http://www.parlament.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/2105-16%20-%20LAT.pdf
...
Z A
K O N
O IZMENAMA
I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
Član 1.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama
Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS,“ br. 76/05, 100/07 - dr.
propis, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - dr. propis i 68/15), u članu
13. stav 12. tačka 4) briše se.
Stav 16. menja se i glasi:
„Rad Komisije finansira se iz ostvarenih
prihoda od naknada za akreditaciju sa posebnog podračuna za ove namene. Visinu
naknade za akreditaciju utvrđuje Nacionalni savet uz saglasnost Vlade.“
Član 2.
U članu 14. stav 4. briše se.
Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 5. menja se i glasi:
„Komisija dostavlja Nacionalnom savetu konačan izveštaj
koji je dostupan
javnosti.“
Član 3.
U članu 16. stav 10. reči: „12 meseci“ zamenjuju se rečima:
„devet meseci“.
Član 4.
U članu 25. stav 5. menja se i glasi:
„Studije drugog stepena su:
1)
master akademske studije;
2) specijalističke
akademske studije;
3) specijalističke strukovne studije.”
Član 5. U članu 29. stav 12.
briše se.
Član 6.
U članu 30. stav 2. reči: „i master strukovnih studija“
brišu se.
Član 7.
U članu 35. stav 2. posle reči:,,
osnovne strukovne studije“ zapeta i reči: „master strukovne studije“ brišu se.
Član 8.
U članu 37. posle reči:,, osnovne strukovne
studije“ zapeta i reči: „master strukovne studije“ brišu se.
Član 9.
U članu 51. stav 3. reči: „statutom ili“ brišu se.
Član 10. U članu 69. stav 1. menja se i
glasi:
„Lice izabrano u naučno zvanje na način i
po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka
delatnost, može da izvodi nastavu na doktorskim studijama, u skladu sa zakonom
i opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove.“
Član 11. U članu 95. stav 6.
menja se i glasi:
„Lice koje završi diplomske akademske studije
stiče akademski naziv master sa naznakom zvanja drugog stepena diplomskih
akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.“
Stav 7. briše se.
U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav
10. reči: „naziv koje je steklo lice iz stava 7. ovog člana je master (appl.),“
brišu se, a reči:,,stava 8.“ Zamenjuju se rečima:,,stava 7.“
Član 12.
U članu 97b stav 3. reči: „/uz pismenu saglasnost“ i reči:
„bračni status,“ brišu se.
U stavu 9. reči: „/uz pismenu saglasnost“ brišu se.
Član 13.
U članu 123. stav 4. posle reči: „godine“
tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „odnosno najkasnije do kraja
školske 2018/2019. godine ukoliko je priroda disertacije takva da zahteva
višegodišnji naučnoistraživački rad.“
Član 14.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od
dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije.“
O b r a z l o ž e nj e
I.
Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona
sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da
Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti
obrazovanja.
II. Razlozi za donošenje zakona
Zakon o visokom
obrazovanju donet je 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje Bolonjskom
procesu. Prioriteti Bolonjskog procesa su usvajanje zajedničkog okvira za
uporedivost kvalifikacija i diploma, uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova,
uvođenje evropskih standarda za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja uz
očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti, kretanje studenata i nastavnika
unutar jedinstvenog evropskog prostora, pojednostavljenje postupka priznavanja
diploma.
U toku dosadašnje
primene Zakona, 2007, 2008, 2010, 2012, 2013, 2014. i 2015. godine vršene su
njegove izmene i dopune, kako bi se obezbedila efektivnost sistema u oblasti
visokog obrazovanja i njegova usklađenost sa principima uspostavljenim u okviru
evropskih integracija. Neke izmene i dopune su dale očekivane rezultate a neke
izmene se nisu pokazale kao efikasne i primenljive u našem sistemu obrazovanja.
Predložene izmene
imaju za cilj da poprave i dopune Zakon o visokom obrazovanju. Smatram da je
neophodno da Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta ima veću samostalnost
u odnosu na državu kako bi nesmetano i nepristrasno donosila odluke koje su od
nemerljivog značaja za budućnost i obrazovanje naših studenata. Trenutno
rešenje iz Zakona može biti prihvaćeno samo u slučaju ako u Srbiji nema
odgovarajućih stručnjaka, ali ne sme biti pravilo i obaveza. Ako je ovo
indikacija da se domaćim stručnjacima ne veruje, postavlja se pitanje kako
verovati stranom recezentu kog ili određuje KAPK ili neko iz inostranstva. Ovim
se nepotrebno povećavaju troškovi akreditacije.
Master strukovne
studije postoje u zemljama sa jakom industrijom i dobro razvijenom i planiranom
„socijalnom infrastrukturom“. U takvim zemljama veći nivo stručnog tj.
strukovnog znanja ima smisla, a ti se stručnjaci, kroz blisku saradnju sa
kompanijom za koju se školuju, pripremaju se za unapred poznata radna mesta. U
Srbiji uvođenje master strukovnih studija rezultiraće obrazovanjem profila koji
neće imati gde da se zaposle zbog uske specijalnosti za koju ne postoji
poslodavac i uvodi se isključivo zbog finansijskih interesa visokih strukovnih
škola, te smatram da ga treba brisati iz zakona. Takođe smatram da osnivač mora
imati dominantan uticaj na strateške finansijske odluke koje donosi savet
visokoškolske ustanove.
Obzirom da je Zakonom
o naučnoistraživačkoj delatnosti definisan insitut istraživača, mišljenja sam
da istraživač ne treba da učestvuje u izvođenju svih oblika nastave na
doktorskim akademskim studijama, da bude mentor i član komisija u postupku
izrade i odbrane doktorske disertacije, da bude član komisije za pripremanje
predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i da učestvuje u
naučnoistraživačkom radu. Takođe smatram da bračni status studenta nije bitan
za određivanje identiteta, a posebno uz obavezno izjašnjavanje kako je to
predviđeno ovim zakonom.
Priroda nekih
doktorskih disertacija, osobito u nekim prirodnim naukama (npr.
rudarsko-geološka istraživanja, disertacije iz oblasti poljoprivrede ili
medicine) je takva da zahtevaju naučnoistraživački rad koji iz objektivnih
razloga traje više godina, te je u takvim slučajevima, neophodno produžiti rok
za završetak studija po započetom planu i programu, kao i uslovima i pravilima
studija.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih
instituta i pojedinačnih rešenja
U članu 1. Predloga
zakona predloženom izmenom člana 13. Zakona o visokom obrazovanju u stavu 12.
tačka 4) briše se, dok se stav 16. menja i glasi i u kome se kaže da se rad
Komisije finansira iz ostvarenih prihoda od naknada za akreditaciju sa posebnog
podračuna za ove namene i da visinu naknade za akreditaciju utvrđuje Nacionalni
savet uz saglasnost Vlade.
U članu 2. Predloga
zakona kojim se menja član 14. Zakona, stav 4. briše se a stav 6. koji postaje
stav 5. menja se i kaže da komisija dostavlja Nacionalnom savetu konačan
izveštaj koji je dostupan javnosti.
U članu 3. Predloga
zakona kojim se menja član 16. stav 10. gde se reči: „12 meseci“ zamenjuju
rečima: „devet meseci“.
U članu 4. Predloga
zakona kojim se menja član 25. stav 5. tako da se sada navode studije drugog
stepena: 1) master akademske studije; 2) specijalističke akademske studije; 3)
specijalističke strukovne studije.”
U
članu 5. Predloga zakona kojim se menja član 29. tako da se stav 12.
briše.
U članu 6. Predloga
zakona kojim se menja član 30. u čijem stavu 2. se brišu reči: „i master
strukovnih studija“.
U članu 7. Predloga
zakona kojim se menja član 35. u čijem se stavu 2. brišu reči: „master
strukovne studije“.
U članu 8. Predloga
zakona kojim se menja član 37. tako da se brišu reči: „master strukovne
studije“.
U
članu 9. Predloga zakona kojim se menja član 51. tako da se u stavu 3. reči:
„statutom ili“ brišu.
U članu 10. Predloga
zakona kojim se menja član 69. stav 1. tako da sada se kaže da lice izabrano u
naučno zvanje na način i po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana
naučnoistraživačka delatnost, može da izvodi nastavu na doktorskim studijama, u
skladu sa zakonom i opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove.
U članu 11. Predloga
zakona kojim se menja član 95. tako da se u stav 6. sada govori da lice koje
završi diplomske akademske studije stiče akademski naziv master sa naznakom
zvanja drugog stepena diplomskih akademskih studija iz odgovarajuće oblasti, a
stav 7. se briše se, dok se u dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 10. reči:
„naziv koje je steklo lice iz stava 7. ovog člana je master
(appl.),“ brišu, a broj: „8.“ zamenjuje se brojem: „7.“
U članu 12. Predloga
zakona kojim se menja član 97b u stavu 3. gde se reči: „/uz pismenu saglasnost“
i reči: „bračni status,“ brišu, a u stavu 9. reči: „/uz pismenu saglasnost“
takođe se brišu.
U članu 13. Predloga
zakona kojim se menja član 123. u stavu 4. gde se posle reči: „godine“ tačka
zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „odnosno najkasnije do kraja školske
2018/2019. godine ukoliko je priroda disertacije takva da zahteva višegodišnji
naučnoistraživački rad.“
U članu 14. Predloga zakona
predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
„Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. Analiza efekata za donošenje zakona
Donošenje ovog zakona sprečava dalje
štetne posledice po visokoškolske ustanove i celokupan sistem obrazovanja u
Srbiji.
V.
Procena
finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno
obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
VI. Razlozi za donošenje zakona po hitnom
postupku
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku
se predlaže iz razloga da bi se izbegle dalje štetne posledice, a u cilju
obezbeđivanja što efikasnijeg funkcionisanja visokoškolskih ustanova.
PREGLED ODREDBE ZAKONA O VISOKOM
OBRAZOVANjU KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Komisija za akreditaciju i proveru
kvaliteta
Član 13.
(1) Radi
obavljanja poslova akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i
jedinica u njihovom sastavu i vrednovanja studijskih programa, Nacionalni savet
obrazuje posebno radno telo - Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (u
daljem tekstu: Komisija).
(2) Komisija
ima 17 članova.
(3) Članove
Komisije bira Nacionalni savet i to:
1)
po tri iz svakog obrazovno-naučnog, odnosno
obrazovno-umetničkog polja, iz člana 27. ovog zakona, iz reda istaknutih
redovnih profesora, naučnika, umetnika i stručnjaka, na predlog Konferencije
univerziteta,
2)
dva, iz reda profesora strukovnih studija, na predlog
Konferencije akademija strukovnih studija.
(4)
U postupku utvrđivanja predloga iz stava 3. ovog člana,
ovlašćeni predlagač objavljuje javni poziv za prijavljivanje kandidata za
članove Komisije.
(5)
Rok za prijavljivanje kandidata za članove Komisije
jeste 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva.
(6)
Lista prijavljenih kandidata stavlja se na uvid
javnosti u roku od osam dana od isteka roka za prijavljivanje kandidata.
(7)
Primedbe i predlozi u vezi sa prijavljenim kandidatima
mogu se dostaviti u roku od 30 dana od dana stavljanja liste prijavljenih
kandidata na uvid javnosti.
(8)
Nakon razmatranja primedaba i predloga iz stava 7. ovog
člana ovlašćeni predlagač utvrđuje predlog od najviše:
1)
po pet kandidata iz svakog obrazovno-naučnog, odnosno
obrazovno-umetničkog polja, kada je predlagač Konferencija univerziteta,
2)
tri kandidata, kada je predlagač Konferencija akademija
strukovnih studija, i upućuje ga Nacionalnom savetu u roku od 15 dana od isteka
roka iz stava 7. ovog člana, uzimajući u obzir te primedbe i predloge.
(9)
Nacionalni savet bira članove Komisije u roku od 30
dana od dana prijema predloga iz stava 8. ovog člana.
(10) Član
Komisije ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na funkciju u
državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u
organ političke stranke ili nevladine organizacije koja se bavi obrazovanjem
ili na dužnost organa poslovođenja visokoškolske ustanove.
(11) Mandat
člana Komisije traje četiri godine. Isto lice može biti izabrano za člana
Komisije najviše dva puta.
(12) Nacionalni
savet razrešava člana Komisije pre isteka mandata:
1) na
lični zahtev;
2) ako
nesavesno obavlja poslove u Komisiji ili svojim postupcima povredi ugled
dužnosti koju obavlja, a na obrazloženi predlog Konferencije univerziteta;
3) ukoliko
nastupi uslov iz stava 10. ovog člana;
4) ukoliko
se bez opravdanog razloga ne okonča postupak akreditacije u propisanom roku u
oblasti za koju je član Komisije zadužen.
(13) Komisija
radi i odlučuje na sednicama, u skladu sa poslovnikom koji donosi.
(14) Komisija
bira predsednika iz reda svojih članova.
(15) Komisija
najmanje jedanput godišnje podnosi Nacionalnom savetu izveštaj o svom radu, o
čemu Nacionalni savet obaveštava javnost i dostavlja ga Narodnoj skupštini.
(16) Sredstva
za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Visinu naknade za
akreditaciju utvrđuje Komisija, uz saglasnost Nacionalnog saveta i Vlade.
Naknada za akreditaciju visokoškolske ustanove uplaćuje se na račun
propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije. Visinu
naknade za akreditaciju utvrđuje Nacionalni savet, uz saglasnost Vlade.
RAD KOMISIJE
FINANSIRA SE IZ OSTVARENIH PRIHODA OD NAKNADA ZA
AKREDITACIJU SA
POSEBNOG PODRAČUNA ZA OVE NAMENE. VISINU NAKNADE ZA AKREDITACIJU UTVRĐUJE
NACIONALNI SAVET UZ SAGLASNOST VLADE.
(17) Članovi
Komisije imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština,
na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine.
Nadležnost i rad Komisije
Član 14.
(1) Komisija:
1) predlaže
Nacionalnom savetu standarde za početnu akreditaciju;
2) predlaže
Nacionalnom savetu standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih
ustanova;
3) predlaže
Nacionalnom savetu standarde i postupak za akreditaciju studijskih programa;
4) predlaže
Nacionalnom savetu standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta
visokoškolskih ustanova;
5) predlaže
Nacionalnom savetu standarde i postupak za spoljašnju proveru kvaliteta
visokoškolskih ustanova;
6) pomaže
i sarađuje sa visokoškolskim ustanovama i jedinicama u njihovom sastavu u
obezbeđivanju i unapređenju njihovog kvaliteta;
7) sprovodi
postupak akreditacije ustanova i studijskih programa u oblasti visokog
obrazovanja, odlučuje o zahtevu za akreditaciju i izdaje uverenje o
akreditaciji na obrascu čiju sadržinu utvrđuje;
8) stara
se o harmonizaciji standarda i procedura u oblasti akreditacije, u okviru
evropskog prostora visokog obrazovanja;
9) sačinjava
izveštaj o početnoj akreditaciji u postupku izdavanja dozvole za rad; 10)
obavlja i druge poslove u skladu sa aktom o obrazovanju Komisije.
(2)
Za potrebe sprovođenja postupaka iz stava 1. tač. 7) i
9) ovog člana, Komisija obrazuje stručne timove i imenuje njihove članove (u
daljem tekstu: recenzenti), koji razmatraju pojedinačne zahteve za sprovođenje
postupaka, a čiji rad se finansira iz istih izvora kao i rad Komisije.
(3)
Komisija imenuje recenzente na osnovu javnog poziva, iz
reda međunarodno priznatih domaćih i inostranih univerzitetskih nastavnika,
naučnika, umetnika ili stručnjaka, a u slučaju da je reč o studijskom programu
specifično nacionalnog karaktera - iz reda priznatih domaćih univerzitetskih
nastavnika, naučnika, umetnika ili stručnjaka.
(4)
Kod akreditacije studijskog programa doktorskih
studija najmanje jedan recenzent mora biti nastavnik, naučnik ili
umetnik zaposlen na visokoškolskoj, odnosno naučnoj ustanovi iz inostranstva,
koji ispunjava uslove da bude mentor na tom studijskom programu, u skladu sa
standardima iz člana 11. stav 1. tačka 11) ovog zakona.
(5)
Recenzent Komisiji dostavlja svoj izveštaj u roku od 60
dana od dana prijema zahteva Komisije.
(6)
Komisija dostavlja Nacionalnom savetu konačan
izveštaj koji je trajno dostupan javnosti na zvaničnoj internet stranici
Komisije, a koji sadrži sve podatke o ispunjenosti, odnosno neispunjenosti
propisanih standarda.
KOMISIJA DOSTAVLjA
NACIONALNOM SAVETU KONAČAN IZVEŠTAJ KOJI JE DOSTUPAN JAVNOSTI.
(7)
Komisija obezbeđuje zaštitu podataka o tome kojem od
recenzenata je podnet zahtev iz stava 4. ovog člana.
(8)
Recenzenti imaju pravo na naknadu za rad u skladu sa
aktom koji donosi Nacionalni savet.
(9)
U sprovođenju postupaka iz stava 1. tač. 7) i 9) ovog
člana Komisija može koristiti usluge međunarodnih organizacija i asocijacija iz
oblasti obezbeđivanja kvaliteta visokog obrazovanja, u skladu sa aktom koji
donosi Nacionalni savet. Akreditacija
Član 16.
(1) Akreditacijom
se utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju
standarde iz člana 11. tač. 10) i 11) ovog zakona i da visokoškolska ustanova
ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom.
(2) U
postupku akreditacije visokoškolske ustanove utvrđuje se da li ustanova
ispunjava i odgovarajuće uslove iz čl. 33 - 37. ovog zakona, kao i da li
ispunjava uslov u pogledu potrebnog broja nastavnika.
(3) Uslov
u pogledu potrebnog broja nastavnika visokoškolska ustanova ispunjava ako ima
nastavnike u radnom odnosu sa punim radnim vremenom za izvođenje najmanje 70%
časova aktivne nastave na studijskom programu za koji se traži dozvola za rad,
a najmanje 20 nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na
visokoškolskoj ustanovi.
(4) Izuzetak
su studijski programi u polju umetnosti gde taj broj ne može biti manji od 50%.
(5) Od
ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija za
studijski program za koji se traži dozvola za rad, akademije strukovnih studija
i visoke škole strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, moraju da imaju
najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka.
(6) U
postupku akreditacije master akademskog, odnosno doktorskog studijskog programa
utvrđuje se i da li su ispunjeni uslovi za obavljanje naučnoistraživačkog,
odnosno umetničkog rada, u skladu sa zakonom.
(7) Postupak
akreditacije sprovodi se redovno, u roku od pet godina, a vanredno na zahtev
Ministarstva, osnivača, odnosno same visokoškolske ustanove.
(8) U
postupku akreditacije Komisija:
1) izdaje
uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa;
2) upućuje
visokoškolskoj ustanovi akt upozorenja, kojim se ukazuje na nedostatke u
pogledu ispunjenosti uslova, kvaliteta rada visokoškolske ustanove, odnosno
studijskog programa, i ostavlja rok za otklanjanje navedenih nedostataka, s tim
što po isteku tog roka odlučuje o zahtevu;
3) donosi
rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju.
(9)
U postupku odlučivanja o akreditaciji Komisija uzima u
obzir rezultate vrednovanja kvaliteta iz člana 15. i rezultate samovrednovanja
iz člana 17. ovog zakona.
(10)
Komisija izdaje uverenje o akreditaciji, odnosno donosi
rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju u roku od 12 meseci DEVET MESECI od dana prijema urednog
zahteva, u skladu sa aktom iz člana 11. stav 1. tač. 10) i 11) ovog zakona.
(11)
Ako Komisija donese rešenje kojim se odbija zahtev za
akreditaciju, osnivač, odnosno visokoškolska ustanova, može u roku od 30 dana
od dana prijema rešenja uložiti žalbu Nacionalnom savetu.
(12)
Po žalbi na rešenje iz stava 10. ovog člana odlučuje
Nacionalni savet u roku od 90 dana od dana podnošenja žalbe.
(13)
Rešenje Nacionalnog saveta po žalbi iz stava 10. ovog
člana konačno je. Protiv rešenja Nacionalnog saveta može se voditi upravni
spor.
(14)
Osnivač, odnosno visokoškolska ustanova iz stava 7.
ovog člana, ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju po isteku roka od godinu
dana od dana donošenja rešenja kojim se odbija zahtev za akreditaciju.
Vrste i nivoi studija
Član 25.
(1) Delatnost
visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu
odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog
obrazovanja.
(2) Na
akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava
studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.
(3) Na
strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava
studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
(4) Studije
prvog stepena su:
1) osnovne
akademske studije;
2) osnovne
strukovne studije.
(5) Studije drugog stepena su:
1) master
akademske studije;
2) master
strukovne studije;
3) specijalističke
akademske studije; 4) specijalističke strukovne studije.
STUDIJE DRUGOG
STEPENA SU:
1)
MASTER AKADEMSKE STUDIJE; 2) SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE;
3) SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE.
(6) Studije
trećeg stepena su doktorske akademske studije. Obim studija
Član 29.
(1)
Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem
ESPB bodova, a obim studija izražava se zbirom ESPB bodova.
(2)
Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom
angažovanju studenta u obimu 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske
godine.
(3)
Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne
nastave (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada,
kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova, dobrovoljnog rada u lokalnoj
zajednici i drugih vidova angažovanja.
(4)
Dobrovoljni rad je rad studenta bez naknade, koji
organizuje visokoškolska ustanova na projektima od značaja za lokalnu zajednicu
koji se vrednuje u sistemu visokog obrazovanja.
(5)
Uslove, način organizovanja i vrednovanje dobrovoljnog
rada uređuje visokoškolska ustanova svojim opštim aktom.
(6)
Ukupan broj časova aktivne nastave ne može biti manji
od 600 časova u toku školske godine.
(7)
Osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 ESPB
bodova.
(8)
Osnovne strukovne studije imaju 180 ESPB bodova.
(9)
Specijalističke strukovne studije imaju najmanje 60
ESPB bodova.
(10) Specijalističke
akademske studije imaju najmanje 60 ESPB bodova kada su prethodno završene
master akademske studije.
(11) Diplomske
akademske studije imaju:
1)
najmanje 60 ESPB bodova, kada je prethodno ostvaren
obim osnovnih akademskih studija od 240 ESPB bodova;
2)
najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren
obim osnovnih akademskih studija od 180 ESPB bodova.
(12) Master
strukovne studije imaju najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren
obim prvog stepena studija od najmanje 180 ESPB bodova.
(13) Doktorske
studije imaju:
1) najmanje 180 ESPB bodova, uz prethodno ostvareni obim
studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim akademskim i master akademskim
studijama.
(14)
Određeni akademski studijski programi mogu se
organizovati integrisano u okviru osnovnih i master akademskih studija.
(15)
Akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu
se organizovati integrisano u okviru osnovnih i master akademskih studija, sa
ukupnim obimom od najviše 360 ESPB bodova.
Završni rad i disertacija
Član 30.
(1) Studijskim
programom osnovnih i specijalističkih studija može biti predviđen završni rad.
(2) Studijski
program master akademskih studija i master strukovnih studija sadrži
obavezu izrade završnog rada.
(3) Doktorska
disertacija je završni deo studijskog programa doktorskih studija, osim
doktorata umetnosti koji je umetnički projekat.
(4) Izuzetno,
doktorat nauka može da stekne lice sa završenim studijama medicine i završenom
zdravstvenom specijalizacijom, na osnovu odbranjene disertacije zasnovane na
radovima objavljenim u vrhunskim svetskim časopisima.
(5) Broj
bodova kojima se iskazuje završni rad, odnosno završni deo studijskog programa,
ulaze u ukupan broj bodova potrebnih za završetak studija.
(6) Način
i postupak pripreme i odbrane završnog rada, uređuje se opštim aktom
visokoškolske ustanove.
(7) Postupak
pripreme i uslovi za odbranu disertacije uređuju se opštim aktom univerziteta,
po pribavljenom mišljenju Ministarstva i ministarstva nadležnog za
naučnoistraživačku delatnost.
(8) Visokoškolska
ustanova na kojoj se brani doktorska disertacija dužna je da doktorsku
disertaciju i izveštaj komisije o oceni doktorske disertacije učini dostupnom
javnosti, i to u elektronskoj verziji na zvaničnoj internet stranici ustanove i
u štampanom obliku u biblioteci ustanove, najmanje 30 dana pre usvajanja
izveštaja komisije na nadležnom organu, kao i do odbrane disertacije.
(9) Univerzitet
je dužan da ustanovi digitalni repozitorijum u kojem se trajno čuvaju
elektronske verzije odbranjenih doktorskih disertacija, zajedno sa izveštajem
komisije za ocenu disertacije, podacima o mentoru i sastavu komisije i podacima
o zaštiti autorskih prava, kao i da sve navedene podatke učine javno dostupnim.
(10)
Kopiju sadržaja koji se čuva u repozitorijumu
univerzitet je dužan da u roku od tri meseca od odbrane teze dostavi u
centralni repozitorijum koji vodi Ministarstvo. Akademija strukovnih studija
Član 35.
(1)
Akademija strukovnih studija je samostalna
visokoškolska ustanova koja u obavljanju delatnosti objedinjuje obrazovni,
istraživački, stručni i umetnički rad, kao komponente jedinstvenog procesa
visokog obrazovanja.
(2)
Akademija strukovnih studija može ostvarivati osnovne
strukovne studije, master strukovne studije i specijalističke
strukovne studije.
(3)
Visokoškolska ustanova ima status akademije strukovnih
studija ako ostvaruje najmanje pet akreditovanih studijskih programa strukovnih
studija iz najmanje dva polja iz člana 27. ovog zakona.
Visoka škola strukovnih studija
Član 37.
Visoka škola strukovnih studija je samostalna visokoškolska
ustanova koja ostvaruje osnovne strukovne studije, master strukovne studije
i specijalističke strukovne studije iz jedne ili više oblasti iz člana 27. ovog
zakona.
Organ upravljanja
Član 51.
(1) Organ
upravljanja visokoškolske ustanove je savet.
(2) Broj
članova saveta je neparan.
(3) Broj
članova, postupak izbora i razrešenja članova saveta, način rada saveta i
odlučivanja uređuje se statutom ili osnivačkim aktom visokoškolske
ustanove.
(4) Mandat
članova saveta traje tri godine.
(5) Član
saveta može biti član organa upravljanja samo jedne visokoškolske ustanove.
Istraživač
Član 69.
(1)
Lice izabrano u naučno zvanje na način i po postupku
propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka delatnost,
može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na doktorskim
akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane
doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor
nastavnika i saradnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom
radu.
LICE IZABRANO U
NAUČNO ZVANjE NA NAČIN I PO POSTUPKU PROPISANIM
ZAKONOM KOJIM JE
REGULISANA NAUČNOISTRAŽIVAČKA DELATNOST, MOŽE DA IZVODI NASTAVU NA DOKTORSKIM
STUDIJAMA, U SKLADU SA ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM SAMOSTALNE VISOKOŠKOLSKE
USTANOVE.
(2)
Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana nema zasnovan radni
odnos u visokoškolskoj ustanovi na kojoj se program izvodi, ustanova sa njim
zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave.
Stručni, akademski i naučni nazivi
Član 95.
(1)
Lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od
najmanje 180 ESPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje tri godine stiče
stručni naziv sa naznakom zvanja prvoga stepena akademskih studija iz
odgovarajuće oblasti.
(2)
Lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od
najmanje 240 ESPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje četiri godine i lice
koje ostvari najmanje 240 ESPB bodova na akademskim studijama prvog i drugog
stepena, stiče stručni naziv "diplomirani" sa naznakom zvanja prvog
stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
(3)
Lice koje završi osnovne strukovne studije stiče
stručni naziv sa naznakom zvanja prvoga stepena strukovnih studija iz
odgovarajuće oblasti.
(4)
Lice koje završi specijalističke akademske studije
stiče stručni naziv specijalista sa naznakom zvanja drugog stepena akademskih
studija iz odgovarajuće oblasti.
(5)
Lice koje završi specijalističke strukovne studije
stiče stručni naziv specijalista sa naznakom zvanja drugog stepena strukovnih
studija iz odgovarajuće oblasti.
(6)
Lice koje završi master akademske studije stiče
akademski naziv master sa naznakom zvanja drugog stepena master
akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
LICE KOJE ZAVRŠI
DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE STIČE AKADEMSKI NAZIV MASTER SA NAZNAKOM ZVANjA
DRUGOG STEPENA DIPLOMSKIH AKADEMSKIH STUDIJA IZ ODGOVARAJUĆE OBLASTI.
(7)
Lice koje završi master strukovne studije stiče
stručni naziv strukovni master sa naznakom zvanja drugog stepena master
strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti.
(8)
Lice koje završi doktorske, odnosno akademske studije
trećeg stepena, stiče naučni naziv doktor nauka, odnosno doktor umetnosti, sa
naznakom oblasti.
(9)
Listu zvanja iz odgovarajućih oblasti i skraćenice
stručnih, akademskih i naučnih naziva utvrđuje Nacionalni savet, na predlog
Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademija strukovnih studija.
(10)
Skraćenica stručnog naziva i akademskog naziva master
navodi se iza imena i prezimena, a skraćenica akademskog naziva magistar nauka,
odnosno magistar umetnosti i naučnog naziva doktor nauka, odnosno doktor
umetnosti ispred imena i prezimena.
(11)
U međunarodnom prometu i u diplomi na engleskom jeziku
naziv koji je steklo lice iz stava 1. ovog člana je bachelor, naziv koji je
steklo lice iz stava 2. ovog člana je bachelor with honours, naziv koji je
steklo lice iz stava 3. ovog člana je bachelor (appl.), naziv koje je
steklo lice iz stava 6. ovog člana je master, naziv koje je steklo lice iz
stava 7. ovog člana je master (appl.), a naziv koje je steklo lice iz stava 8.
7. ovog člana je Ph.D., odnosno
odgovarajući naziv na jeziku na koji se diploma prevodi.
Podaci u evidencijama
Član 97b
(1)
Podaci o visokoškolskoj ustanovi predstavljaju skup
opštih podataka kojima se određuje pravni status visokoškolske ustanove, status
visokoškolske ustanove u sistemu visokog obrazovanja, podaci o studijskim
programima koje visokoškolska ustanova realizuje, podaci o objektu
visokoškolske ustanove, aktima i organima visokoškolske ustanove, podaci o
akreditaciji visokoškolske ustanove i rezultatima spoljašnjeg vrednovanja
visokoškolske ustanove.
(2)
Podaci o studentima, roditeljima (izdržavaocima) i
zaposlenima predstavljaju skup podataka o ličnosti kojima se određuje njihov
identitet, obrazovni, socijalni i zdravstveni status i potrebna obrazovna,
socijalna i zdravstvena podrška.
(3)
Za određivanje identiteta prikupljaju se sledeći
podaci: ime, prezime, ime jednog roditelja, pol, jedinstveni matični broj
građana, broj pasoša za strane državljane, datum rođenja,
mesto rođenja, država i adresa stalnog stanovanja, tip
naselja stalnog stanovanja, nacionalna pripadnost (bez obaveze izjašnjavanja/uz
pismenu saglasnost), bračni status, državljanstvo, adresa, kontakt
telefon, fotografija i drugi podaci u skladu sa ovim zakonom.
(4)
Za određivanje obrazovnog statusa studenata prikupljaju
se podaci o prethodno završenoj srednjoj školi, upisanom studijskom programu,
vrsti studija i godini prvog upisa na studijski program.
(5)
Za određivanje socijalnog statusa studenata prikupljaju
se podaci o načinu finansiranja studija, načinu izdržavanja tokom studija,
mestu stanovanja (adresi) tokom studiranja, tipu smeštaja tokom studiranja,
radnom statusu studenta tokom studiranja, izdržavanim licima, školskoj spremi
oba roditelja, radnom statusu roditelja (izdržavaoca) i zanimanju roditelja ili
izdržavaoca.
(6)
Za određivanje zdravstvenog statusa studenata
prikupljaju se podaci o potrebama za pružanjem dodatne podrške prilikom
obavljanja svakodnevnih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.
(7)
Podaci o studentima prikupljaju se putem obrasca čiji
sadržaj propisuje republički organ nadležan za poslove statistike, a koji se
može popunjavati u elektronskoj ili papirnoj formi.
(8)
U informacionom sistemu se takođe vodi evidencija o
jeziku na kome se izvodi studijski program, obaveznim i izbornim predmetima,
stranim jezicima, podaci o predispitnim obavezama, podaci o polaganim ispitima,
ocenama na predispitnim obavezama i ispitima, podaci o ostvarenim ESPB
bodovima, podaci o nagradama i pohvalama osvojenim tokom studiranja i izdatim
javnim ispravama.
(9)
Podaci o nastavnicima, saradnicima i ostalim
zaposlenima obavezno sadrže: ime, prezime, ime jednog roditelja, pol,
jedinstveni matični broj građana, broj pasoša za strane državljane, datum rođenja,
mesto rođenja, državu i adresu stalnog stanovanja, nacionalnu pripadnost (bez
obaveze izjašnjavanja/uz pismenu saglasnost), državljanstvo, adresu,
kontakt telefon, stepen stručne spreme, zvanje, vrstu ugovora o angažovanju,
fotografiju i druge podatke u skladu sa posebnim zakonom.
(10)
Bliže uslove i način uspostavljanja informacionog
sistema, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja i dostupnosti podataka koji
se unose u informacioni sistem, evidencije, javne isprave kao i druga pitanja
od značaja za vođenje evidencija i izdavanje javnih isprava, propisuje
ministar.
(11)
Podaci o ličnosti upisani u evidenciju prikupljaju se,
obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovne politike, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Studenti
Član 123.
(1)
Studenti upisani na osnovne studije i na studije na
višim školama do stupanja na snagu ovog zakona mogu završiti ove studije po
započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije
do kraja školske 2015/2016. godine, odnosno do kraja školske 2016/2017. godine
za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
(2)
Studenti upisani do stupanja na snagu ovog zakona na
studije na višim školama koje ne dobiju dozvolu za rad mogu završiti studije po
započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija u roku od
dve godine od dana donošenja rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole
za rad.
(3)
Studenti upisani na magistarske studije do stupanja na
snagu ovog zakona imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu,
uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine.
(4)
Studenti upisani na doktorske studije, odnosno
kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do stupanja na snagu ovog
zakona, imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i
pravilima studija, odnosno da steknu naučni stepen doktora
nauka, najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine., ODNOSNO NAJKASNIJE DO KRAJA ŠKOLSKE
2018/2019. GODINE UKOLIKO JE PRIRODA DISERTACIJE TAKVA DA ZAHTEVA VIŠEGODIŠNjI
NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD.
(5)
Studenti iz stava 1. ovog člana imaju pravo da nastave
započete studije po studijskom programu koji je donet u skladu sa odredbama
ovog zakona, na način i po postupku utvrđenim opštim aktom visokoškolske
ustanove.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi
ovlašćeni predlagač propisa
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom
obrazovanju
Proposal of the Law amending and completing the Law on Higher
Education
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država
članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik
RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog
sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa
jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj
83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a)
Odredba
Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b)
Prelazni rok
za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i
Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti
obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i
Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za
delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz
navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa
Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nacionalnim programom za usvajanje
pravnih tekovina Evropske unije nije planirano uređenje materije na koju se
odnosi Predlog zakona.
4. Usklađenost
propisa sa propisima Evropske unije
a)
Navođenje odredbi
primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima
b)
Navođenje
sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
v) Navođenje ostalih
izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima
g) Razlozi za
delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je
predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti
Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući
sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti
usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije
potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije
potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi
sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili
sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava.
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske
unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i
dopunama Zakona o visokom obrazovanju, s obzirom da su predmetne izmene nisu
relevantne sa stanovišta prava Evropske unije.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU
prevedeni na srpski jezik?
Ne.
7. Da li je propis preveden na neki službeni
jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i
njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.
Potpis rukovodioca
organa organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa,
datum i pečat
Beograd,
12. septembar 2016. godine NARODNA POSLANICA
mr Aleksandra Jerkov
