понедељак, 30. јануар 2012.

Nacionali okviri kvalifikacija drugih država

  • Švajcarska

  • Turska

  • Italija

  • Belgija
 
  •  Nemačka
    • Island


    Qualification at Master level is defined as:
    Qualification obtained at a higher education institution where the holder has completed 30 – 120 ECTS credits of an organised study programme at the second cycle of higher education. Qualification at Master level includes qualifications which either do not include a research project, or the project is of less than 30 ECTS credits.
    Examples of degrees and qualifications at this stage (2.1.) are: MPA, MBA, Diploma at Master level, Candidatus degree, etc.

    • Holandija
     



    субота, 21. јануар 2012.

    Nacionalna služba za zapošljavanje

    Na adresi http://www.nsz.gov.rs/page/zanezaposlene/sr/berzaposlova.html

    pri biranju NIVOA OBRAZOVANJA

    петак, 20. јануар 2012.

    ostalo


    http://www.infostud.com/diskusije/viewtopic.php?f=30&t=6524&p=34942&hilit=specijalisticke#p34942

    Radi vođenja evidencije i selekcije lica za potrebe poslodavaca Nacionalna služba za zapošljavanje vrši odgovarajuće razvrstavanje koristeći postojeći ''stari'' šifarnik zanimanja, tj. stepene stručne spreme, koji je sastavni deo našeg infomracionog sistema.
    U svakom pojedinačnom slučaju razvrstavanje se vrši na osnovu trajanja obrazovanja, datuma upisa, završetka i vrste studija, stečenog zanimanja i odgovarajućeg broja bodova (ESPB). Pri tome za obrazovanje u trajanju od 2 godine koristi se šifra - VI 1, za obrazovanje u trajanju od 3 godine, osnovne strukovne studije - Bachelor (appl.) 180 ESPB i osnovne akademske studije Bachelor 180 ESPB koristi se šifra VI 2 i za obrazovanje u trajanju od 4-5 godina, specijalističke strukovne studije (min. 240 ESPB), osnovne akademske studije (240 ESPB), diplomske akademske studije Master (min. 300 ESPB) koristi se šifra VII 1. Navedni sistem Nacionalna služba za zapošljavanje koristi i za svoje zaposlene primenjujući pri tome odredbe Zakona o visokom obrazovanju (''Sl.glasnik RS'', broj 76/05,100/07 i 97/08), ''Liste stručnih, akademskih i naučnih naziva sa naznakom zvanja odgovarajućih stepena studija'', koju je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje Republike Srbije (''Sl.glasnik RS'', broj 30/07 i 112/08), kao i odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima (''Sl.glasnik RS'', broj 116/08).
    Radi dobijanja zvaničnog tumačenje vaše diplome u pogledu nivoa kvalifikacija i vrste obrazovanja možete se obratiti Ministarstvu prosvete, sektoru za visoko obrazovanje, Ul. Nemanjina 22-26 ili Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, palata ''Srbija'', istočno krilo.

    S poštovanjem,
    Nacionalna služba za zapošljavanje

    среда, 18. јануар 2012.

    Uslovi konkursa (OVAKO NIJE PO ZAKONU)


    17.01.2012. 09.42 Конкурс за пријем лица из грађанства у Сектор за материјалне ресурсе Министарства одбране

    МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
    СЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ
    Управа за кадрове

    ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОНКУРСА:

    – За радно место под редним бројем 1. завршен одговарајући факултет – смер урбанизам, са звањем дипломирани инжењер архитектуре или мастер инжењер архитектуре, најмање 1 година радног искуства у областима просторног и урбанистичког планирања и познавање рада на рачунару.

    Smatram da ovakav konkurs krši zakon jer DISKRIMINIŠE :
    1. Inženjere arhitekture (osnovne akademske studije 1. stepena visokog obrazovanja) - jer je i diplomirani inženjer arhitekture 1. stepen visokog obrazovanja
    2. Specijalista inženjer arhitekture (specijalizacija dolazi nakon mastera i traje 6 godina za razliku od mastera koji traje 5 godina i 2. stepen visokog obrazovanja)
    3. Specijalilista strukovni inženjer arhitekture jer je 2. stepen visokog obrazovanja

    Primer USLOVA ZA KONKURS (OVAKO TREBA!!!)

    Primer oglasa MINISTARSTVA PRAVDE od 17.12.2011.
    16. Радно место за планирање и управљање ИТ пројектима, надзора примене ИТ прописа, стандарда и лиценцираног софтвера, Одсек за информатику и аналитику, саветник, 1 извршилац.

    Услови: Стечено високо образовање из научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља Друштвено-хуманистичких или Техничко-технолошких наука на студијама другог степена (дипломске академске студије – master, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, положен државни стручни испит, најмање три године радног искуства у струци, знање рада на рачунару, знање енглеског језика.

    Zakon o državnim službenicima Republike Srbije
    Viši savetnik
    Ĉlan 36. stav 2
    Za rad na poslovima u zvanju višeg savetnika državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci.

    KVALIFIKACIJSKI OKVIR U BOSNI I HERCEGOVINI

    уторак, 17. јануар 2012.

    MAKEDONSKI okvir kvalifikacija

    SLOVENAČKI okvir kvalifikacija

    U svakom slučaju i ovde su specijalističke strukovne studije 8 nivo (od 10 mogućih) zajedno sa MASTEROM.

    http://www.nok.si/data/files/68_file_path.pdf

    http://www.nok.si/data/files/75_file_path.pdf



    CRNOGORSKI kvalifikacioni okvir

    http://www.cko.edu.me/
    Zakon o NOK
    Usvojen Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija

         U decembru prošle godine (2010) Skupština Crne Gore usvojila je Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Ovaj akt predstavlja legalnu osnovu za formiranje jednog okvira koji će obuhvatiti sve vrste i nivoe kvalifikacija u Crnoj Gori. 
         Zakon daje pravnu osnovu za formiranje novih tijela čija će nadležnost biti nadgledanje i praćenje procesa razvoja i odobravanja kvalifikacija, određivanje nivoa i pod-nivoa, definisanje vrsta kvalifikacija i isprava koje će biti sastavni dio Okvira i opisuje sistem prenosa i akumulacije kreditnih bodova.
    Zakon o Crnogorskom kvalifikacionom okviru možete preuzeti ovdje

    Ekvivalentnost postojecih kvalifikacija
    Clan 27
    Kvalifikacije i stepeni strucne spreme steceni, odnosno priznati po ranijim propisima, prije stupanja na snagu ovog zakona, ekvivalentni su sa odgovarajucim kvalifikacijama Okvira kvalifikacija:
    - diploma petog stepena strucne spreme, majstorski ispit i specijalizacija u okviru strucnog obrazovanja sa IV2 podnivoom kvalifikacija;
    - diploma o stecenom višem obrazovanju na univerzitetu sa VI nivoom kvalifikacija u pogledu stecenih znanja, vještina i kompetencija za obavljanje poslova;
    - stepen visokog obrazovanja Becelor (180 CSPK) sa VI nivoom kvalifikacija;
    - stepen visokog obrazovanja Becelor (240 CSPK) sa VII1 podnivoom kvalifikacija;
    - diploma sedmog stepena strucne spreme sa VII 1 podnivoom kvalifikacija;
    - stepen visokog obrazovanja Specijalista (240 CSPK) sa VII1 podnivoom kvalifikacija;
    - diploma magistra nauka sa VII2 podnivoom kvalifikacija.



    Glavne karakteristike visokog obrazovanja u Crnoj Gori
    Propisi koji regulišu oblast visokog obrazovanja
    Zakon o visokom obrazovanju u Crnoj Gori usvojen je u oktobru 2003. godine, u istoj godini kada je Crna Gora zvanično postala potpisnica Bolonjske deklaracije. Izmjene i dopune Zakona o visokom obrazovanju su usvojene u Skupštini Crne Gore 27. jula 2010.

    BRAVOO za Crnu  Goru, samo napred..

    HRVATSKI kvalifikacijski okvir

    SRPSKI okvir kvalifikacija (ima ga/nema ga)

    Na adresi http://nsvo.etf.rs/ nalazi se sajt Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) koji je definisan Zakonom o visokom obrazovanju (članovi 9,10,11,12 itd.). Na osnovu toga NSVO je usvojio tekst nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije (u daljem tekstu: NOKS) 23. aprila 2010. godine.
    ·         NOKS obuhvata sve kvalifikacije u sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju
    ·         NOKS ima kao krajnji cilj uklapanje studenata u tržište rada, pripremu za život kao aktivnih građana u demokratskom društvu, lično usavršavanje tokom celog života, kao i razvoj i održavanje široko zasnovane kvalitetne baze znanja celog društva

    NOKS obezbeđuje kompatibilnost sa evropskim obrazovnim prostorom (European Higher Education Area, EHEA), u kome okviri kvalifikacija postoje na dva nivoa. Krovni okvir kvalifikacija (overarching framework) za evropski obrazovni prostor usvojen je 2005. godine.
         Osim kompatibilnosti sa EHEA okvirom kvalifikacija, NOKS obezbeđuje i kompatibilnost sa evropskom okvirom kvalifikacija za obrazovanje tokom čitavog života (European Qualifications Framework for Lifelong Learning, EQF) koji obuhvata sve nivoe obrazovanja (osnovno, srednje i visoko), a važi za sve države članice Evropske Unije, zemlje kandidate za članstvo i sve zemlje evropskog ekonomskog prostora.
    ·         NOKS je prikazan na slici 1 i obuhvata akademske i strukovne studije sva tri stepena prema članu 25. ZVO
    ·         U skladu sa članom 29. ZVO, NOKS definiše odgovarajući broj ESPB bodova.
    ·         Kompatibilnost sa EHEA i EQF okvirom kvalifikacija je navedena  na slici
    Kompatibilnost diploma iz prethodnih sistema obrazovanja u Srbiji sa NOKS-om definisana je slikom 2.


    Na žalost nacionalni okvir kvalifikacija, kao zvaničan dokument još uvek nije izašao u službenom glasniku sa svim posledicama koje prizilaze iz ovoga.


    Na osnovu datih tabela napravio sam tabelu

    StepenNaziv studijaStručni/akademski/naučninajmanje ESPBEkvivalentan ciklus po Bolonjskoj deklaraciji EHEAEQF
    VS-1osnovne strukovne studijeStručni18016
    VA-1aosnovne akademske studijeakademski18016
    VA-1bosnovne akademske studijeakademski24016
    VA-2bspecialističke akademske studijeakademski36027
    VS-2specijalističke strukovne studijeStručni24027
    VA-2adipomske akademske studijeakademski30027
    VA-3doktorske studijenaučni48038

    понедељак, 16. јануар 2012.

    EVROPSKI Okvir kvalifikacija

    The European Qualifications Framework (EQF) acts as a translation device to make national qualifications more readable across Europe, promoting workers' and learners' mobility between countries and facilitating their lifelong learning.

    Evropski okvir kvalifikacija (EQF- European Qualifications Framework) daje zajednički referentni okvir koji olakšava poređenje nacionalnih sistema kvalifikacija, okvira i njihovih nivoa.

    Njegova svrha je da učini kvalifikacije čitljivijim i razumljivijim u različitim zemljama i sistemima u Evropi i tako promoviše celoživotno (lifelong) i sveživotno (lifewide) učenje, kao i mobilnost evropskih građana bilo da se radi o studiranju ili radu u inostranstvu.


     

    Evropski okvir kvalifikacija EQF i European Higher Education Area EHEA su povezani tako da se 1,2 i 3 ciklus EHEA poklapa sa 6,7 i 8 nivoom EQF.

    Šta kaže svet "Šta je Bolonjski proces"


    Cilj Bolonjskog procesa (ili Bolonjskog sporazum) je stvaranje Evropskog prostora visokog obrazovanja tako da standardi i kvalitet visokog obrazovanja budu uporedivi i kompatibilni širom Evrope, posebno u okviru Lisabonske konvencije o priznavanju

    Osnovni okvir je tri ciklusa/nivoa visokog obrazovanja . Kako je naglašeno u Bergen Declaration iz 2005. ciklusi/nivoi su definisani sa kvalifikacijama i European Credit Transfer and Accumulation System (ECTS) kredita
    1. ciklus: 180-240 ECTS bodova, Bachelor .
    2. ciklus: obično 90-120 ECTS bodova (minimum 60 na 2. ciklusu) . Master .
    3. ciklusa: Doktorske studije.. Nema ects opsega.

    недеља, 15. јануар 2012.

    Bolonjski proces kroz Zakone u Srbiji

    1. Zakon o visokom obrazovanju 2005.    (Službeni glasnik 76/05)  
    2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju od 29. jun 2010. (Službeni glasnik 44/10)      
    3.  Prečišćen tekst Zakona sa naznačenim izmenama i dopunama (Službeni glasnik Republike Srbije, 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010)
    4. PRAVILNIK O LISTI STRUČNIH, AKADEMSKIH I NAUČNIH NAZIVA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2007, 112/2008, 72/2009 i 81/2010)
    5. Nacionalni okvir kvalifikacije Srbije (23. 04. 2010.)

    ********************************************************************************


    ********************************************************************************

    Овим законом уређују се основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, и то: принципи, циљеви и стандарди образовања и васпитања, начин и услови за обављање делатности предшколског васпитања и образовања, основног и средњег образовања и васпитања, врсте програма образовања и васпитања, оснивање, организација, финансирање и надзор над радом установа образовања и васпитања (у даљем тексту: установа), као и друга питања од значаја за образовање и васпитање.
    Члан 8.
    У установи образовно-васпитни рад обављају: наставник, васпитач и стручни сарадник.
    Наставник, васпитач и стручни сарадник јесте лице које је стекло одговарајуће високо образовање:
    1)    на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07-аутентично тумачење и 97/08), почев од 10. септембра 2005. године;
    2)    на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године.
    Изузетно, наставник и васпитач јесте и лице са стеченим одговарајућим високим образовањем на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем.
    Лице из ст. 2. и 3. овог члана мора да има образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.

    ********************************************************************************


    Izveštaj Saveta Evrope o ZAVRŠENIM projektima u Srbiji
    ********************************************************************************
    Члан 6.  Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима Службеном гласнику РС", бр. 116/2008 од 22.12.2008. године

    У члану 36. став 2, члану 37. став 2, члану 38. став 2, члану 39. став 2. и члану 140. став 2. речи: "завршен факултет" замењују се речима: "стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године"; у члану 45. став 2. речи: "потребан је и завршен факултет" замењују се речима: "потребно је и стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године"; у члану 113. став 3. речи: "завршен факултет" замењују се речима: "стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године", а речи: "дипломирани правник" замењују се речима: "дипломирани правник - мастер, односно дипломирани правник".
    Члан 7.
    У члану 40. став 2. и члану 41. став 2. речи: "завршену вишу школу" замењују се речима: "стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године".

    понедељак, 09. јануар 2012.

    Problem: Šta su specijalističke strukovne studije

    Zakon:
    .. od Zakona o visokom obrazovanju iz 2005 (sa izmenama i dopunama iz 2010) clan 25.
    Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije.
    Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.
    Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
    (ovo je kao u nemackoj i austriji, samo tamo se vise skole zovu UNIVERZITETI ZA PROFESIONALNE STUDIJE http://en.wikipedia.org/wiki/Education_in_Austria)

    Prvi stepen visokog obrazovanja: osnovne akademske/strukovne studije
    DRUGI stepen visokog obrazovanja: master akadem.studije i specijalisticke akademske/strukovne studije
    Treći stepen visokog obrazovanja: doktorske studije

    Problem:
    ... većina državnih firmi ni u 2012 nema Pravilnike o sistematizaciji radnih mesta urađene po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. nego se radna mesta definisu po stepenu stručne spreme (po zakonima od pre 2005 godine) .

    Kako uporediti ta dva NEKOMPATIBILNA sistema

    ...Nacionalni savet za visoko obrazovanje(ZoVO clan 9.) je usvojio tekst Nacionalnog okvira kvalifikacija 2010. koji definiše:


    1. Kompatibilnost NOKS-a sa krovnim okvirom kvalifikacija EHEA(European Higher Education Area, EHEA)
    2. Kompatibilnost diploma iz prethodnih sistema obrazovanja u Srbiji sa NOKS-om http://nsvo.etf.rs/

    Prostim uvidom u Zakon o državnim službenicima, u oglase Službe za upravljanje kadrovima Vlade RS, u Pravilnik o sistematizaciji u Telekomu vidi se da su specijalističke strukovne VISOKE STUDIJE DRUGOG STEPENA i spadaju u istu kategoriju kao i MASTER.

    Učlanu 36. stav 2, članu 37. stav 2, članu 38. stav 2, članu 39. stav 2. i članu140. stav 2. reči: "završen fakultet" zamenjuju se rečima:"stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomskeakademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističkestrukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četirigodine"


    ostali tekstovi:

    http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/1815/specijalisticke-studije-zvanicno-u-rangu-vii-stepena-strucne-spreme/
    http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3590/zastitnik-gradana-strucne-spreme/

    http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/2056/kada-ce-se-konacno-definisati-strucne-spreme-ii