Tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja (HERE tim)

Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji, ), imenovalo je, na inicijativu Evropskekomisije, Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja.

Svrha Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja je da obezbedi ekspertizu u određenim oblastima, da  promoviše i doprinese progresu u ostvarivanju Lisabonskih i Bolonjskih ciljeva u svetlu nacionalnih potreba i aspiracija.

 Zadaci HERE tima

• Razmatra i prati stanje sprovođenja Bolonjskog i Lisabonskog procesa u oblasti visokog obrazovanja u RS
• Predlaže smernice u razvijanju i utvrđivanju politika za unapređenje sprovođenja Bolonjskog i Lisabonskog procesa
• Daje inicijative i predlaže konkretne mere i akcije u vezi sa efikasnijim sprovođenjem Bolonjskog i Lisabonskog procesa u RS
• Priprema analize, izveštaje i druge materijale o toku sprovođenja Bolonjskog i Lisabonskog procesa u oblasti visokog obrazovanja u RS
• Promoviše postignute rezultate o toku sprovođenja Bolonjskog i Lisabonskog procesa u oblasti visokog obrazovanja u RS
• Predlaže mere i aktivnosti za unapređenje i razvoj visokog obrazovanja, i ukupnereforme obrazovanja u RS
• Ostvaruje saradnju sa institucijama na svim nivoima obrazovanja do visokoškolskog
• Priprema programe, operativne planove i druge dokumente koji se odnose na razvoj i unapređenje visokog obrazovanja u RS
• Sarađuje sa državnim organima, institucijama, preduzećima i drugim organizacijama u cilju što delotvornijeg povezivanja visokog obrazovanja sa ostalim sferama društva

Članovi Tima:

1. Vladica Cvetković, predsednik tima, Univerzitet u Beograd, vladica.cvetkovic@rgf.bg.ac.rs
2. Slobodan Stupar, Ministarstvo prosvete, naike i tehnološkog razvoja, slobodan.stupar@mpn.gov.rs
3. Radmila Marinković Nedučin, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, seka@uns.ac.rs
4. Vera Dondur, Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj, edondur@ffh.bg.ac.rs
5. Vera Vujčić, Komisija za akreditaciju, vujcic.vera@fon.bg.ac.rs
6. Siniša Đurašević, Univerzitet u Beogradu
7. Jasmina Nikolić, Univerzitet u Beogradu
8. Ružica Maksimović, Univerzitet u Beogradu
9. Ljupka Mihajlovska, Univerzitet u Beogradu, Centar za studente sa hendikepom
10. Vladimir Smuđa, Univerzitet u Beogradu, student
11. Zorana Lužanin, Univerzitet u Novom Sadu
12. Slobodan Radičev, Univerzitet u Novom Sadu, student
13. Smiljka Isaković, Univerzitet u Kragujevcu
14. Nada Popović-Perišić, Univerzitet Singidunum
15. Aleksandra Boričić, Visoka tehnička škola u Nišu,Aleksandraboricic@gmail.com , aleksandra.boricic@vtsnis.edu.rs

Veb strana HERE tima.

https://www.facebook.com/HERETeamSerbia

Do kraja 2014 nova klasifikacija zanimanja

U pripremi je nova klasifikacija zanimanja. U registar se ubacuju nove, a u istoriju odlaze profesije koja niko ne traži. Na osnovu toga, menjaće se i politika upisa učenika u srednje škole. Cilj je da se na ovakav način zaposli što više ljudi sa biroa rada.

Nacionalna služba za zapošljavanje menja klasifikaciju zanimanja, usklađuje je sa potrebama tržišta. Izbacuju se profesije koje poslodavci ne traže i uvode nove

postojeća klasifikacija

MEDIJI: Protest studenata u Kikindi

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/protest-studenata-u-kikindi_475876.html

04. april 2014. | 15:47 → 20:13

Protest studenata u Kikindi

KIKINDA -

Današnji jubilej, šest decenija postojanja i rada Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, i obeležavanje Dana studenata, pored oficijelnog programa, ipak je protekao u znaku protesta studenata smera Strukovni vaspitač za tradicionalne igre.

Naime, zbog nepostojanja šifre delatnosti, svršeni studenti tog smera i ne postoje na tržištu rada. I pored obraćanja nadležnima, onima koji su i odobrili smer, i u Pokrajini i u Ministarstvu, odgovora na njihove zahteve za sada nema.

Gotovo neverovatno zvuči činjenica da ni nakon osme generacije studenata na jedinstvenom smeru Strukovni vaspitač za tradicionalne igre, pri Visokoj školi strukovnih studija u Kikindi, još uvek ne postoji šifra te delatnosti u domaćem zakonodavstvu. Na tržištu rada, svršeni studenti, akademci sa zvanjem Strukovni vaspitač za tradicionalne igre, praktično i ne postoje. Našavši se u svojevrsnom apsurdfu, obraćali su se nadležnima, onima koji su i odobrili smer, i u Pokrajini i u Ministarstvu, ali bez uspeha
.

"Ovo je osma generacija studenata, otprilike 250 studenata prošlo je kroz ovu školu. Sada je na tri godine studija nešto više od 50 studenata i došao je taj momenat da se probamo izboriti za naša prava", kaže Vladimir Rac, student VŠSS u Kikindi.

"Imali smo razgovore sa direktorkom Škole, uputili smo zahteve koje očekujemo da budu i ispunjeni, ali do sada nismo dobili odgovor. Obraćali smo se i pokrajinskoj Prosvetnoj inspekciji, a ni od njih nismo dobili nikakav odgovor. Studenti su krenuli sa bojkotom nastave. Republika Srpska i Crna Gora imaju šifru delatnosti, a država Srbija, koja je pokrenula ovaj smer i celu priču, to nema. To je i najveći apsurd u ovoj priči", navodi Miki Tmušić, student VŠSS u Kikindi.

Od 2006. godine u kontinuitetu, smer Strukovni vaspitač za tradicionalne igre u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, okuplja i obrazuje studente zainteresovane za savremene naučne, teorijske, pedagoške i praktične pristupe folkloru. Ovakav savremeno koncipirani studijski program priprema studente, buduće vaspitače za tradicionalne igre, za rad u oblasti folklorne pedagogije sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pre svega.

Postojeći propisi u Srbiji, nažalost, ne prepoznaju to zvanje:

"I to je sada veliki problem, a mislim da i drugi obrazovni profili imaju isti problem. Studenti našeg smera pokrenuli su incijativu na nivou škole, kako bi smo se i zvanično obratili Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj i pokušali zajedno da rešimo problem", ističe Tamara Grujić, direktorica VŠSS u Kikindi.

"Neoprostivo je da protekne još puno vremena , a da se to pitanje ne reši. Smatram i nadam se da će u urgentnom roku taj problem i biti rešen", kaže Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća u SO Kikinda.

Dodajmo da je jedan od zahteva da se poveća broj budžetskih mesta na tom smeru. Do sada je samo pet studenata finansirano iz budžeta, dok je na svakoj godini oko 20-tak samofinansirajućih studenata. Studenti od nadležnih očekuju odgovore do 25. aprila, a nakon tog datuma, kako su najavili, radikalizovaće svoje proteste.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=H6BtKWIGElM