ISTINA O STUDIJAMA U SRBIJI

Država je svojevremeno, ubrzo nakon uvođenja bolonje, morala da pravno i u praksi izjednači strukovne i akademske studije! Inače pravi naziv ovih naših toliko unižavanih strukovnih studija u inostranstvu je Akademic professional, a ove nase akademske studije su Akademic of science. Znaci da su ustvari strukovne studije (kako su ovi nasi nakaradno preveli), akademske primenjene-profesionalne studije! Inače, ne znam da li ste upoznati, ali naš doskorašnji ministar finansija Lazar Krstić je završio na prestižnom univerzitetu Yale, kako bi naši rekli STRUKOVNE, odnosno prema pravom nazivu Akademske primenjene studije.

Pogledajte link: http://www.yale.edu/schools/index.html

Vraćam se na početak.

Kada je EU rekla da Srbija mora ova dva obrazovna pravca izjednačiti i pravno i u praksi, naši matori kadrovi (akademci) u Ministarstvu prosvete su se dosetili da i strukovnim studentima pružiti šansu za nastavak školovanja/usavršavanja na postdiplomskim studijama, po ugledu na master studije koje postoje u inostranstvu. Posto su master studije uvedene na nasim akademskim studijama po preporukama zemalja EU, oni su se dosetili da strukovnim visokim školama uvedu neke jednogodišnje studije koje će biti nalik nekadašnjoj specijalizaciji i da će one nositi samo 60 esp bodova i biti u domenu master studija po Zakonu. Na taj način su pokazali EU da su ispoštovali dogovore na neki način i umesto da prema preporukama uvedu master studije na akademskim i strukovnim studijama, oni su eto, da tako kazem prividno, ispoštovali dogovor i uveli neki novi oblik studiranja, a to su jednogodišnje specijalisticke studije na visokim strukovnim školama.

Medjutim, pitate se zbog čega naše Ministarstvo nije odmah uvelo master za akademske (akademic of science) i strukovne (akademic professional) studije?! Naravno, glavni razlog je novac i sujeta pojedinih osoba koje rade u Ministarstvu i na Univerzitetima koji imaju veću moć nego što je to u normalno uređenim državama. Zbog čega novac? Poznato vam je da svršeni strukovni studenti ne mogu odmah preći na akademske studije i upisati se na postdiplomske iz svoje oblasti (master). Uslov je da počnu studiranje od druge godine nekog fakulteta, da ispolažu dosta razlike ispita kako bi stekli pravo da nesmetano upišu/konkurišu za master studije i naravno to sve lepo plate! Inače, razlika ispita je nekada toliko velika, iako se često radi o sličnim ako ne i istim zanimanjima-zvanjima, pa se u praksi priča i preporučuje da se možda odmah konkuriše i upišu akademske studije, kako te neko jednog dana ne bi kočio, ograničavao u svojim željama da ipak nastaviš usavršavanje (što zbog koeficijenta, zvanja, radnog mesta, stepena itd.).

Prema tome, dolazimo do zaključka da je u interesu pojedinih ljudi, zaposlenih u Ministarstvu i na Univerzitetima, da uprkos zastarelim studijskim programima, visokim školarinama i materijalnim interesima, vode kampanju da je bolje upisati neki fakultet sve u cilju zadržavanja optimalnog broja studenata zbog fonda časova i priliva novčanih sredstava! Što nas dovodi do krajnjeg zaključka da nikome nije u interesu da se poboljša, unapredi sam sistem obrazovanja u R. Srbiji. Mogu se postaviti i neki najeminentniji stručnjaci iz obrazovanja za ministre prosvete, neće vredeti! Nije problem u tom jednom čoveku na čelu institucije, već u onom aparatu, onima koji godinama sede u udobnim foteljama i ne žele da se bilo šta pomeri, promeni na bolje u našem obrazovnom sistemu! S toga vas molim da konstruktivno učestvujete u diskusijama na ovom blogu i samim tim doprinesete da se naš sistem studiranja i vrednovanja diploma što pre usaglasi sa onima u pravno uređenim državama u kojima se poštuju doneti Zakoni.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU

ZAKON O STEČAJU

("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014)

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_stecaju.html

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2014/2509-14Lat.pdf

Licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika

Član 23

Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca) izdaje ovlašćena organizacija rešenjem o izdavanju licence.

Licenca se izdaje licu koje:

.....

3) ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno u osnovnom trajanju od najmanje četiri godine;

.....

Предлог Закона о високом образовању је од стране Владе Р. Србије 31. јула упућен Скупштини Р. Србије на разматрање и усвајање

На следећем линку можете погледати решење Закона које је прошло Владу и упућено је Скупштини на разматрање. Неки од наших предлога су уврштени у Закон, али поједини нису... Сада нам остаје да те предлоге који нису, пошаљемо посланицима како би у форми амандмана успели некако да их убаце.

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/2570-14Lat.pdf

на овом линку можете видети још увек актуелни Закон о високом образовању, па чисто упоредити са изменама

http://www.kg.ac.rs/Docs/UniZakon.pdf

Оно сто сам приметио у предложеним изменама, јесте то да струковне специјалистичке студије остају у домену студија другог степена односно у истом рангу са мастер академским и мастер струковним студијама, што је добро! Друга ствар је то да Министарство није у ово решење уврстило и допуну да се после мастер струк. студија могу уписати докторске, фактички су струковне студије добиле још један вид другостепених студија (што је непотребно), без прилике да на државним факултетима наставе студије. У члану 10. око стручних назива, академски мастер има само назив мастер а струковни (мастер аплл.) Што се тиче сарадника у настави, остала је могућност да само студенти спец. и магистарских студија могу бити изабрани.

Сада нам остаје да те предлоге који нису, пошаљемо посланицима како би у форми амандмана успели некако да их убаце!
То можемо учинити на следећи начин:
Да посланицима пошаљемо (електронски или писмено) једно писмо у ком ћемо их замолити за подршку како би се извршиле још неке измене Закона о високом образовању, пре усвајања. Саветујем да се обратимо и скупштинском одбору за образовање Александри Јерков као председавајућој. Све можете пронаћи на сајту Народне скупштине на линку:

http://www.parlament.gov.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0/%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8.62.13.html

Адреса: Краља Милана 14. 11000 Београд

а можете контактирати и посланике:
http://www.parlament.gov.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5.1730.html

Предлажемо следеће:

С обзиром да ће након измена, струковне студије имати две врсте другостепених студија, сматрамо да након завршетка мастер струковних студија и стицања укупно 300 еспб, треба омогућити проходност и похађање докторских студија, по узору на праксу у многим Европским земљама. Истакли би и неопходност увођења места са буџетским финансирањем студената који имају висок просек kao и потребу ангажовања истих у својству предавача и сарадника у настави на Високошколским установама.. Постојањем таквих места, додатно би се подигао квалитет студената који уписују поменуте студије. Сматрамо да би будући струковни мастери требали да уживају једнака права као и академски, с обзиром на исти број есп бодова и година студирања. На тај начин ће држава омогућити поштовање основних људских права, у овом случају право на учење, усавршавање по узору на друге државе из Европе.

1) У члану 29. став 14. потребно је додати: мастер струковне студије
Па ће цео став гласити:
Докторске студије имају 180 еспб уз претходно остварени обим студија од најмање 300 еспб на основним академским, мастер академским студијама и мастер струковним студијама.

(Омогућавање будућим струковним мастерима право конкурисања и похађања докторских студија из завршене области јер ће се у том погледу испоштовати основна људска права, Болоњски процес и пракса у Европским земљама)

3) У члану 64. став 2. додати: и струковног мастера
Па ће цео став гласити:
У звање предавача може бити изабрано лице које има академски назив магистра или стручни назив специјалисте и струковног мастера.

(Уколико се не промени овај члан Закона, Високошколске установе ће остати у проблему, јер је тешко пронаћи студента магистарских студија који још увек студира с обзиром да је такав вид студија одавно укинут. Те установама остаје да ангажују само студенте специјалистичких студија којих нема пуно. Сматрамо да је потребно додати и омогућити студентима мастер струковних студија да буду изабрани за предаваче и на тај начин олакшати одабир и повећати маневарски простор Високошколским установама како би ангажовали најквалитетније студенте)

4) У члану 71. став 1. додати: бира студента мастер академских, специјалистичких и струковних мастер студија.
Па ће цео став гласити:
- Високошколска установа бира у звање сарадника у настави на студијама првог степена, студента мастер академских, специјалистичких или струковних мастер студија, који је студије првог степена завршио са укупном оценом најмање осам (8).

(Сматрамо да је потребно додати и омогућити студентима мастер струковних студија да буду изабрани у звање сарадника и на тај начин олакшати одабир и повећати маневарски простор Високошколским установама како би ангажовали најквалитетније студенте)


Надамо се да ћете ове предлоге измена подржати и помоћи да се они уврстите у нови Закон о високом образовању и на тај начин допринети већем поштовању основних људских права својих високообразованих грађана и побољшању стања у пракси и образовном систему Р. Србије која је потписница Болоњског процеса и тежи чланству у Европској унији.

С поштовањем