Na osnovu člana 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije,
donosim
UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O NACIONALNOM OKVIRU KVALIFIKACIJA
REPUBLIKE SRBIJE
Proglašava se Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike
Srbije, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici
Prvog redovnog zasedanja u 2018. godini, 5. aprila 2018. godine.
PR broj 19
U Beogradu, 6. aprila 2018. godine
Predsednik Republike,
Aleksandar Vučić, s.r.
ZAKON
O NACIONALNOM OKVIRU KVALIFIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE
(Sl. glasnik RS br. 27/18)
Osnovni tekst
na snazi od 14/04/2018 , u primeni od 14/04/2018
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
(1) Ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni okvir kvalifikacija
Republike Srbije (u daljem tekstu: NOKS) kao sistem za uređivanje
kvalifikacija, njegova svrha, ciljevi i principi, vrste i nivoi kvalifikacija,
načini sticanja kvalifikacija, opisi znanja, veština, sposobnosti i stavova (u
daljem tekstu: deskriptori) nivoa kvalifikacija, tela i organizacije nadležne
za primenu i razvoj NOKS-a, obezbeđivanje kvaliteta u primeni NOKS-a i
povezivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK).
(2) Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu
podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.
Osnovni pojmovi i njihovo
značenje
Član 2.
Pojedini pojmovi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Kvalifikacija - formalno
priznanje stečenih kompetencija. Pojedinac stiče kvalifikaciju kada nadležno
telo utvrdi da je dostigao ishode učenja u okviru određenog nivoa i prema
zadatom standardu kvalifikacije, što se potvrđuje javnom ispravom (diplomom ili
sertifikatom);
2) Kompetencija - integrisani skup
znanja, veština, sposobnosti i stavova, koje pojedincu omogućuju efikasno
delanje u skladu sa standardom kvalifikacije;
3) Ključne kompetencije za
celoživotno učenje - sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova,
neophodnih za lični, socijalni i profesionalni razvoj i dalje učenje. Ove
kompetencije ugrađene su u ciljeve i standarde na svim nivoima obrazovanja kao
nove oblasti, relevantne za kontinuirano sticanje kompetencija, vođenje
privatnog i društvenog života, profesiju i snalaženje u realnim problemima i
zahtevnim situacijama;
4) Ishodi učenja - jasni iskazi o
tome šta se od pojedinca očekuje da zna, razume i da je sposoban da pokaže,
odnosno uradi nakon završenog procesa učenja. Omogućavaju proverljivost nivoa
razvijenosti kompetencija, odnosno dostignutosti znanja, veština, stavova i
sposobnosti;
5) Standard kvalifikacije -
dokument utvrđen u skladu sa ovim zakonom, koji sadrži opis ciljeva i ishoda
učenja, kao i podatke o kvalifikaciji na osnovu kojih se vrši određivanje
nivoa, njeno razvrstavanje i vrednovanje;
6) Standard zanimanja - dokument
koji sadrži opis dužnosti i zadataka, kao i kompetencija potrebnih pojedincu za
efikasno obavljanje poslova u određenom zanimanju, utvrđen u skladu sa
propisima koji uređuju zapošljavanje;
7) Registar NOKS-a (u daljem
tekstu: Registar) - registar NOKS-a koji se sastoji iz podregistra nacionalnih
kvalifikacija, podregistra standarda kvalifikacija i podregistra javno
priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: JPOA),
sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad i/ili praktičnu nastavu;
8) Evropski okvir kvalifikacija (u
daljem tekstu: EOK) - zajednički evropski referentni okvir koji povezuje
nacionalne sisteme kvalifikacija i deluje kao alat za upoređivanje odnosno
lakše razumevanje i tumačenje kvalifikacija među različitim državama i
obrazovnim sistemima u Evropi;
9) Okvir kvalifikacija u evropskom
prostoru visokog obrazovanja (u daljem tekstu: EPVO) - okvir kvalifikacija u
okviru Bolonjskog procesa. Definisan je sa četiri glavna ciklusa (kratki
ciklus, prvi, drugi i treći ciklus) koji se opisuju Dablinskim deskriptorima;
10) Formalno obrazovanje
predstavlja organizovane procese učenja koji se ostvaruju na osnovu planova i
programa nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i studijskih programa
visokog obrazovanja;
11) Neformalno obrazovanje
predstavlja organizovane procese učenja odraslih koji se ostvaruju na osnovu
posebnih programa, radi sticanja znanja, veština, sposobnosti i stavova
usmerenih na rad, lični i socijalni razvoj;
12) Informalno učenje predstavlja
proces samostalnog sticanja znanja, veština, vrednosti, stavova i sposobnosti
odraslih, u svakodnevnom životnom, radnom i socijalnom okruženju;
13) Celoživotno učenje - uključuje
sve oblike učenja i podrazumeva učestvovanje u različitim oblicima obrazovnih
aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog unapređivanja potrebnih ličnih,
građanskih, društvenih i kompetencija potrebnih za rad;
14) Priznavanje prethodnog učenja -
Aktivnost obrazovanja odraslih koja se ostvaruje procenom znanja, veština i
sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom i koja
omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti na tržištu rada. Termin se
izjednačava sa terminom "validacija neformalnog i informalnog učenja"
(Validation of
non-formal and informal learning), a u skladu sa Evropskim preporukama za validaciju neformalnog i
informalnog učenja.
Ciljevi NOKS-a
Član 3.
Ciljevi NOKS-a su:
1) obezbeđivanje razumljivosti,
preglednosti i transparentnosti kvalifikacija, kao i njihove međusobne
povezanosti;
2) razvoj standarda kvalifikacija
zasnovanih na potrebama tržišta rada i društva u celini;
3) obezbeđivanje orijentisanosti
celokupnog obrazovanja na ishode učenja kojima se izgrađuju kompetencije
definisane standardom date kvalifikacije;
4) unapređivanje pristupa,
fleksibilnosti puteva i prohodnosti u sistemu formalnog i neformalnog
obrazovanja;
5) obezbeđivanje prepoznavanja i
priznavanja neformalnog i informalnog učenja;
6) afirmisanje značaja ključnih,
opštih i međupredmetnih kompetencija za učenje tokom celog života;
7) unapređivanje saradnje među
relevantnim zainteresovanim stranama odnosno socijalnim partnerima;
8) obezbeđivanje sistema kvaliteta
u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija;
9) obezbeđivanje uporedivosti i
prepoznatljivosti kvalifikacija stečenih u Republici Srbiji sa kvalifikacijama
stečenim u drugim državama.
Principi NOKS-a
Član 4.
NOKS se zasniva na principima:
1) celoživotnog učenja - uvažavanje
potreba i mogućnosti pojedinca za učenje i razvoj tokom celog života;
2) individualnosti - sticanje kvalifikacija,
u skladu sa iskustvima, potrebama, interesovanjima, društvenim i životnim
ulogama i razvojnim karakteristikama pojedinca;
3) jednakih mogućnosti - sticanje
kvalifikacija bez obzira na godine života, pol, teškoće i smetnje u razvoju,
invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku i versku
pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno ili
zdravstveno stanje i druga lična svojstva;
4) dostupnosti - jednaka prava i
uslovi za uključivanje u sve nivoe i vrste kvalifikacija;
5) transparentnosti - javnost
procesa razvoja i sticanja kvalifikacija;
6) relevantnosti - zasnovanost
kvalifikacija na potrebama tržišta rada, naučno-istraživačkog i umetničkog
rada, odnosno društva u celini;
7) otvorenosti - različiti načini sticanja
kvalifikacija i mogućnosti za horizontalnu i vertikalnu prohodnost u sistemu
kvalifikacija uključujući i akademsku mobilnost;
8) partnerstva i saradnje -
partnerstvo i saradnja između nosioca i učesnika u sistemu kvalifikacija;
9) obezbeđivanje kvaliteta -
upravljanje procesom razvoja kvalifikacija na osnovu standarda i ishoda učenja,
kao i sistemom kvaliteta u procesu sticanja i vrednovanja kvalifikacija;
10) uporedivosti - povezivanje
NOKS-a sa EOK-om.
II. OKVIR KVALIFIKACIJA
Nivoi kvalifikacija
Član 5.
(1) Kvalifikacije se u NOKS-u svrstavaju u osam (8) nivoa i četiri
(4) podnivoa:
1) prvi nivo (nivo 1), koji se
stiče završavanjem osnovnog obrazovanja i vaspitanja, osnovnog obrazovanja
odraslih, osnovnog muzičkog, odnosno osnovnog baletskog obrazovanja i
vaspitanja;
2) drugi nivo (nivo 2), koji se
stiče stručnim osposobljavanjem, u trajanju do jedne godine, obrazovanjem za
rad u trajanju do dve godine, odnosno neformalnim obrazovanjem odraslih u
trajanju od 120-360 sati obuke. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno
stečen nivo 1 NOKS-a;
3) treći nivo (nivo 3), koji se
stiče završavanjem srednjeg stručnog obrazovanja u trogodišnjem trajanju,
odnosno neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od najmanje 960 sati
obuke. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
4) četvrti nivo (nivo 4), koji se
stiče završavanjem srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju (stručno,
umetničko, odnosno gimnazijsko). Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno
stečen nivo 1 NOKS-a;
5) peti nivo (nivo 5), koji se
stiče završavanjem majstorskog, odnosno specijalističkog obrazovanja u trajanju
od dve, odnosno jedne godine i neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od
najmanje šest meseci. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 3,
odnosno nivo 4 NOKS-a, a za sticanje kroz neformalno obrazovanje odraslih
prethodno stečen nivo 4 NOKS-a;
6) šesti nivo, podnivo jedan (nivo
6.1), koji se stiče završavanjem osnovnih akademskih studija (u daljem tekstu:
OAS) obima od najmanje 180 ESPB bodova, odnosno osnovnih strukovnih studija (u
daljem tekstu: OSS) obima od 180 ESPB bodova. Uslov za sticanje ovog nivoa je
prethodno stečen nivo 4 NOKS-a i položena opšta, stručna odnosno umetnička
matura, u skladu sa zakonima koji uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i
visoko obrazovanje;
7) šesti nivo, podnivo dva (nivo
6.2), koji se stiče završavanjem OAS obima od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno
specijalističkih strukovnih studija obima od najmanje 60 ESPB bodova. Uslov za
sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS i položena opšta, stručna
odnosno umetnička matura, u skladu sa zakonima koji uređuju srednje obrazovanje
i vaspitanje i visoko obrazovanje, odnosno nivo 6.1 (OSS obima 180 ESPB
bodova);
8) sedmi nivo, podnivo jedan (nivo
7.1), koji se stiče završavanjem integrisanih akademskih studija obima od 300
do 360 ESPB bodova, master akademskih studija (u daljem tekstu: MAS) obima od
najmanje 60 ESPB bodova, uz prethodno ostvarene OAS obima 240 ESPB, MAS obima od
najmanje 120 ESPB (uz prethodno ostvarene OAS obima 180 ESPB), odnosno master
strukovnih studija obima od najmanje 120 ESPB bodova (uz prethodno ostvarene
OSS obima 180 ESPB bodova);
9) sedmi nivo, podnivo dva (nivo
7.2), koji se stiče završavanjem specijalističkih akademskih studija obima od
najmanje 60 ESPB bodova (uz prethodno ostvarene master akademske studije);
10) osmi nivo (nivo 8), koji se
stiče završavanjem doktorskih studija obima 180 ESPB bodova (uz prethodno
završene integrisane akademske, odnosno master akademske studije).
(2) Nivoi NOKS-a za pojedinačne kvalifikacije nivoa iz stava 1.
tač. 6)-8), u Registru i javnim ispravama označavaju se uz navođenje vrste
kvalifikacije, i to:
1) podnivo 6.1 stečen završavanjem
OAS obima od najmanje 180 ESPB bodova, označava se sa 6.1 A;
2) podnivo 6.1 stečen završavanjem
OSS obima 180 ESPB bodova označava se sa 6.1 S;
3) podnivo 6.2 stečen završavanjem
OAS obima od najmanje 240 ESPB bodova, označava se sa 6.2 A;
4) podnivo 6.2 stečen završavanjem
specijalističkih strukovnih studija obima 60 ESPB bodova, označava se sa 6.2 S;
5) podnivo 7.1 stečen završavanjem
integrisanih akademskih studija obima od 300 do 360 ESPB bodova i MAS, označava
se sa 7.1 A;
6) podnivo 7.1 stečen završavanjem
master strukovnih studija označava se sa 7.1 S.
Deskriptori nivoa
kvalifikacija
Član 6.
(1) Za svaki nivo i podnivo kvalifikacija iz člana 5. ovog zakona,
utvrđeni su deskriptori neophodni za obavljanje posla ili dalje učenje.
Kvalifikacije se razvrstavaju po nivoima na osnovu složenosti ishoda učenja.
(2) Deskriptori nivoa kvalifikacija iz stava 1. ovog člana dati su
u Prilogu 1. ovog zakona i čine njegov sastavni deo.
Vrste kvalifikacija
Član 7.
Prema vrsti, kvalifikacije se u NOKS-u razvrstavaju na:
1) opšte - osnovno obrazovanje i
vaspitanje i gimnazijsko obrazovanje i vaspitanje koje obuhvata sve tipove i
smerove gimnazija kao i specijalizovane gimnazije, u skladu sa zakonima koji
uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, osnovno i srednje obrazovanje;
2) stručne - srednje stručno
obrazovanje, srednje umetničko obrazovanje i obuke, u skladu sa zakonom koji
uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, stručno obrazovanje, dualno
obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3) akademske - visoko obrazovanje
stečeno završavanjem osnovnih akademskih, master akademskih, specijalističkih
akademskih i doktorskih studija, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje;
4) strukovne - visoko obrazovanje
stečeno na osnovnim strukovnim, specijalističkim strukovnim i master strukovnim
studijama, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.
Sistem za razvrstavanje
kvalifikacija
Član 8.
(1) Sistem prema kome se kvalifikacije razvrstavaju i šifriraju u
NOKS-u (u daljem tekstu: KLASNOKS), usklađen je sa Međunarodnom standardnom
klasifikacijom obrazovanja ISCED 13-F, i sadrži nazive sektora, užih sektora i
podsektora obrazovanja i osposobljavanja u koje se kvalifikacije razvrstavaju i
njihove numeričke oznake na osnovu kojih se utvrđuje šifra kvalifikacije.
(2) KLASNOKS utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
(3) U aktu iz stava 2. ovog člana utvrđuju se i odnosi između
KLASNOKS-a i područja rada, odnosno naučnih, umetničkih, odnosno stručnih
oblasti u okviru obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja,
utvrđenih do stupanja na snagu ovog zakona.
Načini sticanja
kvalifikacije
Član 9.
(1) Kvalifikacije se mogu steći formalnim i neformalnim
obrazovanjem i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja.
(2) U formalnom obrazovanju opšte, stručne, akademske i strukovne
kvalifikacije se stiču završavanjem osnovnog, srednjeg, odnosno visokog
obrazovanja na verifikovanim ustanovama obrazovanja i vaspitanja, odnosno
akreditovanim visokoškolskim ustanovama i studijskim programima, nakon čega se
izdaje odgovarajuća javna isprava, u skladu sa zakonima koji uređuju osnovno
obrazovanje i vaspitanje, srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko
obrazovanje.
(3) U neformalnom obrazovanju stručne kvalifikacije stiču se kroz
različite aktivnosti obrazovanja odraslih kod JPOA, nakon čega se izdaje
odgovarajuća javna isprava ili uverenje, u skladu sa zakonom koji uređuje
obrazovanje odraslih, odnosno drugim zakonom u skladu sa članom 39. stav 3.
ovog zakona.
(4) Priznavanjem prethodnog učenja, stručne kvalifikacije se stiču
kod JPOA kroz poseban postupak u kojem se, u skladu sa standardom
kvalifikacije, procenjuju znanja, veštine i stavovi stečeni na osnovu radnog
ili životnog iskustva, nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava ili
uverenje, u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje odraslih.
Karijerno vođenje i
savetovanje
Član 10.
(1) Uslugama karijernog vođenja i savetovanja obezbeđuje se
podrška pojedincu za ostvarivanje prohodnosti kroz nivoe NOKS-a, čime se
omogućava primena koncepta celoživotnog učenja i lakša pokretljivost radne
snage.
(2) Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju se u skladu sa
standardima za karijerno vođenje i savetovanje koje donosi ministar nadležan za
poslove obrazovanja.
(3) Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju Nacionalna
služba za zapošljavanje, JPOA u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje
odraslih i visokoškolske ustanove u skladu sa zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje.
(4) Program profesionalne orijentacije, odnosno karijernog vođenja
i savetovanja učenika realizuje osnovna, odnosno srednja škola, u skladu sa
zakonom koji uređuje osnovno, odnosno srednje obrazovanje i standardima iz
stava 2. ovog člana.
III. TELA I INSTITUCIJE
NADLEŽNE ZA RAZVOJ I PRIMENU NOKS-A
Savet za NOKS
Član 11.
Savet za NOKS (u daljem tekstu: Savet) obrazuje se kao savetodavno
telo koje daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u
skladu sa javnim politikama u oblasti celoživotnog učenja, zapošljavanja,
karijernog vođenja i savetovanja.
Sastav Saveta
Član 12.
(1) Savet ima 25 članova koje imenuje Vlada, i to:
1) šest članova na predlog:
ministarstva nadležnog za obrazovanje, ministarstva nadležnog za rad i
zapošljavanje, ministarstva nadležnog za privredu, ministarstva nadležnog za
omladinu, ministarstva nadležnog za državnu upravu i lokalnu samoupravu i
ministarstva nadležnog za zdravlje;
2) tri člana na predlog:
pokrajinskog sekretarijata nadležnog za obrazovanje, pokrajinskog sekretarijata
nadležnog za visoko obrazovanje i pokrajinskog sekretarijata nadležnog za rad i
zapošljavanje;
3) jednog člana na predlog
Nacionalne službe za zapošljavanje;
4) dva člana na predlog Privredne
komore Srbije;
5) pet članova predstavnika
visokoškolskih ustanova, i to tri na predlog Konferencije univerziteta i dva na
predlog Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola (u daljem
tekstu: Konferencija akademija i visokih škola);
6) dva člana predstavnika stručnih
škola na predlog zajednica stručnih škola;
7) jednog člana predstavnika
gimnazija na predlog zajednice gimnazija;
8) dva člana na predlog
reprezentativnih sindikata, koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta
Republike Srbije;
9) dva člana na predlog
reprezentativnih udruženja poslodavaca, koji je član Socijalno-ekonomskog
saveta Republike Srbije;
10) jednog člana predstavnika
organizacija civilnog društva, na predlog organa nadležnog za koordinaciju s
organizacijama civilnog društva.
(2) Mandat članova Saveta traje četiri godine.
(3) Savetom predsedava član koji je predstavnik ministarstva
nadležnog za obrazovanje.
(4) Vlada razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to:
1) na lični zahtev;
2) ako ne ispunjava dužnosti člana
Saveta ili svojim postupcima povredi ugled te dužnosti, na predlog organizacije
na čiji je predlog imenovan.
(5) U slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana, ovlašćeni
predlagač će predložiti Vladi novog člana u roku od 30 dana od donošenja
rešenja o razrešenju, a Vlada će imenovati novog člana na period do isteka
mandata Saveta, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ovlašćenog
predlagača.
(6) Savet podnosi Vladi izveštaj o svome radu najmanje jedanput
godišnje.
(7) Savet donosi poslovnik o svom radu.
(8) Administrativno-tehničke poslove za Savet obavlja Agencija za
kvalifikacije (u daljem tekstu: Agencija).
Nadležnost Saveta
Član 13.
Savet:
1) predlaže standarde kvalifikacija
za sve nivoe NOKS-a;
2) predlaže Vladi osnivanje
sektorskog veća za određeni sektor rada, odnosno delatnosti;
3) daje preporuke o procesu
planiranja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa strateškim dokumentima
Republike Srbije;
4) daje preporuke o poboljšanjima u
povezivanju obrazovanja i potreba tržišta rada;
5) daje mišljenje ministru
nadležnom za obrazovanje o preporukama sektorskih veća oko upisne politike u
srednje škole i na visokoškolske ustanove;
6) prati rad sektorskih veća i daje
preporuke za unapređivanje rada na osnovu redovnih izveštaja o radu sektorskih
veća;
7) daje mišljenje na standarde za
samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta JPOA;
8) obavlja i druge poslove u skladu
sa ovim zakonom.
Agencija
Član 14.
(1) Radi obavljanja poslova obezbeđivanja kvaliteta i pružanja
stručne podrške Savetu i drugim nadležnim organizacijama u svim aspektima
razvoja i implementacije NOKS-a, Vlada osniva Agenciju.
(2) Agencija ima svojstvo pravnog lica.
(3) Rad Agencije finansira se iz budžeta Republike Srbije,
sopstvenih sredstava, poklona (donacija), priloga i drugih prihoda koje ostvari
u skladu sa zakonom.
(4) Agencija podnosi Vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu
najkasnije do 1. aprila tekuće godine, a izuzetno podnosi i periodične
izveštaje ili izveštaj o izvršenju nekog posla, na zahtev ministarstva
nadležnog za poslove obrazovanja, u roku koji ne može biti kraći od 20 dana.
(5) Na osnivanje, upravljanje i rad Agencije primenjuju se odredbe
zakona koji uređuje javne agencije.
Nadležnost Agencije
Član 15.
(1) Agencija:
1) razmatra inicijative za uvođenje
novih kvalifikacija;
2) pruža stručnu podršku sektorskom
veću i priprema predlog standarda kvalifikacije;
3) pruža administrativno-tehničku
podršku radu sektorskih veća;
4) vodi Registar i stara se o upisu
podataka u odgovarajuće podregistre;
5) razvrstava i šifrira
kvalifikacije prema KLASNOKS sistemu;
6) vrši priznavanje stranih
školskih isprava;
7) vrši postupak priznavanja strane
visokoškolske isprave radi zapošljavanja (u daljem tekstu: profesionalno
priznavanje), u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje;
8) vrši prvo vrednovanje stranog
studijskog programa u postupku iz tačke 7) ovog stava, u skladu sa ovim i
zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
9) daje odobrenje drugim
organizacijama za sticanje statusa JPOA;
10) utvrđuje iznos naknade za
postupak iz tač. 6), 7) i 9) ovog stava;
11) vodi evidenciju o
profesionalnom priznavanju u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje;
12) vrši spoljašnju proveru
kvaliteta JPOA, jednom u toku petogodišnjeg trajanja odobrenja;
13) na zahtev ministarstva
nadležnog za obrazovanje, daje izveštaj o ispunjenosti uslova u pogledu plana i
programa aktivnosti obrazovanja odraslih, izvođenja programa i kadra;
14) priprema razvojne projekte,
analize i istraživanja od značaja za razvoj kvalifikacija;
15) prati i meri efekte
implementacije (novih) kvalifikacija na zapošljavanje i celoživotno učenje;
16) predlaže mere unapređivanja
osiguranja kvaliteta u celokupnom sistemu;
17) obavlja i druge poslove u
skladu sa zakonom.
(2) Poslove iz stava 1. tač. 4), 6), 7), 9), 10) i 11) ovog člana
Agencija obavlja kao poverene poslove.
Organi Agencije
Član 16.
(1) Agencija za kvalifikacije ima organ upravljanja, organ
poslovođenja, stručne organe i službe koje obavljaju administrativno-tehničke
poslove.
(2) Bliži uslovi u pogledu načina rada, načina i postupka izbora i
razrešenja organa Agencije utvrđuju se aktom o osnivanju i statutom.
Upravni odbor
Član 17.
(1) Upravni odbor ima pet članova.
(2) Predsednika i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada
na period od četiri godine, sa mogućnošću još jednog izbora, i to tri na
predlog ministarstva nadležnog za obrazovanje, jednog na predlog ministarstva
nadležnog za rad i zapošljavanje i jednog na predlog ministarstva nadležnog za
privredu.
(3) U Upravni odbor Agencije može biti imenovano lice koje
ispunjava uslove za prijem u radni odnos u državni organ, koje je stručnjak u
jednoj ili više oblasti iz delokruga javne agencije, koje ima visoko
obrazovanje, koje nije zaposleno u Agenciji.
(4) Član Upravnog odbora Agencije ne može biti lice koje je bilo
osuđeno za krivično delo protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti,
kao i za drugo krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora
ili teža kazna, sve dok kazna ne bude brisana po zakonu.
(5) Član Upravnog odbora ne može biti lice izabrano, postavljeno
ili imenovano na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili
lokalne samouprave, u organu političke stranke ili na dužnost organa
poslovođenja ustanove obrazovanja i vaspitanja, odnosno visokoškolske ustanove,
kao ni lice koje je član Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih,
Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje,
Nacionalne službe za zapošljavanje ili na dužnosti organa poslovođenja kod
pravnih lica i preduzetnika koje se bave delatnostima obrazovanja.
(6) Vlada razrešava člana Upravnog odbora pre isteka mandata, i
to:
1) na lični zahtev;
2) ako ne ispunjava dužnosti člana
Upravnog odbora, ne ispunjava uslove za imenovanje, ako ne ispunjava obaveze
predviđene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju Agencije ili ako
bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.
(7) U slučaju razrešenja iz stava 6. ovoga člana, ovlašćeni
predlagač će predložiti Vladi novog člana u roku od 30 dana od dana donošenja
rešenja o razrešenju, a Vlada će imenovati novog člana na period do isteka
mandata Upravnog odbora, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga
ovlašćenog predlagača.
Nadležnost Upravnog
odbora
Član 18.
(1) Upravni odbor:
1) usvaja godišnji program rada
Agencije;
2) usvaja finansijski plan
Agencije;
3) usvaja izveštaje koje Agencija
podnosi osnivaču;
4) donosi propise i druge opšte
akte Agencije, izuzev pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji
radnih mesta u Agenciji;
5) usmerava rad direktora i izdaje
mu uputstva za rad;
6) nadzire poslovanje javne
agencije;
7) utvrđuje iznos naknade za
priznavanje školskih i visokoškolskih isprava uz saglasnost Vlade;
8) utvrđuje iznos naknade za
davanje odobrenja za sticanje statusa JPOA uz saglasnost Vlade;
9) vrši druge poslove određene ovim
zakonom, zakonom koji uređuje rad javnih agencija ili aktom o osnivanju
Agencije.
(2) Član upravnog odbora ima pravo na naknadu za rad u iznosu koji
utvrđuje Vlada.
Direktor
Član 19.
Direktora na period od pet godina, sa mogućnošću jednog reizbora,
imenuje Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne agencije.
Nadležnost direktora
Član 20.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Agenciju;
2) rukovodi radom i poslovanjem
Agencije;
3) donosi pravilnik o unutrašnjoj
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji;
4) donosi pojedinačne akte
Agencije;
5) odlučuje o pravima, obavezama i
odgovornostima zaposlenih u Agenciji;
6) priprema i sprovodi odluke
upravnog odbora;
7) za potrebe davanja stručnog
mišljenja u postupku prvog vrednovanja stranog studijskog programa imenuje
komisiju od najmanje tri recenzenta sa liste recenzenata koju utvrđuje
Nacionalni savet za visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje i ovim zakonom;
8) vrši druge poslove određene ovim
zakonom, zakonom kojim se uređuju javne agencije ili aktom o osnivanju
Agencije.
Sektorsko veće
Član 21.
(1) Sektorsko veće je telo zasnovano na principu socijalnog
partnerstva koje na predlog Saveta osniva Vlada.
(2) Vlada imenuje članove Sektorskog veća iz oblasti za koju se
veće osniva na predlog:
1) Privredne komore Srbije i
reprezentativnih udruženja poslodavaca iz reda privrednih subjekata iz oblasti za
koju je formirano sektorsko veće;
2) Strukovnih komora, odnosno
udruženja;
3) Saveta za stručno obrazovanje i
obrazovanje odraslih, iz reda stručnjaka iz oblasti stručnog obrazovanja i
obrazovanja odraslih;
4) Konferencija univerziteta i
Konferencija akademija i visokih škola, a iz reda nastavnika visokoškolskih
ustanova;
5) Nacionalne službe za
zapošljavanje;
6) ministarstava nadležnih za:
poslove obrazovanja, zapošljavanja i rada i delatnosti za koju se osniva
sektorsko veće;
7) zajednice stručnih škola;
8) reprezentativnih granskih
sindikata;
9) Zavoda za unapređivanje
obrazovanja i vaspitanja iz reda zaposlenih stručnjaka iz oblasti za koju je
osnovano sektorsko veće i iz drugih institucija, ustanova i organizacija
relevantnih za oblast za koju je osnovano sektorsko veće.
(3) Mandat članova Sektorskih veća traje pet godina.
(4) Vlada razrešava člana Sektorskog veća pre isteka mandata, i
to:
1) na lični zahtev;
2) ako ne ispunjava dužnosti člana
Sektorskog veća ili svojim postupcima povredi ugled te dužnosti, a na predlog
organizacije na čiji je predlog imenovan.
(5) U slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana, ovlašćeni
predlagač će predložiti Vladi novog člana u roku od 30 dana od donošenja
rešenja o razrešenju, a Vlada će imenovati novog člana na period do isteka
mandata Sektorskog veća, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga
ovlašćenog predlagača.
(6) Za realizaciju aktivnosti na konkretnim kvalifikacijama
Sektorsko veće može da predloži Agenciji da obrazuje stručne timove.
(7) Sektorsko veće podnosi godišnji izveštaj o radu Agenciji,
ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i Vladi, najkasnije do 1. marta
tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
(8) Članovi Sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na
naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.
Nadležnost Sektorskog
veća
Član 22.
Sektorsko veće:
1) analizira postojeće i utvrđuje
potrebne kvalifikacije u određenom sektoru;
2) identifikuje kvalifikacije koje
treba osavremeniti;
3) identifikuje kvalifikacije koje
više ne odgovaraju potrebama sektora;
4) donosi odluku o izradi predloga
standarda kvalifikacija u okviru sektora;
5) daje mišljenje o očekivanim
ishodima znanja i veština unutar sektora;
6) promoviše dijalog i neposrednu
saradnju između sveta rada i obrazovanja;
7) promoviše mogućnosti za
obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;
8) identifikuje mogućnosti za
obučavanje odraslih unutar sektora;
9) razmatra implikacije nacionalnog
okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar sektora;
10) predlaže liste kvalifikacija po
nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem prethodnog učenja;
11) obavlja druge poslove u skladu
sa ovim zakonom.
Ministarstvo nadležno za
poslove obrazovanja
Član 23.
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja:
1) prati primenu ovog zakona;
2) donosi metodologiju za razvoj
standarda kvalifikacija, na predlog Agencije;
3) povezuje NOKS sa EOK;
4) usvaja standard kvalifikacije;
5) donosi standarde za
samovrednovanje i spoljašnju proveru kvaliteta JPOA;
6) promoviše NOKS i različite
mogućnosti za učenje i dostizanje standarda kvalifikacija;
7) obavlja poslove Nacionalne
koordinacione tačke;
8) obavlja i druge poslove u skladu
sa ovim zakonom.
Saradnja institucija
Član 24.
Savet, Agencija, nadležna ministarstva, Nacionalna služba za
zapošljavanje i Republički zavod za statistiku, dužni su da usklađuju
aktivnosti za potrebe razvoja i implementacije NOKS-a i razmenjuju podatke iz
evidencija i baza podataka koje vode u skladu sa zakonom.
IV. OBEZBEĐIVANJE
KVALITETA U PRIMENI NOKS-a
Standard kvalifikacije
Član 25.
(1) Standard kvalifikacije izrađuje se u skladu sa ovim zakonom na
osnovu metodologije iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona, i pored osnovnih
podataka o kvalifikaciji, sadrži i podatke o povezanosti kvalifikacije sa
standardom zanimanja, čime se omogućava uvezivanje podataka iz obrazovnog
sistema i podataka sa tržišta rada.
(2) Standard kvalifikacije je osnov za razvoj programa obrazovanja
za sticanje kvalifikacije na svim nivoima obrazovanja.
Podnošenje inicijative za
razvijanje i usvajanje standarda kvalifikacije
Član 26.
(1) Inicijativu za razvijanje i usvajanje standarda za novu
kvalifikaciju (u daljem tekstu: inicijativa) može da podnese Sektorsko veće,
Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalni prosvetni
savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalna služba za
zapošljavanje, visokoškolska ustanova, državni organ i drugo pravno lice
(privredno društvo, JPOA i dr.).
(2) Inicijativa iz stava 1. ovog člana sadrži elaborat o
opravdanosti kvalifikacije i inicijalni predlog standarda kvalifikacije i
podnosi se Agenciji na obrascu čiju sadržinu i izgled utvrđuje ministar
nadležan za poslove obrazovanja.
(3) Ukoliko je kvalifikacija predložena inicijativom iz stava 1. ovog
člana obuhvaćena nekom drugom kvalifikacijom iz Registra, direktor Agencije o
tome obaveštava podnosioca inicijative u roku od 15 dana od dana podnošenja
inicijative.
(4) Ukoliko standard kvalifikacije predložen inicijativom iz stava
1. ovog člana nije obuhvaćen drugim standardom kvalifikacije iz Registra,
Agencija u roku od 15 dana dostavlja preporuku o razvoju kvalifikacije na
osnovu inicijative iz stava 1. ovog člana odgovarajućem sektorskom veću.
(5) Kada je Sektorsko veće podnosilac inicijative, na osnovu
preporuke iz stava 4. ovog člana Agencija izrađuje standard kvalifikacije
shodno odredbi člana 27. stav 5. ovog zakona.
Izrada predloga standarda
kvalifikacije
Član 27.
(1) Sektorsko veće u roku od 30 dana od dana dostavljanja
preporuke iz člana 26. stava 4. ovog zakona donosi odluku o izradi predloga
standarda kvalifikacije i dostavlja je Agenciji radi pripreme tog predloga.
(2) Ukoliko nađe da donošenje standarda kvalifikacije predloženog
inicijativom nije opravdano, Sektorsko veće donosi odluku o neprihvatanju
inicijative sa obrazloženjem i o tome obaveštava Agenciju u roku od 30 dana od
dana dostavljanja preporuke iz člana 26. stav 4. ovog zakona.
(3) Kada je podnosilac inicijative ministarstvo nadležno za
poslove obrazovanja, ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, ministarstvo
nadležno za poslove privrede, Nacionalni prosvetni savet, Savet za stručno
obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i
visokoškolska ustanova, odluka iz stava 2. ovog člana, pored razloga za
neprihvatanje, obavezno sadrži i uputstvo za izmenu i rok za dostavljanje
izmenjene inicijative, za koju bi sektorsko veće donelo odluku iz stava 1. ovog
člana.
(4) Rok za dostavljanje izmenjene inicijative iz stava 3. ovog
člana ne može biti kraći od 30 dana.
(5) Agencija u roku od 60 dana od dana prijema odluke iz stava 1.
ovog člana, dostavlja standard kvalifikacije Savetu radi utvrđivanja predloga,
odnosno u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke iz stava 2. ovog člana
o tome obaveštava podnosioca inicijative.
(6) Ukoliko podnosilac iz stava 3. ovog člana ne dostavi izmenjenu
inicijativu u roku određenom u stavu 4. ovog člana, inicijativa se smatra
odbijenom.
(7) Po prijemu obaveštenja iz stava 5. ovog člana i člana 26. stav
3. ovog zakona podnosilac inicijative može podneti prigovor ministarstvu
nadležnom za poslove obrazovanja u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.
Postupak po prigovoru
Član 28.
(1) Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u roku od 30 dana
od dana podnošenja prigovora iz člana 27. stav 7. ovog zakona imenuje komisiju
za davanje stručnog mišljenja o inicijativi, koju čine zaposleni u Ministarstvu
i Agenciji koji obavljaju poslove u vezi sa kvalifikacijama.
(2) U komisiji iz stava 1. ovog člana ne mogu biti imenovani
članovi sektorskog veća koje je donelo odluku o odbijanju inicijative.
(3) Komisija iz stava 1. ovog člana dostavlja ministru izveštaj i
predlog za donošenje odluke u roku od 30 dana od dana imenovanja.
(4) Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana
dostavljanja predloga iz stava 3. ovog člana vrati inicijativu Agenciji,
odnosno sektorskom veću na ponovno odlučivanje, odnosno da obavesti podnosioca
da je prigovor neosnovan.
(5) Agencija, odnosno sektorsko veće je dužno da u roku od 30 dana
od dana vraćanja inicijative na ponovno odlučivanje donese odluku u skladu sa
pravnim shvatanjem Ministarstva.
(6) Ukoliko Agencija, odnosno sektorsko veće ne postupi u skladu
sa pravnim shvatanjem Ministarstva, na predlog podnosioca inicijative, ministar
će u roku od 30 dana od dana prijema predloga odlučiti o inicijativi.
(7) Ukoliko odlukom iz stava 6. ovog člana prihvati inicijativu,
Ministarstvo će Agenciji, odnosno sektorskom veću naložiti da predlog standarda
za iniciranu kvalifikaciju izradi i dostavi Savetu radi utvrđivanja predloga
standarda kvalifikacije u roku od 60 dana od dana dostavljanja te odluke.
Usvajanje standarda
kvalifikacije
Član 29.
(1) Savet, u roku od 30 dana od dana prijema materijala iz člana
27. stav 5. ovog zakona, utvrđuje predlog standarda kvalifikacije i dostavlja
ga ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja.
(2) Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u roku od 30 dana
od dana prijema predloga iz stava 1. ovog člana donosi akt o usvajanju
standarda kvalifikacije i dostavlja ga Agenciji radi upisa u Registar.
(3) Akt iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom
glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".
(4) Ukoliko Savet ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove
obrazovanja predlog iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema
materijala iz člana 27. stav 5. ovog zakona, ministar nadležan za poslove
obrazovanja donosi odluku o inicijativi za usvajanje standarda kvalifikacije
bez predloga Saveta.
Registar
Član 30.
(1) Registar se sastoji iz podregistra nacionalnih kvalifikacija,
podregistra standarda kvalifikacije i podregistra JPOA sa poslodavcima kod
kojih JPOA realizuje praktičan rad.
(2) Podregistar nacionalnih kvalifikacija se uspostavlja za
potrebe upravljanja podacima o kvalifikacijama, razvrstanim prema nivou i
vrsti, u skladu sa KLASNOKS-om.
(3) Podregistar standarda kvalifikacije se uspostavlja za potrebe
upravljanja podacima o standardima kvalifikacija.
(4) Podregistar JPOA uspostavlja se za potrebe upravljanja
podacima o JPOA kojima su data ili oduzeta odobrenja, odobrenim aktivnostima
obrazovanja odraslih i poslodavcima kod kojih JPOA realizuju praktičan rad.
(5) Registar iz stava 1. ovog člana vodi Agencija u elektronskom
obliku.
(6) Podaci iz registra iz stava 1. ovog člana su otvoreni i
dostupni preko zvanične internet stranice Agencije, koja se vodi dvojezično -
na srpskom i engleskom jeziku.
(7) Sadržaj i način vođenja Registra i podregistara, kao i druga
pitanja od značaja za vođenje registra, propisuje ministar nadležan za poslove
obrazovanja.
Upis kvalifikacija u
podregistar nacionalnih kvalifikacija
Član 31.
(1) Opšte i stručne kvalifikacije nivoa od 1 do 5 NOKS-a Agencija
upisuje u podregistar nacionalnih kvalifikacija u roku od osam dana od dana
prijema akta iz člana 29. stav 2. ovog zakona.
(2) Akademske i strukovne kvalifikacije nivoa od 6.1 do 8 NOKS-a
akreditovane u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje, Agencija
upisuje u podregistar nacionalnih kvalifikacija po dobijanju obaveštenja o
akreditaciji od Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom
obrazovanju.
Upis standarda u
podregistar standarda kvalifikacija
Član 32.
Standarde opštih, stručnih, akademskih i strukovnih kvalifikacija
nivoa od 1 do 8 NOKS-a Agencija upisuje u podregistar standarda kvalifikacija
nakon prijema akta iz člana 29. stav 2. ovog zakona.
V. POVEZIVANJE NOKS-A SA
EOK-OM
Član 33.
(1) Povezivanje NOKS-a sa EOK-om je zvaničan postupak
uspostavljanja odnosa između odgovarajućih nivoa ova dva sistema.
(2) Podatak o povezanosti nivoa NOKS-a sa nivoima EOK-a unosi se u
odgovarajuću rubriku u javnoj ispravi o stečenoj kvalifikaciji na svim nivoima,
u skladu sa ovim zakonom i propisima koji uređuju sadržinu i izgled obrazaca
javnih isprava u srednjem obrazovanju i vaspitanju, obrazovanju odraslih i
visokom obrazovanju.
(3) Radi realizacije procesa povezivanja NOKS-a sa EOK-om i
EPVO-om, uspostavlja se Nacionalna koordinaciona tačka (u daljem tekstu: NKT),
koja je nadležna za:
1) izradu Izveštaja za povezivanje
NOKS-a sa EOK-om;
2) podnošenje Izveštaja
Savetodavnom odboru EOK-a;
3) održavanje komunikacije sa
Savetodavnim odborom EOK-a.
(4) Poslovi NKT obavljaju se u okviru ministarstva nadležnog za
obrazovanje.
VI. PRIZNAVANJE STRANIH
ŠKOLSKIH ISPRAVA
Član 34.
(1) Državljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu završio
osnovnu ili srednju školu ili pojedini razred škole, odnosno koji je u
Republici Srbiji završio stranu osnovnu ili srednju školu ili pojedine razrede
škole, ima pravo da zahteva priznavanje stečene strane školske isprave.
(2) Strani državljanin i lice bez državljanstva ima pravo da
zahteva priznavanje strane školske isprave, ako za to ima pravni interes.
(3) Državljanin Republike Srbije, strani državljanin i lice bez
državljanstva, koji nema odgovarajuću stranu školsku ispravu potrebnu za
postupak priznavanja, može da se upiše u odgovarajući razred osnovne škole na
osnovu prethodne provere znanja.
(4) Priznavanjem se strana školska isprava izjednačava sa
odgovarajućom javnom ispravom stečenom u Republici Srbiji.
(5) Postupak priznavanja strane školske isprave sprovodi ENIC/NARIC centar, kao organizaciona jedinica Agencije.
(6) Postupak priznavanja strane školske isprave sprovodi se u
skladu sa odredbama ovog zakona, ako međunarodnim ugovorom nije predviđeno
drugačije.
Postupak priznavanja
strane školske isprave
Član 35.
(1) U postupku priznavanja strane školske isprave primenjuju se odredbe
zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije
drukčije uređeno.
(2) U postupku iz stava 1. ovog člana uzimaju se u obzir: sistem
obrazovanja strane države, trajanje obrazovanja, nastavni plan i program, prava
koja imaocu daje strana školska isprava i druge okolnosti od značaja za
odlučivanje.
(3) Ako se u postupku utvrdi da strani nastavni plan i program
znatno odstupa od domaćeg sa kojim se upoređuje, priznavanje se uslovljava
polaganjem određenih ispita, izradom određenih radova ili proverom znanja.
(4) Agencija može utvrđivanje ispita i proveru sposobnosti i
veština iz stava 3. ovog člana poveriti posebnoj stručnoj komisiji odgovarajuće
škole.
(5) Ispiti utvrđeni kao uslov za priznavanje strane školske
isprave polažu se u odgovarajućoj školi najkasnije do datuma koji odredi
Agencija.
(6) Prethodnu proveru znanja iz člana 34. stav 3. i stava 3. ovog
člana obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne
nastave, pedagoga i psihologa škole, uvažavajući standarde postignuća i ceneći
najbolji interes učenika.
(7) Posebna stručna komisija iz stava 4. ovog člana imenuje se
shodno stavu 6. ovog člana.
Uslovni upis
Član 36.
(1) Učenik koji je podneo zahtev za priznavanje strane školske
isprave osnovnog obrazovanja, može da bude uslovno upisan u naredni razred,
ukoliko postupak nije okončan do početka školske godine.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana škola je dužna da učenika
odmah uključi u odgovarajući razred.
(3) Lice o čijem se pravu na priznavanje strane školske isprave
srednjeg obrazovanja odlučuje može biti uslovno upisano u naredni razred,
ukoliko postupak nije okončan do isteka roka za upis učenika u školu.
(4) Lice o čijem se pravu na priznavanje strane školske isprave
srednjeg obrazovanja odlučuje može biti uslovno upisano u prvu godinu studija
na visokoškolsku ustanovu ukoliko postupak nije okončan do isteka roka za upis
studenata.
Rešenje o priznavanju
Član 37.
(1) Lice koje zahteva priznavanje strane školske isprave uz zahtev
dostavlja original te isprave i prevod ovlašćenog prevodioca.
(2) Rešenje o priznavanju konačno je u upravnom postupku.
(3) Kratak sadržaj rešenja ispisuje se na originalu strane školske
isprave i na primerku prevoda (klauzula o priznavanju).
(4) Rešenje o priznavanju strane školske isprave o završenom
srednjem obrazovanju obavezno sadrži nivo NOKS-a kojem priznata kvalifikacija
odgovara.
(5) Agencija vodi evidenciju i trajno čuva dokumentaciju o
priznavanju strane školske isprave u elektronskom i papirnom obliku.
(6) Evidencija iz stava 5. ovog člana obuhvata: prezime, ime
jednog roditelja i ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo, naziv strane
ustanove koja je izdala ispravu, mesto i državu, trajanje, vrstu i stepen
obrazovanja, broj i datum akta o dodatnim ispitima, broj i datum akta o
položenim dodatnim ispitima, broj i datum rešenja o priznavanju strane školske
isprave, kratak sadržaj dispozitiva rešenja i naziv i nivo NOKS-a kojem
priznata kvalifikacija odgovara.
VII. PROFESIONALNO
PRIZNAVANJE STRANIH VISOKOŠKOLSKIH ISPRAVA
Postupak za profesionalno
priznavanje
Član 38.
(1) Zahtev za profesionalno priznavanje zainteresovano lice
podnosi Agenciji.
(2) Profesionalno priznavanje vrši ENIC/NARIC centar, kao organizacioni deo Agencije, po prethodno izvršenom vrednovanju
stranog studijskog programa, u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko
obrazovanje.
(3) Rešenje o profesionalnom priznavanju posebno sadrži: naziv,
vrstu, stepen i trajanje (obim) studijskog programa, odnosno kvalifikacije,
koji je naveden u stranoj visokoškolskoj ispravi - na izvornom jeziku i u
prevodu na srpski jezik i naučnu, umetničku, odnosno stručnu oblast u okviru
koje je ostvaren studijski program, odnosno vrstu i nivo kvalifikacije u
Republici i nivo NOKS-a kojem kvalifikacija odgovara.
(4) Direktor agencije donosi rešenje o profesionalnom priznavanju
u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva.
(5) Rešenje iz stava 4. ovog člana ne oslobađa imaoca od
ispunjavanja posebnih uslova za obavljanje određene profesije propisane posebnim
zakonom.
(6) Rešenje o profesionalnom priznavanju je konačno.
(7) Ukoliko nije drugačije propisano, na postupak profesionalnog
priznavanja primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
(8) Rešenje o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.
(9) Bliže uslove u pogledu postupka profesionalnog priznavanja
propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
VIII. STICANJE STATUSA
JAVNO PRIZNATOG ORGANIZATORA AKTIVNOSTI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Javno priznati
organizator aktivnosti obrazovanja odraslih
Član 39.
(1) Javno priznati organizator obrazovanja odraslih u smislu ovog
zakona je pravno lice (druga ustanova, javna agencija, javno preduzeće,
organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, agencija za zapošljavanje,
privredno društvo, nosioci poslova profesionalne rehabilitacije, preduzetnik,
sindikat, udruženje, stručno društvo, organizacije za obrazovanje odraslih
(narodni, radnički, otvoreni univerzitet, univerzitet za treće doba i dr.),
centri i organizacije za stručno usavršavanje, za učenje stranih jezika,
informaciono-komunikacione tehnologije, za obuku i razvoj ljudskih resursa, za
obuku vozača, privredna komora, centar za karijerno vođenje i savetovanje,
udruženje poslodavaca, kulturno-obrazovni centar, dom kulture, u daljem tekstu:
druga organizacija) koje je dobilo odobrenje statusa JPOA u skladu sa ovim
zakonom.
(2) Osnovna i srednja škola, može da stekne status JPOA ukoliko
ispunjava bliže uslove za obavljanje aktivnosti obrazovanja odraslih propisane
u skladu sa ovim zakonom i ima rešenje o verifikaciji u skladu sa zakonom kojim
se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja.
(3) Izuzetno od stava 1. ovog člana, status javno priznatog
organizatora aktivnosti imaju državni organi i ustanove koji u skladu sa
posebnim zakonom obavljaju stručno usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja
odraslih, odnosno druge organizacije koje su na osnovu posebnog zakona dobile
dozvolu nadležnog državnog organa da obavljaju stručno usavršavanje i druge
aktivnosti obrazovanja odraslih.
(4) Bliže uslove u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i
nastavnih sredstava propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Aktivnosti obrazovanja
odraslih za koje se izdaje odobrenje
Član 40.
(1) Status javno priznatog organizatora aktivnosti može se steći
za aktivnosti:
1) neformalnog obrazovanja odraslih
kojima se stiču kompetencije i/ili kvalifikacije za obavljanje, usavršavanje
ili promenu zanimanja, posla, radne funkcije ili radne operacije, za nivoe od 1
do 3 i 5 NOKS-a;
2) obrazovanja odraslih kojim se
unapređuju znanja, veštine i sposobnosti, radi ličnog i profesionalnog razvoja
i društveno odgovornog ponašanja, unapređivanja kvaliteta života, opšteg
obrazovanja i kulture (neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem), za
nivoe od 1 do 3 NOKS-a;
3) karijernog vođenja i
savetovanja;
4) priznavanja prethodnog učenja,
kojom se u posebnom postupku procenjuju znanja, veštine i stavovi stečeni
obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom za nivoe od 1 do 3 i 5 NOKS-a, u
skladu sa standardom kvalifikacije i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
(2) Zahtev za sticanje statusa JPOA iz stava 1. tačka 4) ovog
člana može podneti samo osnovna i srednja škola koja je stekla status JPOA za
aktivnosti iz stava 1. tač. 1)-2) ovog člana.
(3) Izuzetno, u srednjoj školi iz stava 2. ovog člana može se kroz
postupak priznavanja prethodnog učenja steći i kvalifikacija nivoa 4 NOKS-a
ukoliko kandidat završi program za sticanje kompetencija, u skladu sa članom
63a Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik
RS", br. 55/13 i 101/17).
(4) Standarde i način sprovođenja postupka za priznavanje
prethodnog učenja propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Postupak za izdavanje
odobrenja osnovnoj i srednjoj školi
Član 41.
(1) Status JPOA osnovna i srednja škola stiču u postupku dobijanja
saglasnosti za proširenu delatnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se
uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja i ovim zakonom.
(2) U postupku iz stava 1. ovog člana ministarstvo nadležno za
poslove obrazovanja pribavlja izveštaj o ispunjenosti uslova u pogledu plana i
programa aktivnosti obrazovanja odraslih, načinu ostvarivanja i kadru i
zapisnik o izvršenoj proveri ispunjenosti uslova u pogledu prostora, opreme,
nastavnih sredstava, shodno odredbama člana 42. st. 2, 3, 5, 6. i 7. ovog
zakona.
(3) Osnovnoj i srednjoj školi izdaje se odobrenje na period od pet
godina.
(4) Na spoljašnju proveru kvaliteta, samovrednovanje i oduzimanje
odobrenja statusa JPOA osnovnoj i srednjoj školi shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona.
Postupak za izdavanje
odobrenja drugoj organizaciji
Član 42.
(1) Zahtev za izdavanje odobrenja statusa JPOA druga organizacija
podnosi Agenciji.
(2) Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv, delatnost,
sedište podnosioca zahteva kao i predlog programa aktivnosti obrazovanja
odraslih.
(3) Predlog programa aktivnosti obrazovanja odraslih sadrži plan i
program aktivnosti obrazovanja odraslih i način ostvarivanja, uslove predviđene
za izvođenje aktivnosti obrazovanja odraslih koji se odnose na prostor u kome
će se ta aktivnost izvoditi, potrebnu opremu i sredstva, kao i broj potrebnih
stručnih lica koja će biti angažovana za izvođenje aktivnosti obrazovanja
odraslih.
(4) Uz zahtev se prilažu dokazi o ispunjenosti uslova i dokaz o
uplati republičke administrativne takse.
(5) Agencija u roku od 45 dana od dana prijema urednog zahteva
sačinjava izveštaj o ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti
obrazovanja odraslih, načinu ostvarivanja i kadra, u skladu sa standardom
kvalifikacije.
(6) Ukoliko Agencija utvrdi da su ispunjeni uslovi u pogledu plana
i programa aktivnosti obrazovanja odraslih i načina ostvarivanja, upućuje
zahtev prosvetnoj inspekciji radi utvrđivanja ispunjenosti uslova u pogledu
prostora, opreme i nastavnih sredstava za izdavanje odobrenja.
(7) Ukoliko je izveštaj iz stava 5. ovog člana negativan, direktor
Agencije donosi rešenje o odbijanju zahteva.
(8) Prosvetni inspektor u roku od 30 dana od dana prijema zahteva
iz stava 6. ovog člana dostavlja Agenciji zapisnik o izvršenoj proveri
ispunjenosti uslova.
(9) Direktor Agencije u roku od deset dana od prijema zapisnika
prosvetnog inspektora iz stava 8. ovog člana rešenjem odlučuje o zahtevu za
izdavanje odobrenja.
(10) Rešenje iz stava 9. ovog člana konačno je u upravnom
postupku.
(11) Odobrenje se izdaje na pet godina.
(12) Druga organizacija podnosi zahtev za izmenu odobrenja i kada
vrši statusnu promenu, menja sedište, odnosno objekat ili uvodi novu aktivnost
obrazovanja odraslih.
Oduzimanje odobrenja
Član 43.
(1) Odobrenje se oduzima drugoj organizaciji ukoliko:
1) prestane da ispunjava uslove za
izdavanje odobrenja ili ako aktivnosti obrazovanja odraslih obavlja u
suprotnosti sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje obrazovanje odraslih, na
osnovu zapisnika prosvetnog inspektora;
2) u toku izvođenja aktivnosti
učini prekršaj ili krivično delo u vezi sa izvođenjem aktivnosti obrazovanja
odraslih;
3) se u postupku spoljašnje
kontrole kvaliteta utvrdi da ne ispunjava obaveze u pogledu kvaliteta.
(2) Rešenje o oduzimanju odobrenja drugoj organizaciji kao JPOA
donosi direktor Agencije.
(3) Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je.
(4) JPOA kome je oduzeto odobrenje iz razloga navedenih u stavu 1.
ovog člana može tek po isteku dve godine od dana oduzimanja odobrenja za rad,
ponovo pokrenuti postupak za izdavanje odobrenja radi sticanja statusa JPOA.
IX. NADZOR
Član 44.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za
poslove obrazovanja, u skladu sa zakonom.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE
ODREDBE
Rok za donošenje
podzakonskih propisa
Član 45.
Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od
godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za osnivanje Saveta
Član 46.
(1) Vlada će imenovati članove Saveta u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Do početka rada Agencije, Ministarstvo će obavljati
administrativno-tehničke poslove za Savet.
Rok za osnivanje Agencije
Član 47.
(1) Vlada će doneti akt o osnivanju Agencije u roku od devet
meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Danom početka rada, Agencija preuzima od Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zaposlene u ENIC/NARIC centru, sredstva za plate, naknade i druga primanja tih
zaposlenih, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za
obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.
(3) Danom početka rada, Agencija preuzima od Zavoda za
unapređivanje obrazovanja i vaspitanja zaposlene iz Centra za stručno obrazovanje
i obrazovanje odraslih koji obavljaju poslove pripreme standarda kvalifikacija
za obrazovne profile u stručnom obrazovanju, sredstva za plate, naknade i druga
primanja tih zaposlenih, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za
rad i arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.
Usklađivanje poslovanja
Član 48.
Nadležne ustanove, organizacije i tela dužni su da usklade rad i
organizaciju sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Ekvivalentnost postojećih
kvalifikacija
Član 49.
Stepeni stručne spreme, odnosno stepeni obrazovanja, stručni,
akademski i naučni nazivi stečeni prema propisima koji su važili do stupanja na
snagu ovog zakona, ekvivalentni su sa nivoima NOKS utvrđenim ovim zakonom, i
to:
1) osnovno obrazovanje,
ekvivalentno je nivou 1 NOKS-a;
2) stručno osposobljavanje u
trajanju od godinu dana koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo
prvom stepenu stručne spreme i obrazovanje za rad u trajanju od dve godine,
koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo drugom stepenu stručne
spreme, ekvivalentno je nivou 2 NOKS-a;
3) srednje obrazovanje u trajanju
od tri godine, koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo trećem
stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 3 NOKS-a;
4) srednje obrazovanje u trajanju
od četiri godine, koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo četvrtom
stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 4 NOKS-a;
5) obrazovanje stečeno u školi za
talentovane učenike koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo
četvrtom stepenu stručne spreme, ekvivalentno je nivou 4 NOKS-a;
6) školovanje za specijalizaciju,
koje je do stupanja na snagu ovog zakona odgovaralo petom stepenu stručne
spreme, ekvivalentno je nivou 5 NOKS-a;
7) stručni naziv stečen
završavanjem:
(1) studija na višoj školi, u
trajanju do tri godine, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu
prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa stručnim nazivom prvog stepena
strukovnih studija, ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a,
(2) dela studijskog programa
osnovnih studija na fakultetu, čijim završavanjem se stiče prvi stepen visokog
obrazovanja, a koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz
njega proizlaze bio izjednačen sa stručnim nazivom osnovnih akademskih studija
obima od najmanje 180 ESPB bodova, ekvivalentan je nivou 6.1 NOKS-a,
(3) osnovnih studija na fakultetu,
u trajanju od tri godine, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu
prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa stručnim nazivom osnovnih
akademskih studija obima od najmanje 180 ESPB bodova, ekvivalentan je nivou 6.1
NOKS-a,
(4) specijalističkih strukovnih
studija drugog stepena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju
("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 - autentično tumačenje,
97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - autentično tumačenje, 68/15, 87/16 i
88/17 - dr. zakon), ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a,
(5) osnovnih studija na fakultetu u
trajanju od četiri do šest godina, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u
pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa akademskim nazivom
master, odnosno diplomirani master, ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a;
8) akademski naziv stečen
završavanjem specijalističkih studija na fakultetu, koji je do stupanja na
snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa
akademskim nazivom specijaliste drugog stepena akademskih studija, ekvivalentan
je nivou 7.2 NOKS-a;
9) akademski naziv magistra nauka
stečen završavanjem magistarskih studija, odnosno odbranom magistarske teze,
koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze
bio izjednačen sa naučnim nazivom magistra nauka, ekvivalentan je nivou 7.2;
10) naučni stepen doktora nauka
stečen završavanjem doktorskih studija, odnosno odbranom doktorske disertacije,
koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega
proizlaze bio izjednačen sa naučnim nazivom doktora nauka, ekvivalentan je
nivou 8.
Predlog standarda
kvalifikacija do osnivanja sektorskog veća
Član 50.
(1) Do osnivanja sektorskih veća u skladu sa ovim zakonom, odluku
o izradi predloga standarda kvalifikacije donosi Agencija na predlog posebne
komisije koja se obrazuje za svaku pojedinačnu inicijativu za usvajanje
standarda kvalifikacije.
(2) Agencija imenuje komisiju iz stava 1. ovog člana shodno
odredbama člana 21. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana dostavljanja
preporuke iz člana 26. stav 4.
(3) Do donošenja standarda zanimanja u skladu sa propisima koji
uređuju zapošljavanje, povezanost standarda kvalifikacije sa tržištem rada
zasniva se na podacima o zanimanjima koji su utvrđeni na osnovu propisa iz
oblasti rada i zapošljavanja do stupanja na snagu ovog zakona.
Započeti postupci
Član 51.
(1) Do početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom, postupak profesionalnog
priznavanja obavljaće se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje visoko
obrazovanje.
(2) Postupci za profesionalno priznavanje strane visokoškolske
isprave, odnosno za vrednovanja stranog studijskog programa radi zapošljavanja
koji su započeti do početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom, okončaće se po tim propisima.
(3) Započeti postupci za izdavanje odobrenja za sticanje statusa
JPOA prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona,
okončaće se po tim propisima.
(4) Do početka rada Agencije u skladu sa ovim zakonom, postupak za
izdavanje odobrenja za sticanje statusa JPOA vršiće se u skladu sa Zakonom o
obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i 88/17 - dr.
zakon).
(5) Do početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom, postupak priznavanja stranih
školskih isprava obavljaće se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje osnovno
obrazovanje i vaspitanje i zakonom koji uređuje srednje obrazovanje i
vaspitanje.
(6) Postupci za priznavanje stranih školskih isprava koji su
započeti do stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po tim propisima.
Uspostavljanje Registra
Član 52.
(1) Do uspostavljanja Registra, Ministarstvo će voditi elektronsku
bazu kvalifikacija.
(2) Po uspostavljanju Registra Agencija preuzima bazu iz stava 1.
ovog člana i vodi je kroz podregistar nacionalnih kvalifikacija.
Prestanak važenja drugih
propisa
Član 53.
(1) Danom početka rada Agencije u skladu sa ovim zakonom prestaju
da važe:
1) odredbe čl. 17-19 , 24-27 , 42.
i 65. Zakona o obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13
i 88/17 - dr. zakon), u delu koji se odnosi na postupak za izdavanje odobrenja
drugoj organizaciji koja obavlja delatnost i ima sedište na teritoriji autonomne
pokrajine;
2) odredba člana 41. stav 1. tačka
3) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik
RS", broj 88/17).
(2) Podzakonski akt donet na osnovu člana 17. Zakona o obrazovanju
odraslih primenjivaće se do donošenja podzakonskog akta u skladu sa ovim
zakonom.
(3) Danom početka rada ENIC/NARIC centra u skladu sa ovim zakonom prestaju da važe:
1) odredbe člana 130. stav 1. u
delu koji se odnosi na priznavanje strane visokoškolske isprave radi
zapošljavanja, člana 131. stav 3. u delu u kojem je propisano da je ENIC/NARIC centar organizaciona jedinica Ministarstva, člana 131. stav 4. i
člana 133. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj
88/17);
2) odredbe čl. 86-89. Zakona o
srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i
101/17);
3) odredbe čl. 96-99. Zakona o
osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i
101/17).
Stupanje na snagu
Član 54.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".
PRILOG 1.
NIVO
|
ZNANJE
|
VEŠTINE
|
SPOSOBNOSTI I STAVOVI
|
|
Lice sa stečenim nivoom
kvalifikacije:
|
|
|
1.
|
Poseduje osnovna opšta znanja
koja omogućuju dalje učenje
|
Primenjuje veštine potrebne za
obavljanje jednostavnih predvidivih zadataka
|
Obavlja zadatke ili uči prema
jednostavnim usmenim i pisanim uputstvima, uz neposredni nadzor
|
2.
|
Poseduje opšta i stručna znanja o
činjenicama i osnovnim principima potrebnim za rad i/ili učenje
|
Primenjuje veštine potrebne za
obavljanje manje složenih, unapred utvrđenih operativnih poslova;
Rukuje alatima i mašinama uz
detaljna tehnička uputstva koristeći propisane materijale za rad
|
Obavlja poslove u skladu sa
utvrđenim tehničko-tehnološkim postupcima, uz povremeni nadzor;
Odgovorno je za primenu utvrđenih
postupaka, sredstava i organizaciju sopstvenog rada
|
3.
|
Poseduje opšta i stručna znanja o
činjenicama, osnovnim principima i procesima potrebnim za rad i/ili učenje
|
Primenjuje veštine potrebne za
obavljanje srednje složenih, raznovrsnih, povremeno nestandardnih operativnih
poslova;
Prikuplja i vrši izbor
relevantnih informacija;
Rukuje specijalizovanom opremom,
mašinama i postrojenjima koristeći različite materijale
|
Obavlja poslove samostalno u
skladu sa tehničko-tehnološkim procedurama;
Organizuje sopstveni rad i/ili
rad drugih;
Odgovorno je za primenu procedura
i sredstava sopstvenog rada; Preduzimljiv je u radu
|
4.
|
Poseduje sistematizovana i
celovita znanja potrebna za rad i/ili učenje
|
Primenjuje veštine potrebne za
obavljanje složenih, raznovrsnih, učestalo nestandardnih poslova koristeći
različite metode i tehnike;
Vrši kritički odabir relevantnih
informacija prikupljenih iz različitih izvora radi primene u radu ili učenju;
Rukuje različitom opremom,
mašinama i postrojenjima koristeći različite materijale
|
Obavlja poslove samostalno uz
povremene konsultacije;
Organizuje i kontroliše sopstveni
rad i/ili rad manje grupe;
Uočava probleme i učestvuje u
njihovom rešavanju;
Odgovoran je za izbor postupaka i
sredstava za sopstveni rad i/ili rad drugih
|
5.
|
Poseduje specijalizovana stručna
znanja potrebna za rad
|
Primenjuje veštine potrebne za
obavljanje složenih, specifičnih i uglavnom nestandardnih poslova koji
zahtevaju učestvovanje u kreiranju novih rešenja;
Rukuje specijalizovanom opremom,
mašinama i postrojenjima koristeći različite materijale
|
Obavlja poslove sa velikom
samostalnošću u odlučivanju;
Vrši organizovanje, kontrolisanje
i vrednovanje sopstvenog rada i/ili rada drugih, kao i obučavanje drugih za
rad;
Preuzima odgovornost za
određivanje sopstvenog načina i metoda rada, kao i za operativni rad drugih;
Ispoljava preduzimljivost za
unapređivanje procesa rada i rešavanje problema u nepredvidivim situacijama
|
6.1
|
Poseduje napredna akademska i/ili
stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i procese uključujući
vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja i/ili rada
|
Rešava složene probleme u oblasti
učenja i/ili rada u standardnim uslovima;
Primenjuje veštine uspešne
komunikacije u interakciji i saradnji sa drugima iz različitih društvenih
grupa;
Koristi opremu, instrumente i
uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada
|
Preduzimljiv je u rešavanju
problema u standardnim uslovima;
Vodi složene projekte samostalno
i sa punom odgovornošću;
Primenjuje etičke standarde svoje
profesije;
Organizuje, kontroliše i obučava
druge za rad;
Analizira i vrednuje različite
koncepte, modele i principe teorije i prakse;
Ispoljava pozitivan odnos prema
značaju celoživotnog učenja u ličnom i profesionalnom razvoju
|
6.2
|
Poseduje napredna akademska i/ili
stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i procese uključujući
vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja i/ili rada
|
Rešava složene probleme u oblasti
učenja i/ili rada u nestandardnim uslovima;
Primenjuje veštine uspešne
komunikacije u interakciji i saradnji sa drugima iz različitih društvenih
grupa;
Koristi opremu, instrumente i
uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada
|
Preduzimljiv je u rešavanju
problema u nestandardnim uslovima;
Vodi složene projekte samostalno
i sa punom odgovornošću;
Primenjuje etičke standarde svoje
profesije;
Organizuje, kontroliše i obučava
druge za rad;
Analizira i vrednuje različite
koncepte, modele i principe teorije i prakse unapređujući postojeću praksu;
Ispoljava pozitivan odnos prema
značaju celoživotnog učenja u ličnom i profesionalnom razvoju
|
7.1
|
Poseduje visoko specijalizovana
akademska i/ili stručna znanja koja se odnose na teorije i principe, procese
uključujući vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja
i/ili rada
|
Rešava složene probleme na
inovativan način koji doprinosi razvoju u oblasti učenja i/ili rada;
Upravlja i vodi složenu
komunikaciju, interakciju i saradnju sa drugima iz različitih društvenih
grupa;
Primenjuje složene metode,
instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada
|
Deluje preduzetnički i preuzima
rukovodeće poslove;
Samostalno i sa punom
odgovornošću vodi najsloženije projekte;
Planira i realizuje naučna i/ili
primenjena istraživanja;
Kontroliše rad i vrednuje
rezultate drugih radi unapređivanja postojeće prakse
|
7.2
|
Poseduje usko specijalizovana
akademska znanja koja se odnose na teorije i principe, procese uključujući
vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu u oblasti učenja i/ili rada
|
Rešava složene probleme na
inovativan način koji doprinosi razvoju u oblasti rada;
Upravlja i vodi složenu
komunikaciju, interakciju i saradnju sa drugima iz različitih društvenih
grupa;
Primenjuje složene metode,
instrumente i uređaje relevantne za oblast učenja i/ili rada
|
Deluje preduzetnički i preuzima
rukovodeće poslove;
Samostalno i sa punom odgovornošću
vodi najsloženije projekte;
Kontroliše rad i vrednuje
rezultate drugih radi unapređivanja postojeće prakse
|
8.
|
Poseduje vrhunska teorijska i
praktična znanja potrebna za kritičku analizu i originalna istraživanja u
fundamentalnim i primenjenim oblastima nauke sa svrhom proširivanja i
redefinisanja postojećih znanja, nauke ili oblasti rada
|
Primenjuje napredne i
specijalizovane veštine i tehnike potrebne za rešavanje ključnih problema u
istraživanju i za proširivanje i redefinisanje postojećeg znanja ili oblasti
rada;
Primenjuje veštine komunikacije
za objašnjavanje i kritiku teorija, metodologija i zaključaka, kao i
predstavljanje rezultata istraživanja u odnosu na međunarodne standarde i
naučnu zajednicu;
Razvija nove alate, instrumente i
uređaje relevantne za oblast nauke i rada
|
Samostalno vrednuje savremene
rezultate i dostignuća u cilju unapređenja postojećih i stvaranja novih
modela, koncepata, ideja i teorija;
Ispoljava inovativnost, naučni i
profesionalni integritet i predanost razvoju novih ideja i/ili procesa koji
su u središtu konteksta rada ili nauke, kroz princip samovrednovanja svoga
rada i dostignuća;
Dizajnira, analizira i
implementira istraživanja koja čine značajan i originalni doprinos opštem
znanju i/ili profesionalnoj praksi;
Upravlja interdisciplinarnim i
multidisciplinarnim projektima;
Sposoban je da samostalno pokrene
nacionalnu i internacionalnu saradnju u nauci i razvoju
|
