Svi
koji žele da se uključe/doprinesu organizaciji prve Konferencije
strukovnih specijalista krajem oktobra u Beogradu, neka se obrate na mail
mitrevski21@gmail.com ili porukom na facebook stranici Specijalističke strukovne studije. Hvala
Ostvarivanje zakonom utvrđenih prava nakon završenih specijalističkih strukovnih studija. Specijalističke strukovne studije su drugi stepen visokog obrazovanja po EHEA i sedmi stepen po EQF. Kada će biti donet Nacionalni Okvir Kvalifikacija? Slobodno komentarišite... kontakt EMAIL: specijalistickestrukovne@gmail.com ili http://www.facebook.com/specijalistickestrukovne
понедељак, 29. септембар 2014.
среда, 24. септембар 2014.
Dokaz da su specijalističke studije u rangu master akademskih studija. Potvrđeni navodi iz Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja!Tumačenje preuzeto sa sajta paragraf.rs
5/5/2014
TRETMAN
ZVANJA "SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE" U STATUSU ZVANJA STEČENOG
PO RANIJE VAŽEĆIM PROPISIMA
Pitanje:
·
Na koji način protumačiti zvanje "specijalističke
strukovne studije drugog stepena", da li je to zvanje identično ranijem
VII stepenu fakultetskog obrazovanja po propisu koji je uređivalo visoko
obrazovanje do 10. septembra 2005. godine?
Odgovor:
Članom 25. stav 1. Zakona o
visokom obrazovanju (Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično
tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013 - dalje: Zakon), propisano je da
se delatnost visokog obrazovanja ostvaruje kroz akademske i strukovne studije
na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje
visokog obrazovanja. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da se na
strukovnih studijama izvodi strukovni studijski program, koji osposobljava
studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Članom 25. stav 5. tačka 2
Zakona, propisano je da su specijalističke strukovne studije, studije drugog
stepena.
Članom 127. Zakona, kojim je
uređeno izjednačavanje stručnih naziva stečenih prema propisima koji su važili
do stupanja na snagu ovog zakona sa stručnim, odnosno akademskim i naučnim
nazivima koji se stiču u skladu sa Zakonom.
Međutim, sa specijalističkim
strukovnim studijama nije izjednačen nijedan stručni naziv koji se sticao po
propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona, te se ne može reći da je
stručni naziv specijalističkih strukovnih studija identičan stručnom nazivu
stečenom na osnovnim studijama u četvorogodišnjem trajanju (VII stepen) koji se
sticao prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, odnosno
do 10. septembra 2005. godine.
Članom 8. stav 2. Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br.
72/2009, 52/2011 i 55/2013), propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni
saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) na studijama drugog
stepena (master akademske studije, specijalističke strukovne ili
specijalističke akademske studije) po propisu koje uređuje visoko obrazovanje,
počev od 10. septembra 2005. godine.
2) na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko
obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.
Prema tome sa aspekta stepena obrazovanja koji je
propisan za rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama, može se smatrati da
specijalističke strukovne studije predstavljaju obrazovanje istog stepena kao
osnovne studije u trajanju od najmanje četiri godine stečene prema propisima
koji su važili pre Zakona o visokom obrazovanju (VII stepen).
ParagrafLex
Strana 1. (od 1)
петак, 12. септембар 2014.
Donete nove izmene i dopune Zakona o državnim službenicima
Z A K O N
O IZMENAMA I
DOPUNAMA ZAKONA O
DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA
Član 1.
U Zakonu o državnim službenicima
(„Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka,
64/07, 67/07 – ispravka, 116/08 i 104/09), u članu 16. dodaju se novi st. 2. i 3.
koji glase:
„Dostavljanje rešenja državnom
službeniku vrši se u prostorijama državnog organa, a ako je državni službenik
odsutan s rada dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je državni službenik
prijavio državnom organu i koja se nalazi u njegovom personalnom dosijeu.
Ukoliko dostavljanje iz stava
2. ovog člana nije uspelo, službeno lice državnog organa sastavlja
pismenu belešku. U tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog
organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.”
U dosadašnjem stavu 2. koji
postaje stav 4. reč: „prijema” zamenjuje se rečju: „dostavljanja”.
Dosadašnji stav 3. postaje
stav 5.
Član 2.
U članu 34. stav 1. posle reči:
„Republičkog javnog pravobranioca” zapeta se zamenjuje rečju: „i”, a posle
reči: „zamenika Republičkog javnog pravobranioca” reči: „i načelnika upravnog okruga”
brišu se.
Član 3.
U članu 36. stav 2. menja se
i glasi:
„Za rad na poslovima u zvanju
višeg savetnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,
master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama,
specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od
najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje sedam
godina radnog iskustva u struci.”
Član 4.
U članu 37. stav 2. menja se
i glasi:
„Za rad na poslovima u zvanju
samostalnog savetnika državni službenik mora da ima stečeno visoko
obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,
master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama,
specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od
najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet
godina radnog iskustva u struci.”
Član 5.
U članu 38. stav 2. menja se
i glasi:
„Za rad na poslovima u zvanju
savetnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,
master akademskim studijama, specijalističkim
akademskim studijama,
specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od
najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine
radnog iskustva u struci.”
Član 6.
U članu 39. stav 2. menja se
i glasi:
„Za rad na poslovima u zvanju
mlađeg savetnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od
najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički
staž ili najmanje pet godina radnog staža u državnim organima.”
Član 7.
U članu 40. stav 2. menja se
i glasi:
„Za rad na poslovima u zvanju
saradnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova,
osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i
najmanje tri godine radnog iskustva u struci.”
Član 8.
U članu 41. stav 2. menja se
i glasi:
„Za rad na poslovima u zvanju
mlađeg saradnika državni službenik mora da ima stečeno visoko
obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova,
osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i
završen pripravnički staž ili najmanje pet godina radnog
staža u državnim organima.”
Član 9.
U članu 45. stav 2. menja se
i glasi:
„Pored toga za rad na položaju
potrebno je i stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama
u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama,
specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno
na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri
godine ili specijalističkim
studijama na fakultetu i najmanje devet godina radnog iskustva u struci.”
Član 25.
U članu 140. stav 2. menja se
i glasi:
„Rukovodilac može pismeno da
ovlasti državnog službenika koji ima stečeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim
strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje četiri
godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u
struci, da umesto njega odlučuje o pravima i dužnostima državnih službenika.”
Prelazne i završne
odredbe
Član 29.
Podzakonska akta koja su
predviđena ovim zakonom doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Podzakonska akta doneta na
osnovu Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br.
79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08 i 104/09)
usaglasiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Usvojene imene i dopune Zakona o visokom obrazovanju! Master strukovne studije od danas postoje i u Srbiji
Z A K O N
O IZMENAMA I
DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM
OBRAZOVANJU
Član 1.
U Zakonu o visokom obrazovanju
(„Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 –
autentično tumačenje, 97/08, 44/10,
93/12 i 89/13 – u daljem tekstu: Zakon), u članu
6. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji
glasi:
„Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju
se uz poštovanje principa otvorenosti
prema javnosti i građanima.”
Član 2.
U članu 13. stav 2. menja se i glasi:
„Komisija ima 17 članova.“
Stav 3. menja se i glasi:
„Članove Komisije bira Nacionalni savet
i to:
1) po tri iz svakog obrazovno - naučnog,
odnosno obrazovno – umetničkog
polja, iz člana 27. ovog zakona, iz reda
istaknutih redovnih profesora, naučnika,
umetnika i stručnjaka, na predlog
Konferencije univerziteta,
2) dva, iz reda profesora strukovnih
studija, na predlog Konferencije
akademija strukovnih studija.“
U stavu 4. reči: „Konferencija
univerziteta“ zamenjuju se rečima: „ovlašćeni
predlagač“.
Stav 8. menja se i glasi:
„Nakon razmatranja primedaba i predloga
iz stava 7. ovog člana ovlašćeni
predlagač utvrđuje predlog od najviše:
1) po pet kandidata iz svakog obrazovno
- naučnog, odnosno obrazovno -
umetničkog polja, kada je predlagač
Konferencija univerziteta,
2) tri kandidata, kada je predlagač
Konferencija akademija strukovnih studija,
i upućuje ga Nacionalnom savetu u roku
od 15 dana od isteka roka iz stava 7.
ovog člana, uzimajući u obzir te
primedbe i predloge.
Stav 12. u tački 3) na kraju teksta
tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.
Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja
glasi:
„4) ukoliko se bez opravdanog razloga ne
okonča postupak akreditacije u
propisanom roku u oblasti za koju je
član Komisije zadužen.”
U stavu 15. posle reči: „javnost” dodaju
se reči: „i dostavlja ga Narodnoj
skupštini”.
U stavu 16. reči: „Rad Komisije finansira
se iz ostvarenih prihoda od naknada
za akreditaciju sa posebnog podračuna za
ove namene.”, zamenjuju se rečima:
„Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se
u budžetu Republike Srbije. Visinu
naknade za akreditaciju utvrđuje
Komisija, uz saglasnost Nacionalnog saveta i Vlade.
Naknada za akreditaciju visokoškolske
ustanove uplaćuje se na račun propisan za
uplatu javnih prihoda budžeta Republike
Srbije.”
Član 3.
U članu 14. posle stava 3. dodaje se
novi stav 4. koji glasi:
„Kod akreditacije studijskog programa
doktorskih studija najmanje jedan
recenzent mora biti nastavnik, naučnik
ili umetnik zaposlen na visokoškolskoj,
odnosno naučnoj ustanovi iz
inostranstva, koji ispunjava uslove da bude mentor na
tom studijskom programu, u skladu sa
standardima iz člana 11. stav 1. tačka 11)
ovog zakona.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav
6. reči: „koji je dostupan javnosti”
zamenjuju se rečima: „koji je trajno
dostupan javnosti na zvaničnoj internet stranici
Komisije, a koji sadrži sve podatke o
ispunjenosti, odnosno neispunjenosti propisanih
standarda”.
Dosadašnji st. 6–8. postaju st. 7–9.
Član 4.
U članu 16. posle stava 9. dodaje se
novi stav 10. koji glasi:
„Komisija izdaje uverenje o
akreditaciji, odnosno donosi rešenje kojim se
odbija zahtev za akreditaciju u roku od
12 meseci od dana prijema urednog zahteva,
u skladu sa aktom iz člana 11. stav 1.
tač. 10) i 11) ovog zakona.”
Posle dosadašnjeg stava 10. koji postaje
stav 11. dodaje se novi stav 12. koji
glasi:
„Po žalbi na rešenje iz stava 10. ovog
člana odlučuje Nacionalni savet u roku
od 90 dana od dana podnošenja žalbe.”
Dosadašnji st. 11. i 12. postaju st. 13.
i 14.
Član 5.
U članu 23. stav 1. tačka 5. menja se i
glasi:
„5) utvrđuje način izdavanja diplome i
dodatka diplomi;”.
Član 6.
U članu 25. stav 5. menja se i glasi:
„Studije drugog stepena su:
1) master akademske studije;
2) master strukovne studije;
3) specijalističke akademske studije;
4) specijalističke strukovne studije.”
Član 7.
U članu 29. posle stava 11. dodaje se
novi stav 12. koji glasi:
„Master strukovne studije imaju najmanje
120 ESPB bodova kada je
prethodno ostvaren obim prvog stepena
studija od najmanje 180 ESPB bodova.”
Dosadašnji st. 12–14. postaju st. 13–15.
Član 8.
U članu 30. stav 2. posle reči: „master
akademskih studija” dodaju se reči: „i
master strukovnih studija”.
U stavu 3. reči: „koji može biti i”
zamenjuju se rečima: „koji je”.
Posle stava 7. dodaju se st. 8–10. koji
glase:
„Visokoškolska ustanova na kojoj se
brani doktorska disertacija dužna je da
doktorsku disertaciju i izveštaj
komisije o oceni doktorske disertacije učini dostupnom
javnosti, i to u elektronskoj verziji na
zvaničnoj internet stranici ustanove i u
štampanom obliku u biblioteci ustanove,
najmanje 30 dana pre usvajanja izveštaja
komisije na nadležnom organu, kao i do
odbrane disertacije.
Univerzitet je dužan da ustanovi
digitalni repozitorijum u kojem se trajno
čuvaju elektronske verzije odbranjenih
doktorskih disertacija, zajedno sa izveštajem
komisije za ocenu disertacije, podacima
o mentoru i sastavu komisije i podacima o
zaštiti autorskih prava, kao i da sve
navedene podatke učine javno dostupnim.
Kopiju sadržaja koji se čuva u
repozitorijumu univerzitet je dužan da u roku od
tri meseca od odbrane teze dostavi u
centralni repozitorijum koji vodi Ministarstvo.”
Član 9.
U članu 35. stav 2. posle reči: „osnovne
strukovne studije” dodaju se zapeta i
reči: „master strukovne studije”.
U stavu 3. reči: „tri polja” zamenjuju
se rečima: „dva polja”.
Član 10.
Član 37. menja se i glasi:
„Član 37.
Visoka škola strukovnih studija je
samostalna visokoškolska ustanova koja
ostvaruje osnovne strukovne studije,
master strukovne studije i specijalističke
strukovne studije iz jedne ili više
oblasti iz člana 27. ovog zakona.”
Član 11.
U članu 42. stav 3. posle reči: „godinu
dana” dodaju se reči: „od dana
konačnosti rešenja o odbijanju zahteva
za akreditaciju”.
Posle stava 5. dodaju se novi st. 6–8,
koji glase:
„Akreditacija visokoškolske ustanove
prestaje da važi ukoliko visokoškolska
ustanova po isteku roka od pet godina iz
člana 16. stav 7. ovog zakona ne podnese
novi zahtev za akreditaciju.
Važenje akreditacije prestaje narednog
dana po isteku roka iz stava 6. ovog
člana.
Ministarstvo je dužno da u roku od tri
radna dana donese rešenje o
oduzimanju dozvole za rad i da objavi
prestanak važenja akreditacije i oduzimanje
dozvole iz stava 4. ovog člana.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 9.
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav
10. broj: „6.” zamenjuje se brojem: „9.”.
U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav
11. broj: „7.” zamenjuje se brojem:
„10.”.
Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 12.
i 13.
Posle stava 13. dodaje se stav 14, koji
glasi:
„Visokoškolska ustanova kojoj je oduzeta
dozvola za rad može podneti
zahtev za izdavanje nove dozvole za rad
iz člana 41. ovog zakona po isteku roka od
godinu dana od dana dostavljanja rešenja
o oduzimanju dozvole za rad.”
Član 12.
U članu 51. stav 3. posle reči:
„statutom” dodaju se reči: „ili osnivačkim
aktom”.
Član 13.
U članu 52. stav 7. broj: „4.” zamenjuje
se brojem: „5.”.
U stavu 8. reč: „statutom” zamenjuje se
rečima: „osnivačkim aktom”.
Član 14.
U članu 57. posle stava 4. dodaje se
stav 5. koji glasi:
„Podaci o iznosu sredstava na godišnjem
nivou iz stava 1. ovog člana
dostupni su javnosti na zvaničnoj
internet stranici visokoškolske ustanove.”
Član 15.
U članu 61. posle stava 6. dodaje se
stav 7. koji glasi:
„Merila za utvrđivanje visine školarine
i odluka o visini školarine dostupni su
javnosti na zvaničnoj internet stranici
visokoškolske ustanove.”
Član 16.
U članu 66. stav 2. posle reči:
„umetnik” dodaju se reči: „sa prebivalištem van
teritorije Republike”.
Član 17.
U članu 67. stav 2. menja se i glasi:
„Profesor emeritus može učestvovati u
izvođenju svih oblika nastave na
akademskim studijama trećeg stepena,
biti mentor i član komisija u postupku izrade i
odbrane disertacija na tim studijama,
biti član komisije za pripremanje predloga za
izbor nastavnika univerziteta i
učestvovati u naučnoistraživačkom radu.”
Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7.
koji glase:
„Član SANU u radnom sastavu, koji je pre
penzionisanja imao nastavno ili
naučno zvanje, može učestvovati u
izvođenju svih oblika nastave na doktorskim
akademskim studijama, biti mentor i član
komisija u postupku izrade i odbrane
doktorske disertacije, biti član
komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika
univerziteta i učestvovati u
naučnoistraživačkom radu.
Prava i obaveze lica iz stava 6. ovog
člana uređuju se ugovorom o
angažovanju za izvođenje nastave.”
Član 18.
U članu 69. stav 1. menja se i glasi:
„Lice izabrano u naučno zvanje na način
i po postupku propisanim zakonom
kojim je regulisana naučnoistraživačka
delatnost, može učestovati u izvođenju svih
oblika nastave na doktorskim akademskim
studijama, biti mentor i član komisija u
postupku izrade i odbrane doktorske
disertacije, biti član komisije za pripremanje
predloga za izbor nastavnika i saradnika
univerziteta i učestovati u
naučnoistraživačkom radu.”
Član 19.
U članu 70. posle stava 2. dodaje se
novi stav 3. koji glasi:
„Visokoškolska ustanova može za potrebe
realizacije studijskih programa
angažovati i saradnike van radnog
odnosa.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i
5.
Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji
glasi:
„Za druga zvanja saradnika utvrđena
opštim aktom visokoškolske ustanove iz
polja umetnosti, opštim aktom
visokoškolske ustanove bliže se uređuju način izbora i
vreme na koje se saradnik bira.”
Član 20.
U članu 72. stav 1. posle reči:
„asistenta” dodaje se zapeta.
Član 21.
Posle člana 72. dodaju se naziv člana i
čl. 72a i 72b, koji glase:
„Saradnici van radnog odnosa
Član 72a
Visokoškolska ustanova može izabrati u
zvanje saradnika van radnog odnosa
(demonstratora i sl) za pomoć u nastavi
na studijama prvog stepena, studenta
akademskih studija prvog ili drugog
stepena, studenta integrisanih akademskih
studija, ili studenta strukovnih studija
prvog ili drugog stepena, koji je na studijama
prvog stepena ostvario najmanje 120 ESPB
bodova sa ukupnom prosečnom ocenom
najmanje 8 (osam).
Posebni uslovi za izbor u zvanje iz
stava 1. ovog člana utvrđuju se opštim
aktom visokoškolske ustanove.
Sa licem iz stava 1. ovog člana
zaključuje se ugovor o angažovanju u trajanju
od najduže jedne školske godine.
Član 72b
Za potrebe realizacije dela praktične
nastave, koja se realizuje van
visokoškolske ustanove, visokoškolska
ustanova može izabrati u zvanje saradnika
van radnog odnosa (saradnik praktičar,
klinički asistent i sl) lice zaposleno u ustanovi
gde se deo praktične nastave realizuje.
Posebni uslovi za izbor u zvanje iz
stava 1. ovog člana utvrđuju se opštim
aktom visokoškolske ustanove.”
Član 22.
U članu 87. stav 3. posle reči: „60 ESPB
bodova” dodaju se zapeta i reči:
„osim ako mu je do kraja studijskog
programa ostalo manje od 60 ESPB bodova”.
U stav 4. posle reči: „37 ESPB bodova”
dodaju se zapeta i reči: „osim ako mu
je do kraja studijskog programa ostalo
manje od 37 ESPB bodova”.
Član 23.
U članu 90. stav 3. posle reči:
„daljinu”, dodaju se zapeta i reči: „s tim da za
studenta stranog državljanina
visokoškolska ustanova može da omogući i polaganje
ispita preko elektronskih komunikacija,
pod uslovom da primenom odgovarajućih
tehničkih rešenja obezbedi kontrolu
identifikacije i rada studenta”.
U stavu 11. posle reči: „ispit” dodaju
se reči: „na mestu i”.
Posle stava 11. dodaje se stav 12. koji
glasi:
„Bliže uslove i način organizacije
polaganja ispita preko elektronskih
komunikacija iz stava 3. ovog člana
propisuje ministar.”
Član 24.
U članu 95. stav 6. menja se i glasi:
„Lice koje završi master akademske
studije stiče akademski naziv master sa
naznakom zvanja drugog stepena master
akademskih studija iz odgovarajuće
oblasti.”
Posle stava 6. dodaje se novi stav 7.
koji glasi:
„Lice koje završi master strukovne
studije stiče stručni naziv strukovni master
sa naznakom zvanja drugog stepena master
strukovnih studija iz odgovarajuće
oblasti.”
Dosadašnji st. 7– 9. postaju st. 8–10.
U dosadašnjem stavu 10. koji postaje
stav 11. posle reči: „master,” dodaju se
reči: „naziv koje je steklo lice iz
stava 7. ovog člana je master (appl.),”, a broj: „7.”
zamenjuje se brojem: „8.”.
(Navedeni su samo pojedini članovi usvojenih izmena koje se tiču strukovnog mastera)
Пријавите се на:
Постови (Atom)