima iz
različitih društvenih grupa;
Primenjuje složene metode, instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja
i/ili rada kao osnovu za naučna i primenjena istraživanja
|
Deluje
preduzetnički i preuzima rukovodeće poslove;
Samostalno i sa punom odgovornošću vodi najsloženije projekte;
Kontroliše rad i vrednuje rezultate drugih radi unapređivanja postojeće
prakse
|
|
8.
|
Poseduje
vrhunska teorijska i praktična znanja potrebna za kritičku analizu i
originalna istraživanja u fundamentalnim i primenjenim oblastima nauke sa
svrhom proširivanja i redefinisanja postojećih znanja, nauke ili oblasti rada
|
Primenjuje
napredne i specijalizovane veštine i tehnike potrebne za rešavanje ključnih
problema u istraživanju i za proširivanje i redefinisanje postojećeg znanja
ili oblasti rada;
Primenjuje veštine komunikacije za objašnjavanje i kritiku teorija,
metodologija i zaključaka, kao i predstavljanje rezultata istraživanja u
odnosu na međunarodne standarde i naučnu zajednicu;
Razvija nove alate, instrumente i uređaje relevantne za oblast nauke i rada
|
Samostalno
vrednuje savremene rezultate i dostignuća u cilju unapređenja postojećih i
stvaranja novih modela, koncepata, ideja i teorija;
Ispoljava inovativnost, naučni i profesionalni integritet i predanost razvoju
novih ideja i/ili procesa koji su u središtu konteksta rada ili nauke, kroz
princip samovrednovanja svoga rada i dostignuća;
Dizajnira, analizira i implementira istraživanja koja čine značajan i
originalni doprinos opštem znanju i/ili profesionalnoj praksi;
Upravlja interdisciplinarnim i multidisciplinarnim projektima;
Sposoban je da samostalno pokrene nacionalnu i internacionalnu saradnju u
nauci i razvoju
|
