НАЦРТ ЗАКОН О НАЦИОНАЛНОМ ОКВИРУ КВАЛИФИКАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
NACRT
ZAKON
O NACIONALNOM OKVIRU KVALIFIKACIJA
REPUBLIKE SRBIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni
okvir kvalifikacija Republike Srbije (u daljem tekstu: NOKS) i njegovo
povezivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK) uređuju
se svrha, ciljevi i principi NOKS-a, vrste i nivoi kvalifikacija, načini sticanja kvalifikacija, opisi znanja,
veština, sposobnosti i stavova (u daljem tekstu: deskriptori) nivoa
kvalifikacija, tela i institucije nadležne za primenu i razvoj NOKS-a,
obezbeđivanje kvaliteta u primeni NOKS-a.
Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom
muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.
Osnovni pojmovi i njihovo značenje
Član 2.
Pojedini
pojmovi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1)
Evropski okvir kvalifikacija – zajednički evropski referentni okvir koji povezuje
nacionalne sisteme kvalifikacija i deluje kao alat za upoređivanje odnosno
lakše razumevanje i tumačenje kvalifikacija među različitim državama i
obrazovnim sistemima u Evropi;
2)
Standard zanimanja - dokument koji sadrži opis dužnosti i zadataka, kao i kompetencija
potrebnih pojedincu za efikasno obavljanje poslova u određenom zanimanju;
3)
Ishodi učenja - jasni iskazi o tome šta se od pojedinca očekuje da zna, razume i da je
sposoban da pokaže, odnosno uradi nakon završenog procesa učenja. Omogućavaju
proverljivost nivoa razvijenosti kompetencija, odnosno dostignutosti znanja,
veština, stavova i sposobnosti;
4)
Kvalifikacija – formalno priznanje stečenih kompetencija. Pojedinac stiče kvalifikaciju
kada nadležno telo utvrdi da je dostigao ishode učenja u okviru određenog nivoa
i prema zadatom standardu, što se potvrđuje javnom ispravom (diplomom ili
sertifikatom);
5)
Ključne kompetencije za celoživotno učenje – sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova,
neophodnih za lični, socijalni i profesionalni razvoj i dalje učenje. Ove
kompetencije ugrađene su u ciljeve i standarde na svim nivoima obrazovanja kao
nove oblasti, relevantne za kontinuirano sticanje kompetencija, vođenje
privatnog i društvenog života, profesiju i snalaženje u realnim problemima i
zahtevnim situacijama;
6)
Kompetencija – integrisani skup znanja, veština, sposobnosti i stavova, koje pojedincu
omogućuju efikasno delanje u skladu sa standardom kvalifiakcije;
7)
Nacionalni sistem klasifikovanja kvalifikacija (u
daljem tekstu: KLASNOKS) – sistem za
razvrstavanje kvalifikacija u NOKS-u, usklađen sa Međunarodnim standardom
klasifikacije obrazovanja (ISCED 13-F);
8)
Priznavanje prethodnog učenja – Aktivnost obrazovanja odraslih koja se ostvaruje procenom
znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim
iskustvom i koja omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti na tržištu
rada. Termin se izjednačava sa terminom „validacija neformalnog i informalnog
učenja” (Validation of non-formal and informal learning), a u skladu sa
Evropskim preporukama za validaciju neformalnog i informalnog učenja;
9)
Registar NOKS-a (u daljem tekstu: Registar) – registar
NOKS-a koji se sastoji iz podregistra nacionalnih kvalifikacija, podregistra
standarda kvalifikacija i podregistra
JPOA sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad;
10)
Standard kvalifikacije – dokument utvrđen u skladu sa ovim zakonom, koji
sadrži opis ciljeva i ishoda učenja, kao i podatke o kvalifikaciji na osnovu
kojih se vrši određivanje nivoa, njeno razvrstavanje i vrednovanje;
11)
Okvir kvalifikacija u evropskom prostoru visokog
obrazovanja (EPVO) - okvir
kvalifikacija u okviru Bolonjskog procesa. Definisan je sa četiri glavna
ciklusa (kratki ciklus, prvi, drugi i treći ciklus) koji se opisuju Dablinskim
deskriptorima;
12)
Celoživotno učenje - uključuje sve oblike učenja i podrazumeva učestvovanje
u različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog
unapređivanja potrebnih ličnih, građanskih, društvenih i kompetencija potrebnih
za rad;
13)
Formalno obrazovanje predstavlja organizovane procese učenja koji se ostvaruju na osnovu
planova i programa nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i
studijskih programa visokog obrazovanja;
14)
Neformalno obrazovanje predstavlja organizovane procese učenja odraslih koji
se ostvaruju na osnovu posebnih programa, radi sticanja znanja, veština,
sposobnosti i stavova usmerenih na rad, lični i socijalni razvoj;
15)
Informalno učenje predstavlja proces samostalnog sticanja znanja, veština, vrednosti,
stavova i sposobnosti odraslih, u svakodnevnom životnom, radnom i socijalnom
okruženju.
Ciljevi NOKS-a
Član 3.
Ciljevi
NOKS-a su:
1)
obezbeđivanje
razumljivosti, preglednosti i transparentnosti kvalifikacija, kao i njihove
međusobne povezanosti;
2)
razvoj
standarda kvalifikacija zasnovanih na potrebama tržišta rada i društva u
celini;
3)
obezbeđivanje
orijentisanosti obrazovanja na ishode učenja kojima se izgrađuju kompetencije
definisane standardom date kvalifikacije;
4)
unapređivanje
pristupa, fleksibilnosti puteva i prohodnosti u sistemu formalnog i neformalnog
obrazovanja;
5)
obezbeđivanje
prepoznavanja i priznavanja neformalnog i informalnog učenja;
6)
afirmisanje
značaja ključnih, opštih i
međupredmetnih kompetencija za učenje
tokom celog života;
7)
unapređivanje
saradnje među relevantnim zainteresovanim stranama odnosno socijalnim
partnerima;
8)
obezbeđivanje
sistema kvaliteta u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija;
9)
obezbeđivanje
uporedivosti i prepoznatljivosti kvalifikacija stečenih u Srbiji sa kvalifikacijama
stečenim u drugim državama.
Principi NOKS-a
Član 4.
NOKS
se zasniva na principima:
1)
celoživotnog
učenja – uvažavanje potreba i mogućnosti pojedinca za učenje i razvoj tokom
celog života;
2)
individualnosti
– sticanje kvalifikacija, u skladu sa iskustvima, potrebama, interesovanjima,
društvenim i životnim ulogama i razvojnim karakteristikama pojedinca; 3) jednakih
mogućnosti – sticanje kvalifikacija bez obzira na godine života, pol, teškoće i
smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku
i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno
ili zdravstveno stanje i druga lična svojstva;
4)
dostupnosti
– jednaka prava i uslovi za uključivanje u sve nivoe i vrste kvalifikacija;
5)
transparentnosti
– javnost procesa razvoja i sticanja kvalifikacija;
6)
relevantnosti
– zasnovanost kvalifikacija na potrebama tržišta rada, naučnoistraživačkog i
umetničkog rada, odnosno društva u celini;
7)
zasnovanosti
na standardima kvalifikacija i ishodima učenja;
8)
otvorenosti
– različiti načini sticanja kvalifikacija i mogućnosti za horizontalnu i
vertikalnu prohodnost u sistemu kvalifikacija uključujući i akademsku
mobilnost;
9)
partnerstva
i saradnje – partnerstvo i saradnja između nosioca i učesnika u sistemu
kvalifikacija;
10)
obezbeđivanje
kvaliteta – upravljanje procesom razvoja kvalifikacija na osnovu standarda i
ishoda učenja, kao i sistemom kvaliteta u procesu sticanja i vrednovanja
kvalifikacija;
11)
uporedivosti
– povezivanje NOKS sa EOK.
II. OKVIR KVALIFIKACIJA
Nivoi kvalifikacija
Član 5.
Kvalifikacije se u NOKS-u svrstavaju u osam
(8) nivoa i četiri (4) podnivoa:
1)
prvi nivo (nivo
1), koji se stiče završavanjem osnovnog obrazovanja i vaspitanja, osnovnog
obrazovanja odraslih, osnovnog muzičkog, odnosno osnovnog baletskog obrazovanja
i vaspitanja;
2)
drugi nivo (nivo
2), koji se stiče stručnim osposobljavanjem, u trajanju do jedne godine,
obrazovanjem za rad u trajanju do dve godine, odnosno neformalnim obrazovanjem
odraslih u trajanju od 120 – 360 sati obuke. Uslov za sticanje ovog nivoa je
prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
3)
treći nivo (nivo
3), koji se stiče završavanjem srednjeg stručnog obrazovanja u trogodišnjem
trajanju, odnosno neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od najmanje
960 sati obuke. Uslov
za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
4)
četvrti
nivo (nivo 4), koji se stiče završavanjem srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju (stručno, umetničko,
odnosno gimnazijsko). Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1
NOKS-a
5)
peti
nivo (nivo 5), koji se stiče završavanjem majstorskog, odnosno specijalističkog
obrazovanja u trajanju od dve, odnosno jedne godine. Uslov za sticanje ovog
nivoa je prethodno stečen nivo 3, odnosno nivo 4 NOKS-a;
6)
šesti nivo,
podnivo jedan (nivo 6.1), koji se stiče završavanjem osnovnih akademskih
studija (u daljem tekstu: OAS) obima od najmanje 180 ESPB bodova, odnosno
osnovnih strukovnih studija (u daljem tekstu: OSS) obima od 180 ESPB bodova.
Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS-a i položena
opšta, stručna odnosno umetnička matura, u skladu sa zakonima koji uređuju
srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje
7)
šesti nivo,
podnivo dva (nivo 6.2), koji se stiče završavanjem OAS obima od najmanje 240
ESPB bodova, odnosno specijalistički strukovnih studija obima od najmanje 60
ESPB bodova. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS i
položena opšta, stručna odnosno umetnička matura, u skladu sa zakonima koji
uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje, odnosno nivo 6.1
(OSS obima 180 ESPB
bodova);
8)
sedmi
nivo, podnivo jedan (nivo 7.1), koji se stiče završavanjem integrisanih akademskih
studija obima od 300 do 360 ESPB bodova, master akademskih studija (u daljem tekstu: MAS) obima od najmanje 60 ESPB bodova, uz prethodno ostvarene
OAS obima 240 ESPB, MAS obima od najmanje 120 ESPB (uz prethodno ostvarene OAS
obima 180 ESPB), odnosno master strukovnih
studija obima od najmanje 120 ESPB bodova (uz
prethodno ostvarene OSS obima 180 ESPB bodova);
9)
sedmi
nivo, podnivo dva (nivo 7.2), koji se stiče završavanjem specijalističkih
akademskih studija obima od najmanje 60 ESPB bodova (uz prethodno ostvarene
master akademske studije);
10)
osmi
nivo (nivo 8), koji se stiče završavanjem doktorskih studija obima 180 ESPB
bodova (uz prethodno završene integrisane akademske, odnosno master akademske
studije).
Deskriptori nivoa kvalifikacija
Član 6.
Za svaki nivo i podnivo kvalifikacije iz člana
5. ovog zakona, utvrđeni su deskriptori neophodni za obavljanje posla ili dalje
učenje. Kvalifikacije se razvrstavaju po
nivoima na osnovu složenosti ishoda učenja.
Deskriptore nivoa kvalifikacija utvrđuje
ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Vrste kvalifikacija
Član 7.
Prema
vrsti, kvalifikacije se u NOKS-u razvrstavaju na:
1)
opšte – osnovno
obrazovanje i vaspitanje i gimnazijsko obrazovanje i vaspitanje koje obuhvata
sve tipove i smerove gimnazija kao i
specijalizovane gimnazije, u skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema
obrazovanja i vaspitanja, osnovno i srednje obrazovanje;
2)
stručne – srednje
stručno obrazovanje, srednje umetničko obrazovanje i obuke, u skladu sa zakonom
koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, stručno obrazovanje,
dualno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3)
akademske –
visoko obrazovanje stečeno završavanjem osnovnih akademskih, master akademskih,
specijalističkih akademskih i doktorskih studija, u skladu sa zakonom koji
uređuje visoko obrazovanje
4)
strukovne –
visoko obrazovanje stečeno na osnovnim strukovnim, specijalistički strukovnim i
master strukovnim studijama, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje.
Sistem za razvrstavanje kvalifikacija
Član 8.
KLASNOKS je sistem za razvrstavanje
kvalifikacija u NOKS-u koji sadrži nazive sektora, užih sektora i podsektora
obrazovanja i osposobljavanja i njihove nimeričke oznake na osnovu kojih se
utvrđuje šifra kvalifikacije.
Sistem za razvrstavanje i šifriranje
kvalifikacija prema KLASNOKS sistemu utvrđuje ministar nadležan za poslove
obrazovanja.
U aktu iz stava 2. ovog člana utvrđuju se i odnosi između KLASNOKS –
a i područja rada, odnosno naučnih,
umetničkih, odnosno stručnih oblasti u okviru obrazovno-naučnih, odnosno
obrazovno-umetničkih polja, utvrđenih do stupanja na snagu ovog zakona.
Načini sticanja kvalifikacije
Član 9.
Kvalifikacije se mogu steći formalnim i neformalnim obrazovanjem i kroz postupak
priznavanja prethodnog učenja.
U formalnom obrazovanju opšte, stručne,
akademske i strukovne kvalifikacije se stiču završavanjem osnovnog, srednjeg, odnosno visokog
obrazovanja na verifikovanim ustanovama obrazovanja i vaspitanja, odnosno
akreditovanim visokoškolskim ustanovama i studijskim programima, nakon čega se
izdaje odgovarajuća javna isprava, u skladu sa
zakonima koji uređuju osnovno obrazovanje i vaspitanje, srednje
obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje.
U neformalnom obrazovanju, stručne
kvalifikacije stiču se kroz različite aktivnosti obrazovanja odraslih kod javno
priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: JPOA),
nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava ili uverenje, u skladu sa
zakonom koju uređuje obrazovanje odraslih.
Priznavanjem prethodnog učenja, stručne
kvalifikacije se stiču kod kod JPOA kroz
poseban postupak u kojem se, u skladu sa standardom kvalifikacije, procenjuju
znanja, veštine i stavovi
stečeni na osnovu radnog ili životnog iskustva, nakon čega se izdaje odgovarajuća
javna isprava ili uverenje, u skladu sa zakonom koju uređuje obrazovanje
odraslih.
Karijerno vođenje i savetovanje
Član 10.
Uslugama karijernog vođenja i savetovanja
obezbeđuje se podrška pojedincu za ostvarivanje prohodnosti kroz nivoe NOKS-a,
čime se omogućava primena koncepta celoživotnog učenja i lakše pokretljivosti
radne snage.
Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju
se u skladu sa standardima za karijerno vođenje i savetovanje koje donosi
ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju Nacionalna služba za
zapošljavanje, JPOA u skladu sa zakonom
koji uređuje obrazovanje odraslih i visokoškolske ustanove u skladu zakonom
koji uređuje visoko obrazovanje.
Program karijernog vođenja i savetovanja
učenika realizuje srednja škola, u skladu sa zakonom koji uređuje srednje
obrazovanje i standardima iz stava 2. ovog člana.
. TELA I INSTITUCIJE NADLEŽNE ZA RAZVOJ I PRIMENU NOKS-A
Savet za NOKS
Član 11.
Savet za NOKS (u daljem tekstu: Savet) obrazuje se kao
savetodavno telo koje daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog
potencijala u skladu sa relevantnim javnim politikama u oblasti celoživotnog
učenja, zapošljavanja, karijernog vođenja i savetovanja.
Sastav
Saveta
Član 12.
Savet
ima 19 članova koje bira Vlada, i to:
1)
četiri
člana na predlog: ministarstva nadležnog za obrazovanje, ministarstva nadležnog
za rad i zapošljavanje, ministarstva nadležnog za privredu, ministarstva
nadležnog za omladinu i dva člana na predlog pokrajinskog sekretarijata
nadležnog za obrazovanje, i pokrajinskog
sekretarijata nadležnog za rad i zapošljavanje;
2)
jednog
člana na predlog Nacionalne službe za zapošljavanje;
3)
jednog
člana na predlog Privredne komore Srbije
4)
pet
članova predstavnika visokoškolskih ustanova, i to tri na predlog
Konferencije univerziteta i dva na predlog Konferencije akademija strukovnih
studija i visokih škola (u daljem tekstu Konferencija akademija i visokih
škola);
5)
tri
člana predstavnika stručnih škola na predlog zajednica stručnih škola;
6)
jednog
člana na predlog reprezentativnih sindikata, koji je član Socijalno ekonomskog
saveta Republike Srbije;
7)
jednog
člana na predlog reprezentativnih udruženja poslodavaca, koji je član
Socijalno
ekonomskog saveta Republike Srbije;
8)
jednog
člana predstavnika organizacija civilnog društva, na predlog organa nadležnog
za koordinaciju s organizacijama civilnog društva.
Mandat
članova Saveta traje četiri godine.
Savetom
predsedava član koji je predstavnik ministarstva nadležnog za obrazovanje. Vlada razrešava člana Saveta pre isteka
mandata, i to:
1)
na lični zahtev;
2)
ako ne ispunjava
dužnosti člana Saveta ili svojim postupcima povredi ugled te dužnosti, a na
predlog organizacije na čiji je predlog imenovan;
U slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana
Vlada će imenovati novog člana na period do isteka mandata Saveta, u roku od 30
dana od dana donošenja rešenja o razrešenju člana Saveta, u skladu sa stavom 1.
ovog člana.
Savet
podnosi Vladi izveštaj o svome radu najmanje jedanput godišnje.
Savet
donosi poslovnik o svom radu.
Administrativno-tehničke poslove za Savet obavlja Agencija za
kvalifikacije (u daljem tekstu: Agencija). Članovi Saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi
Vlada.
Nadležnost
Saveta
Član 13.
Savet:
1)
predlaže
standarde kvalifikacija za sve nivoe NOKS-a;
2)
predlaže Vladi
osnivanje sektorskog veća za određeni sektor rada/delatnosti;
3)
daje preporuke o
procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa strateškim
dokumentima Republike Srbije;
4)
daje preporuke o
poboljšanjima u povezivanju obrazovanja i potreba tržišta rada;
5)
daje mišljenje
ministru nadležnom za obrazovanje o preporukama sektorskih veća oko upisne
politike u srednje škole i na visokoškolske ustanove;
6)
prati rad
sektorskih veća i daje preporuke za unapređivanje rada na osnovu redovnih
izveštaja o radu sektorskih veća;
7)
daje mišljenje na
standarde za samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta
JPOA;
8)
i druge poslove u
skladu sa ovim zakonom.
Agencija
Član 14.
Radi
obavljanja poslova obezbeđivanja kvaliteta i koordinacije između Saveta i
drugih nadležnih institucija u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS-a,
Vlada obrazuje Agenciju
Agencija ima svojstvo
pravnog lica.
Rad Agencije finansira
se iz budžeta Republike i iz sopstvenih sredstava.
Agencija
podnosi Vladi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje, a izuzetno i na
zahtev ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.
Na
osnivanje, upravljanje i rad Agencije primenjuju se odredbe zakona koji uređuje
javne agencije.
Nadležnost
Agencije
Član 15.
Agencija:
1)
razmatra
inicijative za uvođenje novih kvalifikacija;
2)
pruža stručnu podršku sektorskom
veću pri
izradi predloga standarda
kvalifikacije;
3)
pruža
administrativno-tehničku podršku radu sektorskih veća;
4)
vodi Registar i
stara se o upisu podataka u odgovarajuće podregistre na osnovu odluke
ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja;
5)
razvrstava i
šifrira kvalifikacije prema KLASNOKS sistemu;
6)
vrši priznavanje
stranih školskih isprava;
7)
vrši postupak
priznavanja strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja (u daljem tekstu:
profesionalno priznavanje);
8)
vrši prvo
vrednovanje stranog studijskog programa u postupku iz tačke 9. ovog
stava;
9)
utvrđuje iznos
naknade za postupak iz tačke 9. ovog člana;
10)
vodi evidenciju o
profesionalnom priznavanju u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje
11)
vrši spoljašnju
proveru kvaliteta JPOA, jednom u toku petogodišnjeg trajanja odobrenja;
12)
na zahtev
ministarstva nadležnog za obrazovanje, daje izveštaj o ispunjenosti uslova u
pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih, izvođenja programa i
kadra:
13)
priprema razvojne
projekte, analize i istraživanja od značaja za razvoj kvalifikacija;
14)
prati i meri
efekte implemenatcije (novih) kvalifikacija na zapošljavanje i celoživotno
učenje;
15)
predlaže mere
unapređivanja osiguranja kvaliteta u celokupnom sistemu; 16) obavlja i druge poslove u skladu sa
zakonom.
Poslove
iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Organi Agencije
Član 16.
Agencija
za kvalifikacije ima organ upravljanja, organ poslovođenja, stručne organe i
službe koje obavljaju administrativno–tehničke poslove.
Bliži
uslovi u pogledu načina rada, načina i postupka izbora i razrešenja organa
Agencije utvrđuju se aktom o osnivanju i statutom.
Upravni
odbor
Član 17.
Upravni odbor ima pet
članova.
Predsednika
i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada na period od četiri godine, i to tri na predlog ministarstva
nadležnog za obrazovanje, jednog na predlog ministarstva nadležnog za rad i
zapošljavanje i jednog na predlog ministarstva nadležnog za privredu. U Upravni
odbor Agencije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za prijem u radni
odnos u državni organ, koje je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz delokruga
javne agencije, koje ima visoko obrazovanje, koje nije zaposleno u Agenciji.
Član
Upravnog odbora ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na
funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave,
u organu političke stranke ili na dužnost organa poslovođenja ustanove
obrazovanja i vaspitanja, odnosno visokoškolske ustanove, kao ni lice koje je
član Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog
prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalne službe
za zapošljavanje ili na dužnosti organa poslovođenja kod pravnih lica i
preduzetnika koje se bave delatnostima obrazovanja.
Na
razrešenje predsednika i članova Upravnog odbora primenjuju se odredbe zakona
kojim se uređuju javne agencije.
Nadležnost upravnog odbora
Član 18.
Upravni odbor:
1)
usvaja godišnji
program rada Agencije;
2)
usvaja
finansijski plan Agencije;
3)
usvaja izveštaje
koje Agencija podnosi osnivaču;
4)
donosi propise i
druge opšte akte Agencije;
5)
usmerava rad
direktora i izdaje mu uputstva za rad;
6)
nadzire
poslovanje javne agencije;
7)
utvrđuje iznos
naknade za priznavanje školskih i visokoškolskih isprava uz saglasnost Vlade;
8)
utvrđuje iznos
naknade za davanje odobrenja za sticanje statusa JPOA uz saglasnost
Vlade;
9)
vrši druge
poslove određene ovim zakonom, zakonom koji uređuje rad javnih agencija ili
aktom o osnivanju Agencije.
Direktor
Član 19.
Direktora na period od pet godina imenuje
Vlada, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Na
realizaciju konkursa iz stava 1. ovog člana i uslove za prestanak dužnosti
direktora primenjuju se odredbe zakona
kojim se uređuju javne agencije.
Nadležnost direktora
Član 20.
Direktor:
1)
zastupa
i predstavlja Agenciju;
2)
rukovodi
radom i poslovanjem Agencije;
3)
donosi
pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u
Agenciji;
4)
donosi
pojedinačne akte Agencije;
5)
odlučuje
o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji;
6)
priprema
i sprovodi odluke upravnog odbora;
7)
za
potrebe davanja stručnog mišljenja u postupku prvog vrednovanja stranog
studijskog programa imenuje komisiju od najmanje tri recenzenta sa liste
recenzenata koju utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje u skladu sa
zakonom koji uređuje visoko obrazovanje vrši druge poslove određene ovim
zakonom, zakonom kojim se uređuju javne agencije ili aktom o osnivanju
Agencije;
8)
i
druge poslove u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Sektorsko veće
Član 21.
Sektorsko veće je telo zasnovano na principu
socijalnog partnerstva koje na predlog Saveta osniva Vlada.
Vlada
imenuje članove Sektorskog veća iz oblasti za koju se veće osniva na
predlog:
1)
Privredne
komore Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca iz reda privrednih
subjekata iz oblasti za koju je formirano sektorsko veće;
2)
Strukovnih
komora, odnosno udruženja;
3)
Saveta
za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, iz reda stručnjaka iz oblasti
obrazovanja i obrazovanja odraslih;
4)
Konferencija
univerziteta i Konferencija akademija i
visokih škola a iz reda
nastavnika visokoškolskih ustanova;
5)
Nacionalne
službe za zapošljavanje;
6)
ministarstava
nadležnih za: poslove obrazovanja, zapošljavanja i rada i
delatnosti
za koju se osniva sektorsko veće,;
7)
predstavnici
zajednice stručnih škola;
8)
reprezentativnih
granskih sindikata;
9)
i
drugih relevantnih institucija, ustanova i organizacija. Mandat
članova Sektorskih veća traje pet godina
Vlada razrešava člana
Sektorskog veća pre isteka mandata, i to:
1)
na lični zahtev;
2)
ako ne ispunjava
dužnosti člana Sektorskog veća ili svojim postupcima povredi ugled te dužnosti,
a na predlog organizacije na čiji je predlog imenovan;
U slučaju razrešenja
iz stava 4. ovoga člana, Vlada će imenovati novog člana na period do isteka
mandata Sektorskog veća, u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o
razrešenju člana Sektorskog veća, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Za realizaciju aktivnosti na konkretnim kvalifikacijama
Sektorsko veće može da predloži Agenciji da na njegov predlog obrazuje stručne timove.
Sektorsko veće podnosi godišnji izveštaj o radu Agenciji,
ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i Vladi.
Članovi
Sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na naknadu za rad u visini koju
utvrdi
Vlada.
Nadležnost Sektorskog veća
Član 22.
Sektorsko
veće:
1) analizira
postojeće i utvrđuju potrebne kvalifikacije u određenom sektoru; 2) identifikuje kvalifikacije koje treba
osavremeniti;
3) identifikuje
kvalifikacije koje više ne odgovaraju potrebama sektora; 4) izrađuje predlog standarda kvalifikacija
u okviru sektora;
5)
daje mišljenje o
očekivanim ishodima znanja i veština unutar sektora;
6)
promoviše dijalog
i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;
7)
promoviše
mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;
8)
identifikuje
mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora;
9)
razmatra
implikacije nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar
sektora;
10)
predlaže
liste kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem
prethodnog učenja
11)
i
druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja
Član 23.
Ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja:
1)
prati primenu
ovog zakona;
2)
donosi smernice
za razvoj standarda kvalifikacija;
3)
povezuje NOKS sa
EOK;
4)
usvaja standard
kvalifikacije i donosi odluku o upisu u Registar;
5)
donosi standarde
za samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta JPOA;
6)
promoviše NOKS i
različite mogućnosti za učenje i dostizanje standarda kvalifikacija;
7)
obavlja poslove
Nacionalne koordinacione tačke;
8)
i druge poslove u
skladu sa ovim zakonom.
IV. OBEZBEĐIVANJE KVALITETA U PRIMENI
NOKS-a
Podnošenje inicijative za razvijanje i
usvajanje standarda kvalifikacije
Član 24.
Inicijativu za razvijanje i usvajanje
standarda za novu kvalifikaciju (u daljem tekstu: inicijativa) može da pokrene
Sektorsko veće, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalni
prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalna služba za
zapošljavanje, visokoškolska ustanova i drugo pravno lice (državni organ,
privredno društvo, JPOA i dr.).
Inicijativa iz stava 1. ovog člana sadrži
elaborat o opravdanosti kvalifikacije i inicijalni predlog standarda
kvalifikacije i podnosi se Agenciji na obrascu čiju sadržinu i izgled utvrđuje
ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Ukoliko je kvalifikacija predložena
inicijativom iz stava 1. ovog člana obuhvaćena nekom drugom kvalifikacijom iz
Registra, Direktor Agencije donosi rešenje o odbijanju inicijative u roku od 15 dana od dana podnošenja
inicijative.
Ukoliko standard kvalifikacije predložen
inicijativom iz stava 1. ovog člana nije obuhvaćen drugim standardom
kvalifikacije iz Registra, Agencija u roku od 15 dana dostavlja preporuku o
razvoju kvalifikacije na osnovu inicijative iz stava 1. ovog člana
odgovarajućem sektorskom veću.
Izrada predloga standarda kvalifikacije
Član 25.
Sektorsko veće u roku od 30 dana od dana
dostavljanja preporuke iz člana 24. stava 5. ovog zakona donosi odluku o izradi
predloga standarda kvalifikacije i dostavlja je Agenciji radi pripreme tog
predloga.
Ukoliko
nađe da donošenje standarda kvalifikacije predloženog inicijativom nije
opravdano, Sektorsko veće donosi odluku o neprihvatanju inicijative sa
obrazloženjem i o tome obaveštava Agenciju u roku od 30 dana od dana
dostavljanja preporuke iz člana 24. stav 5. ovog zakona.
Kada je podnosilac inicijative ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja, ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje,
ministarstvo nadležno za poslove privrede, Nacionalni prosvetni savet, Savet za
stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje
i visokoškolska ustanova, odluka iz stava 2. ovog člana, pored razloga za
neprihvatanje, obavezno sadrži i uputstvo za izmenu i rok za dostavljanje
izmenjene inicijative, za koji bi sektorsko veće donelo odluku iz stava 1. ovog
člana.
Rok za dostavljanje izmenjene inicijative iz
stava 3. ovog člana ne može biti kraći od 30 dana.
Agencija u roku od 60 dana od dana prijema
odluke iz stava 1. ovog člana, dostavlja standard kvalifikacije Savetu radi
utvrđivanja predloga, odnosno Direktor Agencije donosi rešenje o odbijanju
inicijative u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke iz stava 2. ovog
člana.
Ukoliko podnosilac zahteva iz stava 3. ovog
člana ne dostavi izmenjenu inicijativu u roku određenom iz stava 4.
ovog člana, Direktor
Agencije donosi rešenje o odbijanju inicijative.
Protiv odluke iz stava 5. ovog člana i člana
24. stav 3. ovog zakona podnosilac inicijative može da izjavi žalbu
ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja u roku od 15 dana od dana prijema
odluke.
Rešavanje po žalbi
Član 26.
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u
roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe imenuje komisiju za davanje stručnog
mišljenja o inicijativi.
U komisiji iz stava 1. ovog člana ne mogu biti
imenovani članovi sektorskog veća koje je donelo odluku o odbijanju
inicijative.
Komisija iz stava 1. ovog člana dostavlja
ministru izveštaj i predlog za donošenje odluke u roku od 30 dana od dana
imenovanja.
Ministar u roku od 30 dana od dana
dostavljanja predloga iz stava 3. ovog člana donosi rešenje kojim može odbiti
žalbu ili poništiti prvostepeno rešenje i vratiti Agenciji, odnosno sektorskom
veću na ponovno odlučivanje.
Agencija, odnosno sektorsko veće je dužno da u
roku od 30 dana od dana prijema rešenja iz stava 4. ovog člana o poništavanju
prvostepenog rešenja i vraćanju na ponovno odlučivanje donese odluku u skladu
sa pravnim shvatanjem ministarstva.
Ukoliko Agencija, odnosno sektorsko veće ne
postupi u skladu sa pravnim shvatanjem ministarstva, a podnosilac inicijative
uloži žalbu protiv rešenja Agencije, odnosno sektorskog veća donetog u ponovnom
odlučivanju, ministar će u roku od 30 dana od dana prijema žalbe odlučiti o
inicijativi.
Ukoliko odlukom iz stava 6. ovog člana
prihvati inicijativu, ministar će Agenciji, odnosno sektorskom veću naložiti da
predlog standarda za iniciranu kvalifikaciju izradi i dostavi Savetu radi
utvrđivanja predloga standarda kvalifikacije u roku od 60 dana od dana dostavljanja
te odluke.
Usvajanje standarda kvalifikacije
Član 27.
Savet, u roku od 30 dana od dana prijema
materijala iz člana 25. stav 5. ovog zakona, utvrđuje predlog standarda
kvalifikacije i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u
roku od 30 dana od dana prijema predloga iz stava 1. ovog člana donosi akt o
usvajanju standarda kvalifikacije i odluku o upisu u Registar.
Akt
iz stava 2. ovog člana objavljuje se „Službenom glasniku Republike Srbije –
Prosvetnom glasniku”, a odluku iz stava 2. ovog člana Ministarstvo dostavlja
radi upisa u Registar.
Ukoliko Savet ne dostavi ministarstvu
nadležnom za poslove obrazovanja predlog iz stava 1. ovog člana u roku od 60
dana od dana prijema materijala iz člana 25. stav 5. ovog zakona, ministar
nadležan za poslove obrazovanja donosi odluku o inicijativi za usvajanje
standarda kvalifikacije bez predloga Saveta.
Registar
Član 28.
Registar se sastoji iz podregistra nacionalnih
kvalifikacija, podregistra standarda kvalifikacije i podregistra JPOA sa
poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad.
Podregistar nacionalnih kvalifikacija se
uspostavlja za potrebe upravljanja podacima o kvalifikacijama, razvrstanim
prema nivou i vrsti, u skladu sa KLASNOKS-om.
Podregistar standarda kvalifikacije se uspostavlja za potrebe
upravljanja podacima o standardima kvalifikacija.
Podregistar JPOA uspostavlja se za potrebe
upravljanja podacima o JPOA kojima su data ili oduzeta odobrenja, odobrenim aktivnostima obrazovanja odraslih i
poslodavcima kod kojih JPOA realizuju praktičan rad.
Registar
iz stava 1. ovog člana vodi Agencija u elektronskom obliku.
Podaci iz registra iz stava 1. ovog člana su
otvoreni i dostupni preko zvanične internet stranice Agencije.
Bliže uslove u pogledu sadržaja i vođenja
Registra i podregistara, kao i druga pitanja od značaja za vođenje registra,
propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Upis
kvalifikacija u podregistar nacionalnih kvalifikacija
Član 29.
Opšte i stručne kvalifikacije nivoa od 1 do 5
NOKS-a Agencija upisuje u podregistar nacionalnih kvalifikacija u roku od 8
dana od prijema odluke iz člana 27. stav 2. ovog zakona.
Akademske i strukovne kvalifikacije nivoa od
6.1 do 8 NOKSa- akreditovane u skladu sa zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje, Agencija upisuje u podregistar nacionalnih kvalifikacija po
dobijanju obaveštenja o akreditaciji od Nacionalnog tela za akreditaciju i
proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.
Upis
standarda u podregistar standarda kvalifikacija
Član 30.
Standarde
opštih, stručnih, akademskih i strukovnih kvalifikacija nivoa od 1 do
8 NOKS-a Agencija
upisuje u podregistar standarda kvalifikacija nakon prijema odluke iz člana 27.
stav 2. ovog zakona.
V.
PRIZNAVANJE STRANIH ŠKOLSKIH ISPRAVA
Član 31.
Državljanin Republike Srbije koji je u
inostranstvu završio osnovnu ili srednju školu ili pojedini razred škole,
odnosno koji je u Republici Srbiji završio stranu osnovnu ili srednju školu ili
pojedine razrede škole, ima pravo da zahteva priznavanje stečene strane školske
isprave.
Strani državljanin i lice bez državljanstva
ima pravo da zahteva priznavanje strane školske isprave, ako za to ima pravni
interes.
Priznavanjem se strana školska isprava
izjednačava sa odgovarajućom javnom ispravom stečenom u Republici Srbiji.
Postupak priznavanja strane školske isprave
sprovodi ENIC/NARIC centar, kao sastavni deo Agencije.
Postupak priznavanja strane visokoškolske
isprave sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, ako međunarodnim
ugovorom nije predviđeno drugačije.
Postupak
priznavanja strane školske isprave
Član 32.
U postupku priznavanja strane školske isprave
primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
U postupku iz stava 1. ovog člana uzimaju se
u obzir: sistem obrazovanja strane države, trajanje obrazovanja, nastavni plan
i program, prava koja imaocu daje strana školska isprava i druge okolnosti od
značaja za odlučivanje.
Ako se u postupku utvrdi da strani nastavni
plan i program znatno odstupa od domaćeg sa kojim se upoređuje, priznavanje se
uslovljava polaganjem određenih ispita, izradom određenih radova ili proverom
znanja.
Ministarstvo može utvrđivanje ispita i
proveru sposobnosti i veština iz stava 3. ovog člana poveriti posebnoj stručnoj
komisiji.
Ispiti utvrđeni kao uslov za priznavanje
strane školske isprave polažu se u odgovarajućoj školi najkasnije do datuma
koji odredi Ministarstvo.
Uslovni upis
Član 33.
Učenik koji je podneo zahtev za priznavanje
strane školske isprave osnovnog obrazovanja, može da bude uslovno upisan u
naredni razred, ukoliko postupak nije okončan do početka školske godine.
U slučaju iz stava 1. ovog člana škola je
dužna da učenika odmah uključi u odgovarajući razred.
Lice o čijem se pravu na priznavanje strane
školske isprave srednjeg obrazovanja odlučuje može biti uslovno upisano u
naredni razred ukoliko postupak nije okončan do isteka roka za upis učenika u
školu.
Lice o čijem se pravu na priznavanje strane
školske isprave srednjeg obrazovanja odlučuje može biti uslovno upisano u prvu
godinu studija na visokoškolsku ustanovu ukoliko postupak nije okončan do
isteka roka za upis studenata.
Rešenje o
priznavanju
Član 34.
Lice koje zahteva priznavanje strane školske
isprave uz zahtev dostavlja original te isprave i prevod ovlašćenog prevodioca.
Rešenje o priznavanju konačno je u upravnom
postupku.
Kratak sadržaj rešenja ispisuje se na
originalu strane školske isprave i na primerku prevoda (klauzula o
priznavanju).
Agencija vodi evidenciju i čuva dokumentaciju
o priznavanju strane školske isprave.
VI.
PROFESIONALNO PRIZNAVANJE STRANIH VISOKOŠKOLSKIH
ISPRAVA
Postupak za
profesionalno priznavanje
Član 35.
Zahtev
za profesionalno priznavanje zainteresovano lice podnosi Agenciji.
Profesionalno priznavanje vrši se po prethodno
izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, u skladu sa ovim i zakonom
koji uređuje visoko obrazovanje.
Rešenje o profesionalnom priznavanju posebno
sadrži: naziv, vrstu, stepen i trajanje (obim) studijskog programa, odnosno
kvalifikacije, koji je naveden u stranoj visokoškolskoj ispravi - na izvornom
jeziku i u prevodu na srpski jezik i naučnu, umetničku, odnosno stručnu oblast
u okviru koje je ostvaren studijski program, odnosno vrstu i nivo kvalifikacije
u Republici.
Direktor agencije donosi rešenje o
profesionalnom priznavanju u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva.
Rešenje iz stava 4. ovog člana ne oslobađa
imaoca od ispunjavanja posebnih uslova za obavljanje određene profesije
propisane posebnim zakonom.
Rešenje
o profesionalnom priznavanju je konačno.
Ukoliko nije drugačije propisano, na postupak
profesionalnog priznavanja primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Rešenje o profesionalnom
priznavanju ima značaj javne isprave.
Bliže uslove u pogledu postupka profesionalnog
priznavanja propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
VII.
STICANJE STATUSA JAVNO PRIZNATOG ORGANIZATORA AKTIVNOSTI
OBRAZOVANJA
ODRASLIH
Javno
priznati organizator aktivnosti obrazovanja odraslih
Član 36.
Javno priznati organizator obrazovanja
odraslihu smislu ovog zakona je pravno lice (druga ustanova, javna agencija,
javno preduzeće, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, agencija za
zapošljavanje, privredno društvo, nosioci poslova profesionalne rehabilitacije,
preduzetnik, sindikat, udruženje, stručno društvo, organizacije za obrazovanje
odraslih (narodni, radnički, otvoreni univerzitet, univerzitet za treće doba i
dr.), centri i organizacije za stručno usavršavanje, za učenje stranih jezika,
informaciono-komunikacione tehnologije, za obuku i razvoj ljudskih resursa, za
obuku vozača, privredna komora, centar za karijerno vođenje i savetovanje,
udruženje poslodavaca, kulturno-obrazovni centar, dom kulture, u daljem tekstu
druga organizacija) koje je dobilo odobrenje statusa JPOA u skladu sa ovim
zakonom.
Osnovna i srednja škola, može da stekne status
JPOA ukoliko ispunjava bliže uslove za obavljanje aktivnosti obrazovanja
odraslih propisane u skladu sa ovim zakonom i ima rešenje o verifikaciji u
skladu sa zakonom kojim se uređuju osnovi sistema obrazovanja i
vaspitanja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, status javno
priznatog organizatora aktivnosti imaju državni organi i ustanove koji u skladu
sa posebnim zakonom obavljaju stručno usavršavanje i druge aktivnosti
obrazovanja odraslih, odnosno druge organizacije koje su na osnovu posebnog
zakona dobile dozvolu nadležnog državnog organa da obavljaju stručno
usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja odraslih.
Bliže uslove u pogledu programa, kadra,
prostora, opreme i nastavnih sredstava uključujući i uslove za obezbeđivanje
pristupačnosti nastave i programa za osobe sa invaliditetom propisuje ministar
nadležan za poslove obrazovanja.
Aktivnosti
obrazovanja odraslih za koje se izdaje odobrenje
Član 37.
Status javno priznatog organizatora aktivnosti može se
steći za aktivnosti:
1)
neformalnog
obrazovanja odraslih kojima se stiču kompetencije i/ili kvalifikacije za
obavljanje, usavršavanje ili promenu zanimanja, posla, radne funkcije ili radne
operacije, za nivoe od 1 do 5;
2)
obrazovanje
odraslih kojim se unapređuju znanja, veštine i sposobnosti, radi ličnog i
profesionalnog razvoja i društveno odgovornog ponašanja, unapređivanja
kvaliteta života, opšteg obrazovanja i kulture (neformalnim obrazovanjem i
informalnim učenjem), za nivoe od 1 do 5;
3)
karijerno vođenje
i savetovanje pružanjem stručne podrške odraslima za lični i profesionalni
razvoj i zapošljavanje;
4)
priznavanja
prethodnog učenja, kojom se u posebnom postupku procenjuju znanja, veštine i
stavovi stečeni obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom, u skladu sa
standardom kvalifikacije i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Zahtev za sticanje statusa JPOA iz stava 1.
tačka 4) ovog člana može podneti samo srednja škola koja je stekla status JPOA
za aktivnosti iz stava 1. tač 1)–2) ovog člana.
Standarde i način sprovođenja postupka za priznavanje prethodnog učenja
propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Postupak za izdavanje odobrenja osnovnoj i
srednjoj školi
Član 38.
Status JPOA osnovna i srednja škola stiču u
postupku dobijanja saglasnosti za proširenu delatnost, u skladu sa odredbama
zakona kojim se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja i ovim zakonom.
U postupku iz stava 1. ovog člana ministarstvo
nadležno za poslove obrazovanja pribavlja izveštaj o ispunjenosti uslova u
pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih, načinu ostvarivanja i
kadru i zapisnik o izvršenoj proveri ispunjenosti uslova u pogledu prostora,
opreme, nastavnih sredstava, shodno odredbama člana 40. st. 2-3. i 5-7 ovog zakona.
Osnovnoj
i srednjoj školi izdaje se odobrenje na period od 5 godina.
Na spoljašnju proveru kvaliteta,
samovrednovanje i oduzimanje odobrenja statusa JPOA osnovnoj i srednjoj škole,
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.
Postupak za
izdavanje odobrenja drugoj organizaciji
Član 39.
Zahtev za izdavanje odobrenja statusa JPOA
druga organizacija podnosi Agenciji.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv, delatnost, sedište
podnosioca zahteva kao i predlog programa aktivnosti obrazovanja odraslih.
Predlog programa aktivnosti obrazovanja
odraslih sadrži plan i program aktivnosti obrazovanja odraslih i način
ostvarivanja, uslove predviđene za izvođenje aktivnosti obrazovanja odraslih
koji se odnose na prostor u kome će se ta aktivnost izvoditi, potrebnu opremu i
sredstva, kao i broj potrebnih stručnih lica koja će biti angažovana za
izvođenje aktivnosti obrazovanja odraslih.
Uz zahtev se prilažu dokazi o ispunjenosti
uslova i dokaz o uplati republičke administrativne takse.
Agencija u roku od 45 dana od dana prijema
urednog zahteva sačinjava izveštaj o ispunjenosti uslova u pogledu plana i
programa aktivnosti obrazovanja odraslih, načinu ostvarivanja i kadra, u skladu
sa standardom kvalifikacije.
Ukoliko Agencija utvrdi da su ispunjeni uslovi
u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih i načina
ostvarivanja, upućuje zahtev prosvetnoj inspekciji radi utvrđivanja
ispunjenosti uslova u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za
izdavanje odobrenja.
Ukoliko je izveštaj iz stava 5. ovog člana
negativan, direktor Agencije donosi rešenje o odbijanju zahteva.
Prosvetni
inspektor u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 6. ovog člana
dostavlja Agenciji zapisnik o izvršenoj proveri ispunjenosti uslova.
Direktor Agencije u roku od 10 dana od prijema
zapisnika prosvetnog inspektora iz stava 7. ovog člana rešenjem odlučuje o
zahtevu za izdavanje odobrenja.
Rešenje
iz stava 9. ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Odobrenje
se izdaje na pet godina.
Druga organizacija podnosi zahtev za izmenu
odobrenja i kada vrši statusnu promenu, menja sedište, odnosno objekat ili
uvodi novu aktivnost obrazovanja odraslih.
Oduzimanje
odobrenja
Član 40.
Odobrenje
se oduzima drugoj organizaciji ukoliko:
1)
prestane da
ispunjava uslove za izdavanje odobrenja ili ako aktivnosti obrazovanja odraslih
obavlja u suprotnosti sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje obrazovanje
odraslih, na osnovu zapisnika prosvetnog inspektora;
2)
u toku izvođenja
aktivnosti učini prekršaj ili krivično delo u vezi sa izvođenjem aktivnosti
obrazovanja odraslih;
3)
se u postupku
spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ne ispunjava obaveze u pogledu
kvaliteta.
Rešenje o oduzimanju odobrenja drugoj
organizaciji kao JPOA donosi direktor Agencije.
Rešenje
iz stava 3. ovog člana konačno je.
JPOA kome je oduzeto odobrenje iz razloga
navedenih u stavu 1. ovog člana može tek po isteku dve godine od dana
oduzimanja odobrenja za rad, ponovo pokrenuti postupak za izdavanje odobrenja
radi sticanja statusa JPOA.
VIII. POVEZIVANJE NOKS-A SA EOK-OM
Član 41.
Radi realizacije procesa povezivanja NOKS-a sa
EOK-om i EPVO-om, uspostavlja se Nacionalna koordinaciona tačka (u daljem tekstu: NKT), koja je nadležna za:
1)
izradu Izveštaja
za povezivanje NOKS sa EOK;
2)
podnošenje
Izveštaja Savetodavnom odboru EOK-a;
3)
održavanje
komunikacije sa Savetodavnim odborom EOK-a;
Poslovi
NKT obavljaju se u okviru ministarstva nadležnog za obrazovanje.
IX.
NADZOR
Član 42.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši
ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, u skladu sa zakonom.
X.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje podzakonskih propisa
Član 43.
Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona
doneće se u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za osnivanje Saveta
Član 44.
Vlada će imenovati članove Saveta u roku od
tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do početka rada Agencije, Ministarstvo će
obavljati administrativno-tehničke poslove za Savet.
Rok za osnivanje Agencije
Član 45.
Vlada će doneti akt o osnivanju Agencije u
roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona, na predlog ministarstva
nadležnog za poslove obrazovanja.
Usklađivanje poslovanja Član 46.
Nadležne ustanove, organizacije i tela dužni
su da usklade rad i organizaciju sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Ekvivalentnost postojećih kvalifikacija
Član 47.
Stepeni stručne spreme, odnosno stepeni
obrazovanja, stručni, akademski i naučni nazivi stečeni prema propisima koji su
važili do stupanja na snagu ovog zakona, ekvivalentni su sa nivoima NOKS
utvrđenim ovim zakonom, i to:
1)
stručno
osposobljavanje u trajanju od godinu dana koje je do stupanja na snagu ovog
zakona odgovaralo prvom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 1
NOKS-a;
2)
obrazovanje za
rad u trajanju od dve godine, koje je do stupanja na snagu ovog zakona
odgovaralo drugom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 2 NOKS-a;
3)
srednje
obrazovanje u trajanju od tri godine, koje je do stupanja na snagu ovog zakona
odgovaralo trećem stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 3 NOKS-a;
4)
srednje
obrazovanje u trajanju od četiri godine, koje je do stupanja na snagu ovog
zakona odgovaralo četvrtom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 4
NOKS-a;
5)
obrazovanje
stečeno u školi za talentovane učenike koje je do stupanja na snagu ovog zakona
odgovaralo četvrtom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 4
NOKS-a;
6)
školovanje za
specijalizaciju, koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo petom
stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 5 NOKS-a; 7) stručni naziv stečen završavanjem:
(1) studija na višoj školi, u trajanju do tri godine, koji
je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio
izjednačen je sa stručnim nazivom prvog stepena strukovnih studija,
ekvivalentan je sa nivou 6.1 NOKS-a;
(2) dela studijskog programa osnovnih studija na
fakultetu, čijim završavanjem se stiče prvi stepen visokog obrazovanja, a koji
je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio
izjednačen je sa stručnim nazivom osnovnih akademskih studija obima od najmanje
180 ESPB bodova, ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a;
(3) osnovnih studija na fakultetu, u trajanju od tri
godine, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu u pogledu prava koja
iz njega proizlaze bio izjednačen je sa stručnim nazivom osnovnih akademskih
studija obima od najmanje 180 ESPB bodova, ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a;
(4) specijalističkih strukovnih studija drugog stepena u
skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05,
100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično
tumačenje, 68/15, 87/16 i 88/17 – dr. zakon), ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a;
(5) osnovnih studija na fakultetu u trajanju od četiri do
šest godina, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz
njega proizlaze bio izjednačen sa akademskim nazivom master, odnosno
diplomirani master, ekvivalentan je nivou 7.1 NOKSa;
(6) akademski naziv stečen završavanjem specijalističkih
studija na fakultetu, koji je do
stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio
izjednačen je sa akademskim nazivom specijaliste drugog stepena akademskih
studija, ekvivalentan je nivou 7.2 NOKS-a;
7)
naučni stepen
magistra nauka stečen završavanjem magistarskih studija, odnosno odbranom
magistraske teze, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja
iz njega proizlaze bio izjednačen je sa naučnim nazivom magistra nauka,
ekvivalentan je nivou
7.2;
8)
naučni stepen
doktora nauka stečen završavanjem doktorskih studija, odnosno odbranom
doktorske disertacije, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava
koja iz njega proizlaze bio izjednačen je sa naučnim nazivom doktora nauka,
ekvivalentan je nivou 8.
Predlog
standarda kvalifikacija do osnivanja sektorskog veća
Član 48.
Do
osnivanja sektorskih veća u skladu sa ovim zakonom, odluku o izradi predloga
standarda kvalifikacije donosi Agencija na predlog Saveta.
Savet
obrazuje stručni tim za izradu predloga iz stava 1. ovog člana u roku od 30
dana od dana dostavljanja preporuke iz člana 25. stav 4.
Započeti
postupci
Član 49.
Do početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa
ovim zakonom, postupak profesionalnog priznavanja obavljaće se u skladu sa
odredbama zakona koji uređuje visoko obrazovanje.
Postupci za profesionalno priznavanje strane
visokoškolske isprave, odnosno za vrednovanja stranog studijskog programa radi
zapošljavanja koji su započeti do početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa
ovim zakonom, okončaće se po tim propisima.
Započeti postupci za izdavanje odobrenja za sticanje
statusa JPOA prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog
zakona, okončaće se po tim propisima. Do
početka rada Agencije u skladu sa ovim zakonom, postupak za izdavanje odobrenja
za sticanje statusa JPOA vršiće se u skladu sa Zakonom o obrazovanju odraslih
(„Službeni glasnik RS“, broj 55/13).
Do početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa
ovim zakonom, postupak priznavanja stranih školskih isprava obavljaće se u
skladu sa odredbama zakona koji uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje.
Postupci za priznavanje stranih školskih
isprava koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po tim
propisima.
Uspostavljanje Registra
Član 50.
Do
uspostavljanja Registra, Ministarstvo će voditi elektronsku bazu kvalifikacija.
Po uspostavljanju registra Agencija preuzima bazu iz stava 1.
ovog člana i vodi je kroz podregistar nacionalnih kvalifikacija.
Prestanak
važenja drugih propisa
Član 51.
Danom
početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom prestaju da važe:
1)
odredbe člana
130. stav 1. u delu koji se odnosi na priznavanje strane visokoškolske isprave
radi zapošljavanja, člana 131 st 3. u
delu u kojem je propisano da je ENIC/NARIC centar organizaciona jedinica
Ministarstva, člana 131. stav 4. i član133. Zakona o visokom obrazovanju
(„Službeni glasnik RS“, broj 88/17);
2)
odredbe čl.
17–19, 24–27, 42. i 65. u delu koji se odnosi na postupak za izdavanje
odobrenja drugoj organizaciji koja obavlja delatnost i ima sedište na
teritoriji autonomne pokrajine Zakona o obrazovanju odraslih, primenjivaće se
do početka rada Agencije u skladu sa ovim zakonom;
3)
odredbe čl.
86-89. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“, broj
55/13).
4)
odredbe čl.
96-99. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“, broj
55/13).
Podzakonski
akt donet na osnovu člana 17. Zakona o obrazovanju odraslih primenjivaće se do
donošenja podzakonskog akta u skladu sa ovim zakonom.
Stupanje na snagu
Član 52.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
