Država je svojevremeno, ubrzo nakon uvođenja bolonje,
morala da pravno i u praksi izjednači strukovne i akademske studije! Inače
pravi naziv ovih naših toliko unižavanih strukovnih studija u inostranstvu je
Akademic professional, a ove nase akademske studije su Akademic of science.
Znaci da su ustvari strukovne studije (kako su ovi nasi nakaradno preveli), akademske primenjene-profesionalne studije! Inače, ne znam da li ste
upoznati, ali naš doskorašnji ministar finansija Lazar Krstić je završio na prestižnom
univerzitetu Yale, kako bi naši rekli STRUKOVNE, odnosno prema pravom nazivu
Akademske primenjene studije.
Pogledajte link: http://www.yale.edu/schools/index.html
Vraćam se na početak.
Kada je EU rekla da Srbija mora ova dva obrazovna
pravca izjednačiti i pravno i u praksi, naši matori kadrovi (akademci) u
Ministarstvu prosvete su se dosetili da i strukovnim studentima pružiti šansu
za nastavak školovanja/usavršavanja na postdiplomskim studijama, po ugledu na
master studije koje postoje u inostranstvu. Posto su master studije uvedene na
nasim akademskim studijama po preporukama zemalja EU, oni su se dosetili da
strukovnim visokim školama uvedu neke jednogodišnje studije koje će biti nalik
nekadašnjoj specijalizaciji i da će one nositi samo 60 esp bodova i biti u
domenu master studija po Zakonu. Na taj način su pokazali EU da su ispoštovali
dogovore na neki način i umesto da prema preporukama uvedu master studije na
akademskim i strukovnim studijama, oni su eto, da tako kazem prividno, ispoštovali
dogovor i uveli neki novi oblik studiranja, a to su jednogodišnje
specijalisticke studije na visokim strukovnim školama.
Medjutim, pitate se zbog čega naše Ministarstvo nije
odmah uvelo master za akademske (akademic of science) i strukovne (akademic
professional) studije?! Naravno, glavni razlog je novac i sujeta pojedinih
osoba koje rade u Ministarstvu i na Univerzitetima koji imaju veću moć nego što
je to u normalno uređenim državama. Zbog čega novac? Poznato vam je da svršeni
strukovni studenti ne mogu odmah preći na akademske studije i upisati se na
postdiplomske iz svoje oblasti (master). Uslov je da počnu studiranje od druge
godine nekog fakulteta, da ispolažu dosta razlike ispita kako bi stekli pravo
da nesmetano upišu/konkurišu za master studije i naravno to sve lepo plate! Inače,
razlika ispita je nekada toliko velika, iako se često radi o sličnim ako ne i
istim zanimanjima-zvanjima, pa se u praksi priča i preporučuje da se možda
odmah konkuriše i upišu akademske studije, kako te neko jednog dana ne bi
kočio, ograničavao u svojim željama da ipak nastaviš usavršavanje (što zbog
koeficijenta, zvanja, radnog mesta, stepena itd.).
Prema tome, dolazimo do zaključka da je u interesu
pojedinih ljudi, zaposlenih u Ministarstvu i na Univerzitetima, da uprkos
zastarelim studijskim programima, visokim školarinama i materijalnim interesima,
vode kampanju da je bolje upisati neki fakultet sve u cilju zadržavanja optimalnog
broja studenata zbog fonda časova i priliva novčanih sredstava! Što nas dovodi
do krajnjeg zaključka da nikome nije u interesu da se poboljša, unapredi sam
sistem obrazovanja u R. Srbiji. Mogu se postaviti i neki najeminentniji
stručnjaci iz obrazovanja za ministre prosvete, neće vredeti! Nije problem u
tom jednom čoveku na čelu institucije, već u onom aparatu, onima koji godinama
sede u udobnim foteljama i ne žele da se bilo šta pomeri, promeni na bolje u
našem obrazovnom sistemu! S toga vas molim da konstruktivno učestvujete u
diskusijama na ovom blogu i samim tim doprinesete da se naš sistem studiranja i
vrednovanja diploma što pre usaglasi sa onima u pravno uređenim državama u
kojima se poštuju doneti Zakoni.